Muka zvana večiti derbi
Vreme čitanja: 3min | pon. 19.10.20. | 10:12
Derbiji generalno nemaju mnogo uticaja kada je u pitanju konačna bitka za šampionsku titulu, jer se na kraju gleda ukupni bodovni saldo, ali je činjenica da oni i te kako kreiraju atmosferu unutar dva najveća srpska tima
Karijera jednog trenera se najviše ogleda kroz prizmu osvojenih trofeja. Potom i po stilu i načinu igre, ali u institucijama kakve su Crvena zvezda i Partizan izuzetno važan utisak ostavlja i učinak u večitim derbijima. Mnogim trenerima se tokom istorije dva rivala, možda i nepravedno, često više gledalo kakvi su bili u okršajima sa najvećim protovnikom nego to kakav im je bio trofejni bilans. Ali, to samo potrvrđuje o kakvoj se svetkovini radi i koliki ona ima uticaj na ovdašnju javnost.
Dejan Stanković je kao igrač imao odličan učinak sa večitim rivalom, tad kao najmlađi kapiten Crvene zvezde ne samo da je pobeđivao večitog rivala već je i postizao izuzetne golove, ali je kao trener vezao treći meč sa Partizanom u kojem nije osetio slast pobede. Prvo je u martu 2020. godine odigrao 0:0 sa crno-belima na stadionu Rajko Mitić, potom je u polufinalu Kupa eliminisan u Humskoj (0:1), a sinoć je njegov tim osvojio bod na stadionu crno-belih (1:1). Mladi stručnjak će novu priliku imati na proleće u Ljutice Bogdana.
Izabrane vesti
Vlasnik neslavnog najdužeg niza bez pobede nad Partizanom u 21. veku kada su u pitanju premijerni derbiji na klupi Crvene zvezde, od trenera koji su ujedno i vezali makar tri derbija na klupi srpskog šampiona, drži makedonski trener Čedomir Janevski. On je vodio Crvenu zvezdu od septembra 2008. do maja 2009. godine na tri prvenstvena derbija i doživeo dva poraza uz jedan remi (0:2, 1:1, 0:2).
U međuvremenu je bilo dosta trenera koji su odlazili sa klupe već posle prvog ili drugog večitog derbija, ali je bilo i onih koji su posle teških startova u okršajima sa Partizanom ulazili u pobedničke serije i osvajali trofeje. Milan Živadinović je takođe vezao tri meča bez pobede između 1992. i 1993. godine, dva u prvenstvu, pa jedan u prvom meču finala Kupa (0:1), ali se onda sve okrenulo. Crveno-beli su u revanšu anulirali prednost rivla golom Anta Drobnjaka, a onda stigli do trofeja na penale. Zvezda je potom na jesen odličnom igrom savladala Partizan u prvenstvenom meču u Humskoj sa 2:0, a to je ujedno i poslednji jesenji trijumf crveno-belih na gostovanjima na stadionu Partizana.
Zvuči možda čudno, ali vlasnik najdužeg niza bez pobede nad večitim rivalom u postabarijevskoj eri je legendarni trener koji je Crvenu zvezdu odveo na krov sveta u Tokiju, Vladica Popović. Naslednik Ljupka Petrovića je vodio ekipu od juna 1991. do jula 1992. i zabeležio dva prvenstvena remija sa Partizanom, a potom ostao i bez trofeja u kupu (0:1 i 2:2). Na kraju, Popović je tu sezonu okončao sa šampionskom titulom i sedam bodova više od crno-belih, pa su mu u amanet ostala dva velika trofeja.
Koliki je pritisak među navijačima dva kluba kada su u pitanju večiti derbiji govori i činjenica da je čak i Vladanu Milojeviću, koji je vezao dve Lige šampiona sa Crvenom zvezdom, zamerano to što nije igrao atraktivno protiv Partizana. Trofejni stručnjak je odigrao sedam prvenstvenih derbija na klupi crveno-belih i još jedan u finalu kupa. On je prvenstve derbije startovao sa dva remija (0:0 i 1:1), a na kraju je imao skor od dve pobede, četiri remija i jednog poraza. Plus onaj u finalu kupa na stadionu Rajko Mitić koji je odlučen golom Bojana Ostojića.
Derbiji generalno nemaju mnogo uticaja kada je u pitanju konačna bitka za šampionsku titulu, jer se na kraju gleda ukupni bodovni saldo, ali je činjenica da oni i te kako kreiraju atmosferu unutar dva najveća srpska tima. Crvena zvezda je sinoćnim remijem sačuvala osam bodova prednosti u odnosu na najvećeg rivala, a derbi već koliko danas mora da bude stavljen u arhivu, s obzirom da je već u četvrtak očekuje start Lige Evrope u Zinshajmu (21.00).