Mrkić posle Sivića – baš radikalan zaokret

Radnički je izvršio 18. promenu šefa stručnog štaba u poslednjih pet godina, nakon odlaska Milana Rastavca, svog najdugovečnijeg trenera u jednom mandatu (proveo na Čairu dve i po sezone) još od Dušana Nenkovića, koji je predvodio najslavniju generaciju Reala sa Nišave, onu koja je pre okruglo 40 godina igrala u polufinalu Kupa UEFA. Ili, 12. promenu u poslednje tri godine, posle vicešampionskog uspeha Nenada Lalatovića, poslednjeg trenera koji je u Radničkom odradio jednu celu sezonu.

Trenerska je klupa užarena, koferi uvek spakovani, sve su to izlizane fraze, u Srbiji su oni – posebno u Nišu - najpotrošnija roba, za šta su, jednim manjim delom, i sami krivi, ali, kada se sve sabere i oduzme, ima jedno univerzalno nepisano pravilo u sportu: o treneru sude isključivo rezultati. Gle paradoksa – jedino što je Tomislavu Siviću nedostajalo u kratkotrajnom mandatu na Čairu.

Doveden je sa primarnim zahtevom da načini zaokret u igri, da je oplemeni i učini je efikasnijom i lepšom za oko. To je ono što je mnogima nedostajalo kod Sivićevog prethodnika Radoslava Bataka, kada je Radnički imao rezultate i, sa potpuno defanzivno orijentisanom ekipom, stigao je do četvrtog mesta i izlaska u evropske kvalifikacije. I preko noći, od ekipe koja je umela da ni ne šutne na gol protivnika za čitavu utakmicu, a do Evrope je stigla sa prosekom od okruglo jednog datog gola po meču, Radnički je postao tim koji Zvezdi u 15 minuta na Marakani napravi četiri šanse, a dva puta pogodi stativu, koji Partizanu zabije tri gola, a aktere tih akcija učini igračima kola, primamljivim za bogatije klubove, koji ih na kraju i odvedu... Ali, istovremeno, od ekipe kojoj ni muva nije mogla da proleti koroz kazneni prostor i koja, znalo se, ako uspe da povede, ima zagarantovanu pobedu, Nišlije su doživele da na svakoj od prve četiri utakmice na Čairu u tekućoj sezoni prime po tri gola, ukupno 20 na sedam takmičarskih mečeva pod komandom Tomislava Sivića, još malo (26) pa koliko za 29 utakmica kod Bataka prošle sezone.

Radnički izabrao: Saša Mrkić menja Sivića!

Jedan od najzahvalnijih sagovornika za medije, iz čije ste svake izjave mogli da izvučete po nekoliko atraktivnih naslova, nije želeo da, nakon prospavane noći i definitivnog odlaska iz Niša, dodatno komentariše sve ono što je prethodilo takvoj odluci, ali uz opasku da mu je utakmica protiv Novog Pazara (1:3) ostavila jako gorak ukus i da je učinila da i ljudski razočaran ode sa Čaira. Sivića su u Nišu zaista pratili nesvakidašnji maleri, o kojima smo puno pisali – šest penala suđenih protivnicima, povrede bitnih i odlazak najboljeg igrača, katastrofalan raspored i okršaji sa beogradskim večitim rivalima na startu prvenstva, prošarani evropskim izazovima, ali, naposletku, sasvim je legitimno zapitati se – ako vam ekipa osam puta u pet utakmica ne može da sačuva vođstvo, čak ni kada su sekunde ostale do kraja, ako vas unakazi dvocifreni broj kardinalnih kikseva u defanzivnoj liniji, nesvojstvenih ni petlićima, da li je to baš samo posledica individualnih pomračenja?

Sivićev mandat nije najkraći u novijoj istoriji kluba. Najveći ekstrem je boravak Nenada Lalatovića u Nišu od 13 dana prošlog leta, sa svega nekoliko odrađenih treninga, između pompezne promocije na Čairu i odlaska u Saudijsku Arabiju. Radomir Koković je predvodio Radnički na samo dve utakmice prošle jeseni, Milan Đuričić, u svom drugom mandatu na Čairu, na svega tri, Dragoslav Stepanović na četiri, Boban Dmitrović na šest, a Simo Krunić, zanimljivo, baš kao i Sivić, na pet u domaćem šampionatu, plus dve u Evropi, kada je eliminsan od Flore 2019. godine. Ali, od svih koji su sedeli na klupi Nišlija, uz Sivića je samo još popularni Stepi otišao bez ijedne pobede kao trener Radničkog.

I tu dolazimo do preklapanja sa aktuelnim trenutkom – i tada i sada uloga vatrogasca pripala je istom čoveku – Saši Mrkiću. Izbor Mrkića za Sivićevog naslednika radikalan je zaokret rukovodstva kluba, u dvostrukom smislu. Svi gore pobrojani treneri, menjani često kao na traci, više ili manje uspešni, bili su „legionari“, Radnički se posle dužeg vremena okreće rešenju iz sopstvenih redova. Jedna od stvari koja se najviše zamera aktuelnoj upravi Radničkog je upravo to što u klubu, u svim strukturama, ima premalo Nišlija. U ekipi, trenutno, ne računajući omladince priključene prvom timu, to je samo jedan – Saša Marjanović, ali čak ni on nije izdanak škole Radničkog i zaobilaznim putem je, u dva navrata, stizao na Čair. Važan korak u tom smeru načinjen je nadavno, postavljanjem dvojice najznačajnijih niških igrača iz perioda od povratka u Superligu, u poslednjoj deceniji, na važne funkcije – Ace Jovanovića na mesto sportskog direktora i Saše Stojanovića na posao direktora omladinske škole, pa će Mrkić, koji je sa obojicom sarađivao kao trener, najveći deo igračke karijere proveo na Čairu i, što se kaže, oseća kako klub diše, sa te strane svakako imati podršku lokalne javnosti i navijača.

Opet, Mrkić važi za trenera čiji je prioritet svih prioriteta u radu zatezanje defanzive, što znači da fudbalere čeka još jedna drastična transformacija u principima i sistemu igre, a sličan šok, u suprotnom smeru, već su doživeli letos, kada im je posle Bataka došao Sivić. Da ne govorimo o selekciji ekipe, koja je rađena po sasvim drugačijim zahtevima, a vremena, po običaju, nema, jer će Mrkić debitovati već u sredu protiv Kolubare u Lazarevcu...

„Već sam imao prvi kontakt sa ekipom, u subotu pre podne odradio sam trening sa momcima koji nisu igrali protiv Novog Pazara. Ove koji su igrali, a došli su na zakazani trening oporavka, poslao sam kući. Bolje neka jedan dan odmore, neka ohlade glave, vidim da su baš utučeni, a vremena za tugovanje nemamo. Samo tri dana rada do Kolubare, pa posle toga još toliko do još jednog neugodnog gostovanja, Radniku u Surdulici“-istakao je Saša Mrkić za Mozzart Sport, neposredno po zvaničnom imenovanju na funkciju šefa stručnog štaba Radničkog.

Utakmice je gledao, za gorući problem nije ga trebalo posebno pitati:

„Jasno je svima da škripi u defanzivi. Kada to kažem, ne mislim samo na užu odbranu, već i na defanzivni deo veznog reda. Tu imamo probleme i videćemo kako možemo ekspresno da ih rešimo. Treba stabilizovati i čuvare mreže, u tom cilju vratio sam na mesto trenera golmana mog nekadašnjeg saigrača i legendu kluba Zavišu Pejića. Ne znam kako bih drugačije, kuća se gradi od temelja, to je jedino ispravno razmišljanje. Za mene kažu da mi ekipe igraju defanzivno. Nije to defanzivno opredeljenje, to je nužda, jer sam uglavnom dolazio u ovakvim situacijama, kada su ispucana sva prava na grešku i svaka naredna vodi nas u ambis“-poručio je novi trener Radničkog.

Saša Mrkić treći put među Nišlijama. U prethodna dva mandata uspevao je sa šok terapijom, iz prvog se pamti serija od pet uzastopnih pobeda, u kojoj je i trijumf nad Crvenom zvezdom na Čairu (2:1) marta 2013. godine, do danas poslednji trijumf Nišlija nad crveno-belima. Ali, oba puta je nekako brzo pregoreo i nije trajao duže od nekoliko meseci.

Sada je dosta toga drugačije na Čairu, a samo jedno je isto – ne bili mu u koži!