Mrđa: Paunović pravi čovek na pravom mestu, ali srpski fudbal mora da postavi cilj

Dva poraza Srbije na startu Lige nacija realan rezultat su svega viđenog protiv Grčke i Holandije na stadionu Rajko Mitić. Ipak, pred Orlovima su još dva zahtevna meča u aktuelnom prozoru, protiv Nemačke u Minhenu i Holandije u Ajndhovenu, nakon čega će se sumirati utisci i jasno videti koliko su Orlovi daleko od opstanka u A diviziji.

Nekadašnji napadač Crvene zvezde i reprezentacije Srbije, Dragan Mrđa, na gostovanju u podkastu „2x45“, izneo je svoje utiske u vezi sa učinkom selekcije Veljka Paunovića na startu Lige nacija.

On smatra da je srpskom fudbalu neophodan sistemski plan.
„Moramo biti pošteni i iskreni - igrači koje imamo, to je to. Ne vidim da neko fali ili da neko nije dobio poziv, jednostavno je tako. Utakmica protiv Holandije mi je bila bolja nego protiv Grčke; bolje smo izgledali i u fazi odbrane i u fazi napada, bili smo organizovaniji. Grčka nas je dosta namučila i po mom mišljenju zasluženo pobedila. Međutim, videla se reakcija u drugoj utakmici protiv Holandije. Momci i stručni štab su pokazali da tu ipak ima kvaliteta i da može da se igra protiv jedne Holandije. Neka izvuku pouke, neka naprave analizu i neka bude bolje”, rekao je Dragan Mrđa na početku razgovora u najnovijoj epizodi podkasta 2x45.

Mrđa veruje da je Veljko Paunović pravi izbor za selektorsku poziciju, ali smatra da odnos prema državnom grbu u globalu mora da bude promenjen.
„Mislim da je Veljko Paunović čovek na pravom mestu, da je pametan i savremen trener i da sve to vidi i razume. To što pojedini igrači nisu hteli da idu u Meksiko je loše i moramo reći da je loše. To mora da se promeni. Treba da bude čast i privilegija da se igrač uvek odazove reprezentaciji kada ga pozove. Nadam se da će se to promeniti. Stvar je jednostavna kada te tvoja država pozove da igraš. Kao klinac sam imao dva sna: da igram za Crvenu zvezdu i za reprezentaciju. Kada dođe poziv, vratim se u to vreme i uvek sam se sa velikom energijom, pozitivnim stavom i radošću odazivao”.

Dugoročni plan od 10-15 godina je neophodan srpskom fudbalu.
„Moramo da se pogledamo u ogledalo i da jasno znamo šta nam je činiti. Moje mišljenje je da treba da napravimo plan za narednih 10 ili 15 godina. Prvo što treba da uradimo jeste da postavimo jasan cilj i da se njime vodimo. Nije toliko bitno da li ćemo sada pobediti Grčku kod kuće ili Holandiju, već da se pridržavamo tog petnaestogodišnjeg plana. Ko god da je selektor ili u Savezu, moramo pre svega definisati šta nam je cilj. Ako nam je cilj, na primer, da budemo među top 8 reprezentacija u Evropi, moramo se zapitati šta nam je potrebno da to ostvarimo. Kako srpski fudbal treba da izgleda da bismo došli do tog nivoa? Kakav srpski igrač mora da bude da bi mogao da igra na tom nivou? To su stvari na kojima bih ja radio.”

Nekadašnji reprezentativac je uzeo primer Japana, gde je godinama igrao i uvideo jasne planove razvoja.
„U Japanu su se jednostavno zapitali se šta treba da se uradi da bismo postali bolja fudbalska nacija. Zacrtali su cilj da budu svetski prvaci do 2050. godine, pa su od tog cilja krenuli unazad i postavljali pitanja - a kada postavljate pitanja, odgovori sami dolaze. Promenili su sve u metodologiji rada. Isto tako i mi: da bi Srbija bila u top 8, moramo se zapitati kakav igrač nam treba i kakva liga. Ako to ne uradimo, stalno ćemo se vrteti u krug - kvalifikujemo se na takmičenje, odemo tamo i peti put zaredom ne prođemo grupu. Japanski igrači nisu postali tehnički obučeni sa 19 godina, već se s njima radi od desete godine. To je ceo sistem. Ako pogledamo kako napreduju, Japan sigurno ima šanse da ostvari svoj cilj. Čak i da ne budu prvaci sveta, pogledajte gde su danas: pobede Nemačku dajući im četiri gola usred Nemačke, savladaju Englesku usred Londona, a grupu na Svetskom prvenstvu prolaze bez problema. To su stvari na koje treba da se ugledamo.”

Sve to nije moguće uraditi preko noći, što pokazuju i jasni primeri iz prošlosti, kada smo takođe pravili greške, iako smo imali igrače na najvišem nivou.
„Strpljenja mora da bude. Baš sam juče pričao sa jednim prijateljem - mi ni kada smo imali kapitena Mančestera i kapitena Intera nismo napravili ništa više nego sad. Otišli smo u Južnu Afriku i opet nismo prošli grupu. Dakle, i s njima smo bili na istom mestu gde smo i danas. Nikada nismo napravili pravi rezultat, a da bismo to uspeli, moramo primeniti sistemski prilaz o kom sam govorio. Možda nam je u Južnoj Africi falilo i malo sreće koju je trebalo da zaslužimo. Sve je išlo mimo naše vodenice i opet nismo prošli grupu. Tada smo imali igrače vrhunske klase, dok ih danas realno nemamo. Da bismo ih ponovo imali, moramo ih proizvoditi, a za to je potrebno uraditi mnogo toga. Moramo napraviti sistem i postaviti jasno definisan cilj koji će nas voditi napred“, poručio je, između ostalog, Dragan Mrđa.