Mozzart Sport u srcu zelene oluje pred marš armije od 50.000 ljudi na meč “života ili smrti”

Dominirali su Argentinci na počeku Mundijala, bili najglasniji, bilo ih je najviše, ali onda je zelena oluja okupala Dohu! Večeras se na Lusailu igra ubedljivo najveći derbi i najzanimljiviji meč dosadašnjeg toka grupne faze.

Ako neko od desetina hiljada navijača koji traže kartu za večerašnji okršaj Meksika i Argentine bude imao sreću da dođe do nje, cena je minimum 1.000 dolara. I neki će je vrlo radi platiti. Ali problem je što nema…

Meksički navijači su trenutno priča broj jedan u Kataru.

Zahvaljući našim srpskim prijateljima iz Dohe i njihovoj prijateljici Marijani iz Meksika saznali smo da postoji baza meksičkih navijača. Zove se “Meksihaus” i nedaleko je od Lusaila. S namerom, jer na tom tadionu se igra TAJ meč…

Prima oko desetak hiljada ljudi sa narukvicama koje se kupuju i uz njih kasnije može da se kupi piće, hrana… I alkohol! Da, Meksikancima je u njihovom selu dozvoljena prodaja alkohola. Ima svega. Od piva, preko tekila, do viskija i raznih derivata. Naravno, hrana je meksička. Ispod zemlje je ogromna diskoteka koja će večeras raditi do jutra.

Danas je dan "D" za Meksiko. Danas mogu da otvore vrata raja i pošalju najvećeg rivala u pakao. Argentina je nanela Meksikancima toliko bolnih poraza u poslednje vreme da ne postoji reprezentacija koju bi više voleli da pobede. Ako to večeras urade, značiće to i da se Mesi i kompanija pakuju kućama a da je Meksiko na pragu nokaut faze.

Može li slađe?

Eliminisati Argentinu, okončati Mesijev poslednji san o tituli prvaka sveta i baciti u depresiju oko 40.000 Argentinaca u Kataru i ko zna koliko još miliona širom sveta…

Plan je da se danas ispred Meksihausa (unutra ne mogu da stanu svi) okupi oko 50.000 Meksikanaca i da u korteu krenu ka Lusailu. Od ranog jutra je počelo zagrevanje. Nekih sedam, osam sati pre meča je počela muzika, marijači… To što na led ekranu ima prenos Tunisa i Australije, ne zanima ama baš nikoga. Što se ne može reći za kasniji meč Poljske i Saudijske Arabije koji je Meksikancima bitan. Posedali su ispod i strastveno pratili rasplet…

Čudesne brojke smo slušali prethodnih dana i nismo verovali. Ali bukvalno svi potvrđuju.

"Da, došlo nas je 90.000 iz Meksika. I 30.000 Meksikanaca iz SAD. Ako ste se pitali što tako dobro ide prodaja karata u SAD, nije baš da su Ameri zavoleli fudbal. Mi smo pokupovali većinu. A onda smo prešli na crno tržište… Ima i par hiljada Meksikanaca u Dohi i okolnim zemljama. Cenim da nas je oko 130.000 ovde”, kaže nam Ramon iz Meksika koji nam je potom otpevao i “Mesi ćao".

Sve se zeleni u Meksihausu. Upada u oči i ogroman broj pripadnica lepšeg pola. One prve podižu atmosferu, kreću sa pesmom i igranjem.

Odakle toliko Meksikanaca, pitaju se skoro svi u Dohi?

"Mnogo volimo našu zemlju i reprezentaciju. Pitajte Adidas čijih dresova se najviše prodaje. Nemačka i Argentina ne mogu ni da nam priđu".

Naravno, odmah se postavlja pitanje cene…

"Nama je trebalo između 10.000 i 15.000 dolara po čoveku da dođemo ovde na 20 dana. To uključuje prevoz, smeštaj, ulaznice, hranu i piće ovde. Jeste mnogo ali verujte da ima ljudi koji su dizali kredite za ovo. Jedan momak nije plaćao struju kući i spreman je da živi bez struje tri mesec kada se vrati. Ali ima nas naravno i koji bolje zarađuju i koji su ovo mogli da priušte. Vidi, Meksiko nema cenu", kaže nam Andreas iz Meksiko Sitija.

Od novinara srećemo rumunskog kolegu koji kaže da je za njega “Meksihaus” mesto broj jedan na prvenstvu i sa najboljom zabavom. Možemo se složiti… Ovde je zezanje stvarno kao da je Mundijal u Brazilu. Ne osećate da ste u Kataru. Ljudi lagano iskaču na binu i počinju pesme navijanje, grme trube, bubnjevi… Sve je sponatno. Onako kako bi trebalo da bude, a ne ovaj nesrećni eksperiment sa pakistanskim Brazilcima i indijskim Argentincima.

Zanimljiv detalj na dresovima brojnih meksičkih navijača. Umesto prezimena igrača na leđima im pišu adrese Instagram profila. Tako se lakše povezuju, upoznaju i sklapaju prijateljstva.

Među navijačima je i beba od nekoliko meseci… Iz Meksika! Kažu da se zove Gustavo, da su ga namerno doveli na Mundijal da kasnije ima uspomenu za ceo život i nadaju se da je ovo tek početak serije njegovih učešća na svetskim prvenstvima.

Ubedljivo najpopularniji među Meksikancima je Irving Lozano ili “Čuki” kako ga svi zovu po nadimku iz horror filma. A ubedljivi idol je nekadašnji golman Horhe Kampos u čijim širokim i šarenim dreosvima i šortsevima i danas šetaju brojni Meksikanci.

U “Meksikhaus” se ušunjao poneki Ekvadorac i Brazilac. Žale Meksikanci što nema još jednog od njihovih najvećih rivala – Kolumbije. Kažu da bi došlo makar 50.000 Kolumbijaca da su se kvalifikovali. Ali oni nekom drugom prilikom…

Večeras je na meniju Argentina. Bila bi to pobeda iznad one da Nemačkom u Rusiji kada je Lozanov gol izazvao manji potres u Meksiko Sitiju. Pobeda nad Argentinom bi zalečila sve rane koje si im Gaučosi naneli u poslednjih desetak godina…

Zanimljiv detalj na kraju. Na binu izlazi navijač i počinje da drži motivacioni govor hiljadama navijača. Iz glave, iz srca. Pominje zemlju, revoluciju, Argentinu, Meksiko, ne razumemo baš najbolje… Ali zvuči srčano, emotivno i “ložački”. Posle toga počinje bubnjevi, trube, penju se po stolovima i kreće grmljavina.

Kapa dole.