MOZZART ANALIZZA: Šta to donosi Žan Filip Kraso? Nisu samo golovi…

Nakon nekoliko rundi pregovora koji u jednom trenutku nisu obećavali, reprezentativac Obale Slonovače ipak je zadužio dres šampiona Srbije i priključio se mozaiku koji Crvena zvezda pokušava da napravi u okviru novog klupskog projekta. Podatak da je Žan Filip Kraso sezonu 2022/23 završio sa 17 golova i 12 asistencija možda ne govori previše o njegovim igračkim kvalitetima, ali ga može na određeni način opisati. Nije slučajno da ima tako veliki broj asistencija, a utisak je da mu je značaj na samu igru i veći od suve i osnovne statistike. Kraso, pre svega, nije tipična fokalna napadačka tačka, barem tako ne funkcioniše. Voli da se kreće po terenu, retko je u samoj centrali, a ponajviše se otvara između linija, polubočno, neretko sa leve, ali daleko češće sa desne strane, povremeno se izvlačeći i na bok.

Kraso je igrač koji voli da bude uključen u igru, da ona prolazi kroz njega i da bude aktivni učesnik protoka lopte, a neretko i inicijator daljeg razvitka napada. Nije fokusiran na isključivo na golove, daleko od toga, a po stilu igre se može reći da su mu golovi čak i sekundarna, više posledična stvar. Mapa njegovog kretanja koja obuhvata sve njegove sezone od 2017/18 pa do ove poslednje možda o tome ponajbolje govori:

Odgovara mu nešto više fluidnosti i slobode u kretanju, uključenost u napade ekipe, a najkomfornije se oseća poludesno i između linija, gde često prima lopte i odakle ponajviše dejstvuje.

Visok je 187 centimetara, ali nije preterano fizički dominantan. Muskulatura mu je skladno razvijena, što ga čini fizički sasvim pristojnim igračem kog ipak ne karakterišu izražene trkačke i motoričke sposobnosti, koje ređe i koristi. Daleko više se oslanja na tehničko-taktičke aspekte u igri, funkcionisanje na manjim prostorima i kombinatoriku nego na trkačke elemente. U duelima može imati problema i uspešnost mu oscilira — na nivou karijere je na 41,7% dobijenih vazdušnih duela i 36% dobijenih svih duela u koje ulazi.

Apsolutno je sposoban da sačuva loptu u direktnim kontaktnim duelima, da održi stabilnost i balans kada je pritisnut sa leđa, iako tako nešto ne bi trebalo od njega očekivati na velikom uzorku ili u kontinuitetu.

Igra leđima od gola mu je, ako izuzmemo isključivo fizički aspekt i zadržavanje lopte pod pritiskom, možda i jedan od najvažnijih kvaliteta. Sposoban je da se veoma kvalitetno povezuje sa progresivnim dodavanjima, da ih u visokim procentima kvalitetno odlaže i brzo prepoznaje slobodne saigrače kojima ostavlja loptu. Iako dominantno oslonjen na levu nogu, pri odlaganju lopti koristi i slabiju, desnu, čime dodatno uspeva da ubrza igru bez da okleva u promeni noge na koju mu lopta dolazi.

Apsolutno može biti upotrebljen kao igrač koji povezuje igru, povezuje tim i ubrzava protok lopte, neretko se pojavljivajući kao igrač koji odlaže loptu i inicira kvalitetan razvoj čak i brzih i kontranapada. S obzirom da nije neko ko će pretežno napadati prostor po dubini, svojim spuštanjem prema lopti i kvalitetnim odloženim loptama može biti igrač koji će prostor za napadanje po dubini otvarati saigračima.

Tehnički aspekt mu je izvesno najznačajniji u igri. Sposoban je da igra na manjem prostoru, da pod pritiskom zadržava loptu blizu stopala i kontrolom lopte i sitnijim driblinzima pravi prednost u odnosu na protivnike i tako čuva loptu i u 1 na 1 situacijama. U takve situacije ponajviše ulazi kada se spusti i otvori da loptu primi poludesno, odakle, kao izraženog levonog igrač, deluje driblinzima prema unutra.

Na nivou karijere, po utakmici, iako opisan i definisan kao centralni napadač, zbog svog stila igre i zona u kojima se pojavljuje, beleži čak 6,49 driblinga po utakmici, sa procentom uspešnosti od 45,4%. Većina njih dolazi upravo na ovaj način i u ovim delovima terena.

Međutim, Krasoovi najveći kvalitet ogledaju se u distribuciji i kombinativnosti, kao i pojavljivanju u nebranjenim prostorima između linija. Voli da ubrzava igru kroz saradnje sa saigračima, koje se najčešće ogledaju kroz duple pasove ili dodavanje praćeno nastavkom kretanja na malom prostoru.

Odgovara mu da bude okružen saigračima i da ekipa funkcioniše fluidno, a da on ima adekvatnih opcija za razigravanje. Ono što bi vreme moglo pokazati kao Krasoov najvažniji element koji može doneti u igru Crvene zvezde jesu dodavanja u prostor i spajanje sa igračima koji isti napadaju. Jako često po spuštanju da primi loptu traži momente u kojima saigrači napadaju prostor po dubini, koji on tehnički veoma efektno traži. Po utakmici, na nivou karijere, beleži 1,9 dodavanja u prostor, što je za igrača te pozicije ne tako mali broj.

Dodavanja ovog tipa gotovo isključivo izvodi levom nogom koja mu je dominantno jača. Desnu češće koristi u promeni pravca ili održavanju driblinga, ali je distribucija daleko istaknutija levom nogom.

Konekcije sa saigračima koji su sposobni da napadaju prostor su mu veoma važne, te bi za Crvenu zvezdu, koja nekoliko sezona ima deficit u takvom profilu igrača, bilo prilično važno da Krasou nađe komplementarnog saradnika sa kojim bi vremenom mogao da i u ovom smislu razvije dobru saradnju.

Jer, od Krasoa bi trebalo pokušati iskoristiti ovakve kvalitete, njegov stil igre pretočiti u benefite za tim. Nije igrač koji se instiktivno ili prirodno orijentiše na traženje prostora i isključivo situacija za postizanje golova. Češće će on biti taj koji priprema završna dodavanja, što može biti veliki kvalitet, a što nije tako čest slučaj na tržištu napadača. Reprezentativcu Obale Slonovače će biti potreban i vid slobode koji on svojim načinom igre i zahteva, s obzirom da neretko voli i da bude nešto niže na lopti, odakle se oseća komforno da uključuje saigrače u igru ili eventualno u direktne situacije za postizanje gola.

Kada pričamo o distribuciji i pripremi završnih dodavanja za saigrače, nipošto ne smemo izostaviti sposobnost centaršuta. Njih ne koristi prečesto, ali su oni ne tako retko veoma kvalitetni i upotrebljivi. Način na koji će biti igrački korišćen u Crvenoj zvezdi će ponajviše diktirati broj takvih situacija u koje će dolaziti — ali je kvalitet i potencijal koji i u tom aspektu poseduje nezanemarljiv.

Kao što je pomenuto, najkomforniji je kada deluje polubočno, uglavnom polu-desno. Iz polubočnih koridora mu dolazi najveći broj i šuteva (pa i golova), ali i asistencija. Uglavnom u završnicama napada dejstvuje iz prostora između ivice peterca i ivice šesnaesterca sa spoljne strane, odakle je i zabeležio nekoliko direktnih dodavanja za gol tokom minule sezone.

A u sličnim delovima terena videćete ga i kada šutira. To pokazuje i mapa njegovih udaraca na gol:

Kao što možete videti, nemali broj njih je iz levog poluprostora koji mu ponajviše leži jer je levonog i sposoban da odatle upućuje dijagonalne šuteve u pravcu gola. Sasvim solidan pri zahvatanju tehnički zahtevnijih udaraca, povremeno voleja, a nekada se služi i udarcima iz daljine ali i nekim atraktivnijim pokušajima, kao što su lob šutevi.

Neki od primera zona iz kojih šutira i završava napade udarcima. Nešto što bi se moglo očekivati da će novi trener Crvene zvezde Barak Bahar pokušati da primeni i češće ga dovodi upravo u ove delove terena da iz njih udarcima završava napade. Taj segment dovođenja napadača u pozicije i tip situacija iz kojih je najefektniji je pomalo potcenjen i od velikog značaja. Za Krasoovu efikasnost u crveno-belom dresu, pored samog uticaja na igru koji će, kako stvari stoje, ako mu kontekst bude dovoljno prilagođen, biti veliki, definisaće upravo i to u kakve situacije u završnici napada bude bio dovođen.

Pričati preterano unapred nije uvek najpametnije, tvrditi da će Kraso postići veliki broj golova u dresu Crvene zvezde možda bi bila i smela izjava, ali se čini da bi, zbog njegovog stila igre, percepcije fudbala, načina na koji može ekipu i saigrače da učini boljim, Žan Filip mogao da bude za Zvezdu od velikog značaja čak iako golova ne bude previše. Postoje napadači koji zbog mnogih karakteristika donose veliku vrednost i kada nisu efikasni, a Kraso bi, ako okolnosti koje Barak Bahar bude postavio, mogao da bude jedan od njih — bez obzira na to koliko golova na kraju sezone bude pisalo na njegovom kontu. A nije da ne postoji potencijal da i njih bude u dovoljnoj meri.

Piše: Albert Morgan, fudbalski analitičar i pomoćni trener