MOZZART ANALIZZA: Pronašli smo idealnu poziciju (i formaciju) za Sergeja

Jedan od srpskih igrača o kojima se najviše priča poslednjih godina je bez sumnje Sergej Milinković Savić. Mišljenja o njemu su podeljena. Neki vide genija u visokom vezisti, dok drugi veruju da on ne doprinosi dovoljno da bi bio starter u srpskom nacionalnom timu.

U ovom članku ćemo se osvrnuti na njegove različite uloge i pokušati da stvorimo jasniju sliku o tome šta jeste, a šta nije, uz pomoć statistike i video zapisa.

PIKSIJEV SISTEM

Dragan Stojković je do sada, kao selektor Srbije, uglavnom koristio dve formacije: 3-4-2-1 i 3-4-1-2. Dva izrazito napadačka sistema koji zahtevaju specifične tipove igrača u većini uloga.

Na primer, krilni bekovi, koji moraju da pokriju ceo bok. Centralni defanzivci koji igraju spolja, i koji između ostalog moraju da imaju veću brzinu i pokretljivost od klasičnih centralnih defanzivaca. Obe zeme zanimljive, ali možda za neku drugu priliku. Sada je vreme da se fokusiramo na dve pozicije na kojima se Sergej najčešće koristi.

JEDNA OD DVE DESETKE

Uloga u kojoj je započeo većinu mečeva je kao jedan od dvojice ofanzivnih veznih igrača, odmah iza napadača. Obično sa Dušanom Tadićem pored njega i Aleksandrom Mitrovićem kao centarforom.Nije neuobičajeno da jedan od dvojice napadačkih veznih igrača bude tip kreatora, međutim obično je drugi igrač koji može da ponudi prodor svojim pokretom i/ili driblingom. Fizički su često lagani, brzi i okretni, tako da mogu da manevrišu kroz male prostore sa kojima se suoče.

U suštini, sve što Sergej nije. Pomislite tu na igrače kao što su Kjeza, Musijala ili Rodrigo.

Osim što igrači iz naše udarne trojke nisu poznati po svojoj brzini, sva trojica vole da prime loptu u noge, ili da je dobiju na glavu, u slučaju Mitrovića. To može da funkcioniše u utakmicama u kojima se od nas očekuje da dominiramo i gde igramo uglavnom na njihovoj polovini terena, ali kad smo gurnuti pozadi, niko od njih nema tu sposobnost da napadne prostor koji se otvara. Dakle, s obzirom na sve, ova uloga je daleko od idealne za Sergeja.

JEDNA OD DVE ŠESTICE

U drugoj ulozi u reprezentaciji SMS je deo dvostrukog pivota, što u osnovi znači da igra kao jedan od dvojice povučenih centralnih vezista. Iako ponekad počinje na ovoj poziciji, to je češće ispravka koju Dragan Stojković pravi tokom meča. Sergeja spušta niže, pre svega kad je Srbiji potrebna veća kontrola lopte u sredini...

U našem sistemu, gde u suštini imamo tri veoma ofanzivne uloge - dva napadača i desetku, ili dve desetke i napadača - pa pored toga i dva napadačka krilna beka, koji su više krila nego defanzivci, mnogo zavisi od dvojice povučenih veznih igrača.

Bez lopte bi trebalo da obezbede ravnotežu, posebno defanzivno, a takođe moraju da pokriju puno prostora. Sa samo dva igrača u sredini, često se suočavamo sa brojčanim nedostatkom, jer većina timova ima trojicu. Ovo se može donekle ublažiti igranjem kompaktnog sistema, ali kao što smo pokazali u prošlom članku, kod nas to obično nije slučaj.

Međutim, na lopti, oni su ključni u progresiji i kontroli. Veza između naše odbrane i napada. Bez pravih igrača na ovim pozicijama, mučimo se da igramo pod pritiskom i da uspešno prebacimo loptu na protivničku polovinu.

Sergeju odgovara povučena uloga u posedu lopte. On nam omogućava da gradimo igru od pozadi, čak i kroz pritisak, da lakše diktiramo igru u sredini, a takođe je kreativan iz dubljih zona.

Najbolji primer imali smo u utakmici Lige nacija protiv Švedske, gde je potpuno kontrolisao vezni red. Otuda i iznenađujuće što je to bio jedan od najboljih mečeva koje smo odigrali pod Piksijevim vođstvom...

U defanzivi, međutim, nije idealno, jer u ovoj ulozi Milinković Savić postaje primarni defanzivac na sredini terena. Sa samo dvojicom vezista, čak i najmanja greška, na primer, kad jedan vezni ode previsoko, ili čak i oklevanje tokom tranzicije, može ostaviti mnogo prostora protivniku.

NE TRČI DOVOLJNO

Jedna kritika koju često čujete ili čitate tiče se toga da Sergej navodno ne trči dovoljno. Ali da li je to tačno? Lako je proveriti, jer u modernom fudbalu sve se meri.

Na prošlom Svetskom prvenstvu SMS je bio igrač koji je najviše pretrčao od svih naših igrača u utakmici protiv Brazila. Štaviše, bio je drugi, iza Dušana Tadića, po prosečnim pređenim kilometrima za 90 minuta u tri meča. Odnosno prvi kada je u pitanju pritisak na protivnike.

Pitanje koje smo postavili posle Svetskog prvenstva je da li naša dva najkreativnija igrača treba najviše da trče? Logika kaže da drugi treba da rade više prljavog posla, oslobađajući kreativce da rade ono što najbolje znaju.

I nema Sergej samo za Srbiju impresivne brojke. U svojoj poslednjoj sezoni u Seriji A, 2022/23, bio je igrač koji je u proseku pretrčao najviše kilometara po meču. Više od, recimo, Brozovića i Koomajnersa, koji su okarakterisani kao vredni radnici.

USPORAVA IGRU

Još jedna tačka kritike koju često čujete - da li je to istina? Ne baš. Sledeći put obratite pažnju na njega. Od svih naših igrača, on je taj što pokušava da doda loptu u prostor 'u roku' od dva dodira posle prijema. Međutim, pre svega, mora da postoji opcija za dodavanje, a kod nas to nije uvek slučaj.

Kao primer: brza odigravanja protiv Crne Gore u našoj ključnoj kvalifikacionoj utakmici u Podgorici...

PROGRESIVNA DODAVANJA I KREATIVNOST

Jedna stvar za koju mu čak i oni što nisu njegovi fanovi moraju odati priznanje jesu njegova progresivna dodavanja i kreativnost - 49 asistencija u 267 mečeva Serije A; 17 u svojoj poslednjoj sezoni, igrajući za Al Hilal, te osam za Srbiju u 51 meču.

Za Srbiju, međutim, pogotovo u povučenijoj ulozi, njegov posao je da kreira naše napade. Često je gurao onaj pas koji prethodi asistenciji...

Statistika Opte pokazuje da samo Dušan Tadić u kvalifikacijama ima više progresivnih dodavanja od Sergeja Milinković Savića - 44:36. A kada pogledamo statistiku za 90 minuta, Sergej ima 6,2, Tadić 6,1.

Po pitanju ubačaja u prazan prostor - dodavanja koja prolaze kroz odbranu - Sergej je treći od svih igrača u zoni evropskih kvalifikacija. Ima ih devet. Šaćiri ima 10, a Bruno Fernandes je prvi sa 12.

Primer takvog pasa mogao se videti protiv Švedske pre nekoliko dana. Pas koji nas vodi do 3:0. Nije direktna asistencija, ali opet ključan potez...

KOJA JE SERGEJEVA IDEALNA ULOGA?

Dakle, kad saberemo sve informacije, postaje jasno da je SMS najbolji u malo povučenijoj ulozi, gde je njegov uticaj na loptu najjači, a pred njim veći deo terena. Pritom, on i Dušan Tadić

se onda nalaze u različitim redovima, pa samim tim i lakše dolaze jedan do drugog.

U defanzivi, najbolja uloga za njega je ona u kojoj nije primarni defanzivac, već sekundarni. Na taj način može da krene u šesnaesterac protivnika kada je lopta sa strane, da krene na centaršut, a da ne izloži naš vezni red opasnosti od kontre.

REŠENJE

Najčešće korišćeni vezni red u svetu fudbala - sa tri igrača u njemu. Pošto nam nedostaju bekovi, u našoj selekciji za Svetsko prvenstvo, 4-3-3 trenutno nije realno, ali 3-5-1-1 ili 3-5-2 jeste.

Ne samo da bi to omogućilo Sergeju da igra u prirodnijoj ulozi za njega, već i igračima poput Ilića ili Lukića, koji su više osmice nego šestice. Kao što smo pokazali u prethodnom članku, to bi takođe pomoglo timu u defanzivi, jer bi bio jači blok u sredini.

I da zaključimo: mi smo mala zemlja, sa ograničenim fondom igrača. Ako ćemo da mu sudimo ili čak da otpisujemo Sergeja - jednog od najboljih veznih igrača u Seriji A proteklih godina - hajde prvo da mu barem pružimo niz važnih mečeva u njegovoj najboljoj ulozi. Onoj u kojoj je odigrao većinu mečeva za Lacio.

Piše: Kristijan Plazonja

(@SerbFootyScout)