MOZZART ANALIZZA: Perfekcionista nije zadovoljan i kada je sve na prvi pogled dobro

Pre sedam dana, Barselona i Mančester Junajted su svima pružili veoma interesantan duel. Između prvog i revanš duela i jedni i drugi imali su važne ligaške utakmice, a i jedni i drugi su uspeli da zabeleže rezultatski sasvim ubedljive pobede.

Međutim, Erik ten Hag je nakon utakmice sa Lesterom istakao da je njegova ekipa odigrala jako loše prvo poluvreme, da je mnogo grešila, nije poštovala svoje principe i da ih je od lošijeg rezultata (a na poluvremenu je bilo 1:0 za Mančester Junajted) sačuvao samo David De Hea.

Zaista je i bilo tako – Junajted je pokazao određene probleme, Lesteru je omogućeno dovoljno šansi za makar jedan gol, a tokom utakmice, naročito tog prvog poluvremena, neke od situacija koje je Lester iskoristio su već u ranijim utakmicama bile tačke na kojima su Junajtedovi protivnici, konkretno Barselona, mogli da baziraju određeni plan.

Činjenično, Mančester Junajted pod Ten Hagom izgleda veoma dobro, čini se da je Ten Hagov proces razvoja modela igre tek u povoju i da će kvalitet performansa ekipe tek biti na visokom nivou. Ipak, taj proces kao i same ideje i opredeljenja u igri sama po sebi ponekad donose određene mogućnosti koje protivnici mogu da iskoriste, na ovaj ili onaj način...

REŠENJE PROTIV NAČINA PRITISKA

Pri izlasku prednje, napadačke linije, u pritisak, Ten Hag insistira da njegovi krilni igrači iniciraju usmerenje protivničkog narednog pasa prema sredini terena, odnosno prema centrali gde je koncentracija igrača veća. Takav način izlaska u pritisak krilnih igrača, spolja ka unutra, uglavnom ostavlja protivničke bekove sa nešto više prostora. Iako krilni igrač Junajteda svojom kretnjom inicijalno onemogućava direktni, jednostavni bočni pas prema slobodnom beku, postoje rešenja kojima se do tog slobodnog igrača može doći.

Jedno od njih je preko golmana – golman je gotovo uvek +1 igrač, odnosno, igrač preko kog je direktno moguće stvarati brojčani suficit. Njegovo dodatno vreme na lopti, kao i orijentacija tela koja mu omogućava da vidi ceo teren, često daje prednost koju su protivnički timovi sve češće počeli da koriste protiv Ten Hagovog Mančester Junajteda. Obrazac je manje-više jednostavan; na pritisak krilnog igrača, štoper ekipe sa loptom reaguje povratnim pasom prema golmanu koji dodavanjem na bok pokušava da nađe slobodnog beka.            

Za ekipe koje žele da dođu do bočnog igrača koji ima više prostora oko sebe, izuzetno je važna stvar da na istoj širini imaju pozicionirano i krilo, odnosno igrača koji bi sprečio beka Mančester Junajteda da komforno izlazi i pritiska slobodnog beka.

Time se stvara dilema, a posledično i distanca Junajtedovog beka u odnosu na slobodnog protivničkog igrača koji može da primi loptu.

Neke ekipe su, pak, ne želeći da koriste direktnija dodavanja srednje distance od strane golmana, kao i kako bi do potencijalno slobodnog bočnog igrača dolazili kroz bolji ritam, fluidniji protok lopte i bržu cirkulaciju iste, nalazila i druga rešenja protiv Junajteda, uglavnom se oslanjajući na takozvanu igru na trećeg čoveka, odnosno, korišćenje igrača koji povezuje igrača na lopti i onog ko je meta – slobodnog igrača.

Ovakav tip situacija može se rešavati i anulirati na različite načine, za Ten Haga, to zavisi od profila igrača koje ima na terenu, protivnika, plana utakmice...

Na nekim mečevima, Ten Hag je ovaj problem rešavao agresivnijim pristupom bekova kojima je davao instrukciju da zanemaruju krilo i u tajmingu izlaze da pritisnu slobodnog bočnog igrača. Nekada, kao na primer protiv Mančester Sitija u derbiju odigranom na Old Trafordu, ten Hag je inicirao da, nakon što Gvardiolin tim pronađe bočnog igrača slobodnog, najbliži igrač Junajteda izađe prema njemu i samo ga uspori, bez da ekipa prečesto gubi defanzivnu strukturu i stabilnost.

Ipak, Junajtedovi protivnici su već više puta pokazivali način na koji mogu koristiti situacije u kojima pronađu slobodnog igrača na boku – ubrzanjem igre, povezivanjem sa krilnim igračem i napadanjem dubine iza beka.

Kako Mančester Siti, tako je i Kristal Palas u utakmici na Old Trafordu prikazao nešto slično, nešto što može biti vodilja i ostalima:

NAČIN BRANJENJA BEKOVA POTENCIJALNA PRILIKA ZA BARSELONU

Bekovi Ten Hagovog Junajteda veoma često su orijentisani prema branjenju međukoridora, odnosno koridora između centralnog i bočnog dela terena. U tom svom branjenju, prilično će se često videti striktna orijentisanost prema najbližem igraču, što dovodi do mogućnosti manipulacije.

Ulazak krilnog igrača protivnika u taj deo terena, ispred lica Junajtedovog beka, on će striktnije braniti i pokušavati da agresivnijim pristupom (skraćivanje distance u odnosu na protivnika) smanji manevarski prostor za krilo da primi loptu na tom delu terena.

Ipak, takav način branjenja, protivnici sve češće koriste za napadanje prostora koji bekovi Junajteda u takvim situacijama ostavljaju iza svojih leđa, a najčešći primer su takozvane suprotne (kontra) kretnje, po kojima se bekovi protivničkih ekipa pojavljuju visoko i napadaju upražnjeni prostor. U Ten Hagovom modelu, bekove koji se podižu srednje-visoko (ne drže maksimalno visoku poziciju) kontrolišu krila, pozicionirajući se u njihovoj visini. Povremene trenutke u kojima krila izgube kontrolu nad bekom nakon njegove promene ritma i pojavljivanja visoko, ekipe sve češće koriste kako bi napravile prednost protiv Junajteda.

Lester Brendana Rodžersa samo je jedna u nizu ekipa koje su ovako nešto pokušavale i relativno uspešno izvodile protiv Mančester Junajteda.

Lopetegijev Vulverhempton je slično pokušavao i uspevao da, uglavnom svog levog beka (Uga Buena), dovodi u dobre situacije, izolujući ga na većem prostoru.

Pravilo o tome koji će se bek napadati ne postoji, podjednako je ovaj tip situacija Junajted trpeo i sa jedne i sa druge strane, ali izvesno je da bi u planu utakmice trebalo uzimati u obzir ko će od Junajtedovih bekova igrati, kao i šta od opcija ekipa koja želi da ovo iskoristi ima na bočnim pozicijama.

Nekada ima smisla odvlačiti Arona Van-Bisaku dalje od lopte, stavljati ga u pozicije takozvanog deficita i povratnog trčanja, kako bi bio sprečen da često brani 1 na 1 situacije u kojima je izvrstan. Nekada je lakše ovako nešto napasti po levoj strani zbog načina na koji se brane Luk Šo, kao i Tajrel Malasija.

U prvom međusobnom meču, Ćavijeva Barselona je ove tačke napadala podjednako i na levoj i na desnoj strani. Protiv Van-Bisake:

Kao i protiv Malasije:

Jedan od razloga zašto Junajted, iako ne tako retko izložen ovim situacijama, često sprečava opasnije situacije iz ovakvog tipa protivničkih napada je sposobnost štopera, koji u korekciji stižu da smanje manevarski prostor beku koji je napao prostor, da se brane na širokom prostoru i uspešno brane 1 na 1 situacije bočno i polu-bočno. Takav profil štopera Ten Hag svesno bira, ne samo zbog ovakvih situacija, već i zbog čitavog modela igre koji od štopera često zahteva da brane širi prostor, budu agresivni, brane se 1 na 1 i imaju dobre atletske sposobnosti. Između ostalog, i zbog toga su Lisandro Martinez, Rafael Varan, pa sve češće i Luk Šo od velike važnosti.

Čini se da ovakav tip situacija protivnici često i nisu dovoljno dobro eksploatisali protiv Junajteda. U momentima otvaranja prostora i probijanja Junajtedovih linija, za protivnike se otvaraju mogućnosti još boljeg eksploatisanja dalje, druge stative, koja će u situacijama povratnog trčanja defanzivne ekipe (Junajteda), uglavnom ostajati manje zaštićena.

Za Barselonu, po probijanju iza beka, iza poslednje linije, od velike važnosti može imati pozicija suprotnog krila, njegov tajming za ulazak prema sredini i pojavljivanje prema drugoj stativi, odnosno mogućnost da upravo on bude opcija za što direktniji I raniji završni pas.

Nekada do druge stative i nije moguće doći odmah. Ipak, kako izbacivanjem Junajtedovog beka, Junajtedov štoper iskače van linije i centralne pozicije, pojavljuje se bočno ili polu-bočno da brani 1 na 1, to inicira rotiranje čitave defanzivne linije ekipe, što dovodi do veće izloženosti pomenute druge stative. Do nje se može doći na još jedan način - kratkim povratnim pasom do igrača koji može da iz bolje pozicije (nepritisnut u 1 na 1 situaciji) centrira:

DOMINACIJA CENTRALNIM DELOM TERENA

U prvom meču, Junajted je uz plan, ali i adaptacije tokom utakmice po kojima je Ten Hag nadaleko poznat, tražio način da negira Barseloninu fluidnost i način opterećivanja centralnog dela terena.

Brojčano, Junajted veoma često odnos u sredini terena pokušava da anulira koristeći mobilne i agresivne štopere (Varana, Lisandra Martineza, od skora i Šoa), ipak, problem za Junajted može nastati ako protivnik u centralnom delu terena optereti igrače koji nisu tako blizu štoperima koji bi potencijalno mogli da reaguju.

Mančester Siti je u gradskom derbiju protiv Junajteda u inicijalnom planu koristio Erlinga Halanda (centralnog napadača) kao dodatnog igrača u sredini terena, ali su njega štoperi Junajteda sasvim dobro kontrolisali u situacijama kada je bio daleko od gola. Ipak, za drugo poluvreme te utakmice, Gvardiola je prestao da koristi Holanda tako daleko od gola, već je počeo da pravi višak u sredini terena preko Kajla Vokera (desnog beka), tako da Junajted ne može da brojčani deficit izjednači korišćenjem štopera.

Ideja je bila opterećivati samo Freda, ali tako da dodatni igrač u sredini terena koji se pojavljuje u korist Mančester Sitija ne bude dostupan štoperu koji može da ga anulira. Uspevalo je, iz ovoga su počinjali možda i najbolji napadi Mančester Sitija na toj utakmici. Nešto slično možda danas bude iskoristio i Gvardiolin učenik, Ćavi.

TEMPO UTAKMICE

Odnosno kontrola promena poseda, kao i njene učestalosti.

Junajtedova lošija kontrola tempa se uglavnom održava kroz veći broj grešaka u dodavanjima i lošije odluke unutar principa, što dovodi do izloženosti većim prostorima i nenameštenosti za reakciju po gubitku poseda. Kontinuitet, tečnost, skraćivanje distanci između igrača ali i slojeva tima (linija) su od od ogromne važnosti za ten Hagov model.

Zbog načina na koji njegov Junajted deluje u posedu - dosta fluidnosti, promena mesta, prilazaka okruženju lopte, naročito kada je ona na boku - određeni veoma osetljivi prostori neretko ostanu nezaštićeni ukoliko ekipa u momentima nepripremljenosti bira loša, iracionalna i nepripremljena rešenja. Tada momenti izgubljene lopte mogu dovesti do problema, naročito u prostorima koji ostaju između veznih igrača i štopera.

Promene mesta, funkcije u odnosu na poziciju lopte i fluidnost dovode do rasporeda koji može ostaviti štopere nezaštićenim (kao na slici iznad) ukoliko se traže preuranjena rešenja i ne poštuje ritam poseda, koji automatski utiče na to koliko će se brzo i dobro čitava ekipa pozicionirati na terenu, time se ujedno i spremati za momenat izgubljene lopte.

Odluke u posedu lopte i poštovanje principa su tada od velike važnosti:

Jedan primer van konteksta - pokušaj da se napadne u situaciji 3 na 6, bez izvesnih rešenja, bez adekvatne podrške po dubini, odnosno igrača koji može da napadne leđa protivnicima, a uz dostupnog igrača za povratni pas i naknadno bolje pozicioniranje i pripremanje čitave ekipe za nastavak poseda.

Ukoliko se lopta izgubi kada za to nisu spremni, javljaju se problemi i u reakcijama, ali i u zaštiti prostora ispred štopera:

Situacija sličnog tipa, kada je ekipa nepripremljena nailazila na visok nivo intenziteta protivničke ekipe, dovodila je do problema i na gostovanju Lidsu:

Da bi se došlo do dugotrajnog uspeha, perfekcionizam je neophodan. Erik ten Hag je perfekcionista. Svaku grešku, odskakanje od principijelnosti i plana ne dozvoljava i zamera, bez obzira na to koliko su neke druge stvari bile dobre. On i njegov tim su na jako dobrom putu, u revanš meč nokaut faze protiv Barselone ulaze možda i kao blagi favoriti – taj status su zaslužili, ali ne samo utakmicom u Kataloniji, ne pobedom protiv Lestera prethodnog vikenda, već onime što rade od jula meseca, kao i onime što su spremni da urade u periodu koji je ispred njih i svih nas.

Problemi koji su istaknuti su mogući deo plana Ćavijeve Barselone, a neke situacije je španski tim već pokušao da iskoristi i na prvom meču. Ten Hag je rekao da imaju plan i rešenje za revanš meč koji može biti ogroman, ako to već i nije.

Piše: Albert MORGAN, fudbalski analitičar i pomoćni trener.

LIGA EVROPE – BARAŽ ZA OSMINU FINALA (REVANŠI)

Četvrtak

18.45: (4,00) Midtjiland (3,45) Sporting Lisabon (1,95), prvi meč: 1:1

18.45: (2,25) Monako (3,60) Bajer Leverkuzen (3,30), prvi meč: 3:2

18.45: (4,60) Nant (3,40) Juventus (1,85), prvi meč: 1:1

18.45: (2,00) PSV Ajndhoven (3,60) Sevilja (4,00), prvi meč: 0:3

21.00: (2,30) Mančester Junajted (3,45) Barselona (3,30), prvi meč: 2:2

21.00: (1,70) Ren (3,90) Šahtjor (5,50), prvi meč: 1:2

21.00: (1,70) Roma (3,80) Salcburg (5,70), prvi meč: 0:1

21.00: (2,30) Union Berlin (3,20) Ajaks (3,25), prvi meč: 0:0

***kvote su podložne promenama