Možemo li jednog dana da igramo fudbal kao Španija? Već smo ga igrali i to pred Piksijem

"Španija je tim koja nema nijedan problem u igri. Od golmana Raje do Morate. Trebalo bi biti pošten i reći da su druga dimenzija. Daleko su tehnički bolji, brži, sa izraženim idejama... Nisu slučajno šampioni“, pokislo je počeo konferenciju za medije Dragan Stojković Piksi posle poraza u Kordobi. 

Piksiju nije bilo prijatno da gleda nemoć Srbije, ali svakom neutralnom ljubitelju fudbala je bilo uživanje da gleda Špance kako igraju. Fudbalska poezija u pokretu. Svi umeju, svi znaju i svi hoće da se nadigravaju i da iz čistog fudbala dođu do gola. Da li će u mreži završiti jedna, dve ili pet lopti, za Špance je manje bitno. Krucijalna stvar je da su dominirali od prvog do poslednjeg minuta i iz poseda i pasa bili konkretni i opasni.

De la Fuenteova Španija čak više prija oku posmatrača nego zlatna generacija tiki-take koja nije igrala toliko vertikalan i uzbudljiv fudbal kao današnja. I ništa tu nije slučajno. Od letos je već opšte poznata stvar da je De la Fuente trenirao sve mlađe selekcije Španije i da većinu igrača iz današnjeg A tima jako dobro poznaje. Principi i mehanizmi igre su odavno naučeni i uigrani i sada se samo primenjuju. Zato nije čudo što Španci bez sedam startera iz finala EP očitaju onakvu lekciju Srbiji.

Prirodna reakcija gledaoca iz Srbije je bila da se tugaljivo zapita: Da li ćemo mi ikada moći da igramo onakav fudbal?

Ovakav verovatno nećemo... Ovakav trenutno ne igra niko na svetu. Ali bolji od onog iz Kordobe svakako možemo. I morali bismo jer imamo resurse za to. Ako se ti resursi budu pametno razvijali već od danas. Srbija ima fudbalski potencijal da iskorači i zaputi se putem modernih trendova u fudbalskoj igri i pobegne od stila duplog bloka Mladosti iz Lučana.

O čemu je reč, letos je i Piksi mogao da se uživo uveri. Što je vrlo pohvalno, jer retki su u prošlosti bili A selektori koje je zanimalo da negde otputuju i pogledaju meč mlađih kategorija.

Gol kadeta Srbije protiv Austrije u četvrtfinalu EP na Kipru je polazna tačka za put kojem bi trebalo da težimo. Akcija koja kreće od golmana i u kojoj učestvuju sedmorica igrača završava se pogotkom Mihajla Cvetkovića.

Da su ovo uradili Španci, rekli bismo da je to nama nedokučiv talenat i sistem. Ali to je uradila reprezentacija Srbije. Igrala je fudbal kao Španci. Fudbal sadašnjosti u svetu i fudbal budućnosti za Srbiju. Gol protiv Austrijanaca je zvezda vodilja i valjalo bi da se FSS maksimalno ozbiljno pozabavi tom generacijom u svim segmentima.

„Kadeti su igrali polufinale Evropskog prvenstva, od te generacije se očekuje mnogo“, rekao je nedavno na promociji novi gensek FSS Branko Radujko i odao utisak da razmišlja dugoročnije od danas i sutra.

S obzirom da je trenutno na ključnoj funkciji za razvoj fudbala u Srbiji, imaće priliku da reči sprovede u dela.

I sam Piksi je na Kipru istakao da mu se sviđa način igre Orlića i da tu ima materijala za A tim. Koji mesec kasnije je prešao sa reči na dela i pozvao najveći biser pomenute generacije Andriju Maksimovića da debituje za A tim kao najmlađi u istoriji našeg fudbala.

Iako je fudbalska Srbija već nedeljama u euforiji zbog Maksimovića, on nije jedini iz te generacije. Najtalentovaniji svakako jeste i trebalo bi da bude epicentar projekta za fudbalsku budućnost Srbije. Sa nekolicinom momaka iz te selekcije koju je pažljivo birao i razvijao tadašnji selektor Jovan Damjanović. Njegovi Orlići su na Kipru igrali moderan, proaktivan fudbal i nagovestili potencijal od makar sedam ili osam igrača za A tim u nekoj daljoj budućnosti. Damjanovićev tim je tada eliminisan od Portugalaca u polufinalu nakon što je vodio 2:0 do 60. minuta. Rezultatski je to tada bilo teško za svariti jer je propuštena velika šansa. Ali, kada su se utisci slegli, ostala je satisfakcija da je Srbija igrala jako dobar i dopadljiv fudbal koji će pre ili kasnije doneti i bolji rezultat.

Nije to prva generacija koja je oduševila na nekom završnom turniru. Orlići Radovana Krivokapića su dve godine ranije takođe dogurali do polufinala EP gde su eliminisani na penale od Holandije, a iz te generacije su za A tim već debitovali Kosta Nedeljković i Jan Karlo Simić. Imali smo i mlade i omladinske generacije koje su igrale finala ili osvajale evropske i svetske titule. I iz njih smo dobili igrače za A tim kao što su Aleksandar Mitrović, Predrag Rajković, Sergej i Vanja Milinković Savić, Nemanja Maksimović... Da li smo izvukli maksimum, deluje da nikada nećemo saznati jer toj generaciji polako otkucava sat. Ono po čemu ćemo pamtiti njihovu generaciju je srce, da ne kažemo neku drugu reč. Patili su, bili često u podređenom položaju, ali pobeđivali. Na penale, produžetke, golovima u poslednjem minutu...

Doneli su hrabrost i jedinstvo koji su nedostajali našem reprezentativnom fudbalu. Ostaće upisano da su nas vratili na fudbalsku mapu, postali smo redovan učesnik velikih takmičenja i reprezentacija koja na njima ne može da prođe grupu. To je izgleda konačni domet. Svakako je veći nego što je bio ranije, ali prirodno bi bilo gajiti nadu da se jednog dana na nekom velikom turniru iskorači i prođe grupa. Prolaze je i slabiji timovi.

Generacija kadeta sa Kipra je dala nagoveštaj da može u budućnosti da podigne standarde. Bolji dokaz od Andrije Maksimovića ne postoji. Nije slučajno što je postao najmlađi debitant Srbije, što se probio u prvu postavu Crvene zvezde i što pokazuje dozu fudbalskog bezobrazluka kakva nije viđena od Dejana Stankovića.

Andrija Maksimović (MN Press)

Pomenuta generacija je na Kipru u proseku davala tri gola po meču, imala posed lopte oko 60 odsto, branila se sa visoko podignutom poslednjom linijom, kretala akcije od golmana... Do finala su bili drugi po broju postignutih golova, prvi po broju udaraca na protivnički gol, drugi po posedu lopte, ukupnom broju dodavanja i dodavanjima u poslednjoj trećini, prvi po defanzivnom intenzitetu, prvi po prosečnoj visini poslednje linije tima, prvi po broju uspešnih ofsajd zamki, prvi po broju presečenih pasova rivala... Dakle, sve ono što godinama rade Španci i moderne reprezentacije.

Orlići su na Kipru završili kao polufinalisti, pošto su do tada debelo nadigrali sve protivnike. Ispred su na kraju bili Italija i Portugalija sa igračima od kojih su neki već poznata imena evropskog fudbala. Frančesko Kamarda je na to EP došao kao najmlađi debitant u istoriji Milana, Portugalac Đovani Kvenda je nedavno dobio poziv u portugalsku A selekciju i sa 17 godina je nezamenjiv starter u timu Sportinga u Ligi šampiona i prvenstvu. Objektivno su to dve jako kvalitetne selekcije, a razliku smo videli i u nedavnom meču omladinske Lige šampiona između Benfike i Crvene zvezde. Ipak, i protiv te generacije Portugalaca je Srbija imala 2:0, još dve, tri šanse da prelomi meč i na kraju je pala. Ali, je pokazala da može sa svima.

Primera radi, Španija je na istom turniru završila poslednja u grupi bez bodova. I nisu kukali zbog rezultata na kadetskom EP već su ostali verni svom stilu i identitetu igre. Rezultat neće promeniti ništa u karijerama mladih Španaca. Njeni reprezentativci Mark Bernal i Andres Kuenka su odmah nakon EP priključeni prvom timu Barselone. Bernal je sezonu kod Hansija Flika počeo kao startni pivot i verovatno bi se o njemu za par meseci pričalo kao o novom Busketsu da nije doživeo tešku povredu kolena. Kuenka je već debitovao u Ligi šampiona.

Od srpske dece sa Kipra pored Maksimovića, ozbiljnu ulogu u seniorima trenutno ima nekolicina momaka. Mladi golman Vukašin Jovanović je pokazao da je golman budućnosti i nije čudo što je sa 17 godina stao na gol Jedinstva iz Uba u Mozzart Bet Superligi Srbije. Ima igru nogom kao zadnji vezni, učestvuje aktivno u organizaciji igre i stoji visoko. Videli smo kako to radi španski golman Raja pre neko veče.

Mihajlo Cvetković iz Čukaričkog je bio drugi strelac turnira sa četiri gola i pre neki dan se zajedno sa Maksimovićem našao na uglednoj Gardijanovoj listi 60 najtalentovanijih tinejdžera svetskog fudbala. Privilegija i opomena da nastavi sa napretkom. U Čuki mu veruju i igra i daje golove. Jovan Ćirić je otkriće sezone u Lučanima. Đorđe Ranković je na Kipru bio najveće osveženje i igrač koji je napunio oči ljubitelja fudbala blistavim izdanjem protiv Austrije. Igra za omladince Zvezde. Ozbiljan potencijal je i Vasilije Kostov koji je godinu dana mlađi od svih njih, a završio je u idealnom timu Evropskog prvenstva. I on je u omladincima Zvezde. Godinu mlađi je i Aleksa Damjanović koji je bio najmlađi strelac u kvalifikacijama. Potencijal imaju i Veljko Milosavljević, standardni je štoper Grafičara, Nikola Simić koji je verovatno u ovom trenutku najveći projekat Partizana... A zbog povrede je falio Adem Avdić, jedan od najvećih talenata Crvene zvezde i levi bek budućnosti.

Mihajlo Cvetković, Bogdan Kostić, Andrija Maksimović, Veljko Milosavljević (MN Press)

Sve su to igrači koji trenutno pokazuju potencijal da se razviju u reprezentativce A kalibra. A da li će, to je sasvim drugi par rukava. Sada su u delikatnim godinama kada moraju da rade na telu i fizikalijama, a da ne izgube ni delić talenta koji imaju. Psihologija će takođe biti jako važna jer prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal je najosetljivija faza karijere kada se mnogi izgube.

Neki su poput Maksimovića dogurali do A reprezentacije, najmlađi poput Kostova i Damjanovića su ostali kod Radoslava Bataka u kadetima, neki su kod Gordana Petrića u U18 timu, većina ih je prekomandovana kod Aleksandra Lukovića u U19 selekciji. Bilo je donekle i prirodno da se ta generacija rasparča u različite selekcije i sada treba pažljivo proceniti šta i kako dalje sa njima.

Ta deca su nagovestila potencijal da mogu da igraju savremen fudbal na ozbiljnom nivou kroz godinu, dve ili pet. Srbiju 2027. očekuje organizacija EP za mlade reprezentacije sa Albanijom. Izlazno godište za tu reprezentaciju su momci rođeni 2004. godine. Teoretski, tada bi za Orliće mogli da igraju Kosta Nedeljković, Jovan Mijatović, Jan Karlo Simić, Ognjen Mimović, Vanja Vlahović, Stefan Leković, Uroš Kabić...

Ali ako postoji neka strategija i pravac, gro tog tima na EP bi mogli da čine momci iz generacije sa Kipra uz ponekog starijeg jer je malo verovatno da će tada Nedeljković spuštati iz A tima u mladu. Generacije koje su igrale polufinala na evropskim prvenstvima, poput ove poslednje i one prethodne sa Jovanom Miloševićem, Mihailom Ivanovićem, Jovanom Mijatovićem, Milanom Majstorovićem predstavljaju koktel budućnosti srpskog fudbala.

Srbija ima neke resurse kao Španija, ali sada sledi teži deo posla da se ta sirovina pretvori u luskuzan finalni proizvod. Na klubovima, trenerima i FSS je da paze i razvijaju ono što imaju. A, imaju mnogo.