Možemo li da im verujemo?

Dve utakmice – nula bodova. I to obe kod kuće. Srbija je ispustila prednost domaćeg terena u startne dve runde Lige nacija i sada ceo posao da se osvoji treće mesto postaje pakleno težak.

Sada ispada da je najveća šansa Orlova da napadnu – Nemce. Jer, Panceri imaju bod iz dva kola, a Srbiju čekaju dve utakmice sa njima, pa sad, koliko je realno upustiti se s njima u borbu otvorenih gardova za bodove...

Posle 180 minuta fudbala na Marakani, glavni utisak srpske fudbalske javnosti je da smo videli malo od naše reprezentacije. Grčka je ozbiljno nadigrala Orlove (2:1), a protiv Holandije (1:2) u prvom poluvremenu se retko prelazio centar. Doduše, takvo je bilo opredeljenje selektora, što je i sam priznao posle meča na konferenciji za medije. Dosta bolje izdanje Srbija je pokazala u drugom poluvremenu, kada je izjednačila, imala šanse pred kraj i za remi. Mada je bilo propusta u odbrani i mogao je rezultat lako da ode na dva razlike.

Na kraju, navijači, koji ih je bilo između 10.000 i 15.000, aplauzima su ispratili fudbaler Srbije u svlačionicu.
„Mislim da je ova utakmica pokazala našu reprezentaciju u izdanju koje se dopalo našim navijačima. U smislu da su prepoznali da možemo da igramo dobar fudbal protiv jake ekipe, da možemo da napravimo dobre akcije“, istakao je selektor Paunović posle utakmice.

I pored nule u koloni bodova, ostale su da zvone u ušima izjave selektora i igrača. Nakon dva poraza na domaćem terenu i drastično smanjenih šansi da se bore za treće mesto, u taboru Orlova su – zadovoljni. I ocenjuju svi zajedno da je Srbija na pravom putu.
„Mislim da je ovo dobar početak, moramo ovako da nastavimo“, konstatovao je Vanja Milinković Savić nakon Holandije.

Mladi Aleksandar Stanković je zaključio:
„Borili smo se do kraja, odigrali smo fantastičnu utakmicu, naročito u prvom poluvremenu“.

Zadovoljan je bio i kapiten Dušan Tadić:
„Ovo je bila dobra, borbena Srbija, sa dosta zajedništva i timskog rada. To je pokazatelj i treba da nastavimo tako. Da vidimo da možemo sa svakim, kao što možemo sa Holandijom, koja je jedna od najvećih reprezentacija. Ako ovako nastavimo, mislim da ćemo biti spremni za kvalifikacije za EP. Nisam nezadovoljan napustio teren, srećan sam i ponosan na to kako smo se borili“.

Na istom fonu je i Luka Jović:
„Odigrali smo dobru utakmicu, dosta bolju nego protiv Grčke. Pokazali smo zube, pokazali smo da možemo. Dobili smo samopouzdanje i ovo treba da nam bude pokazatelj kako treba dalje“.

Verovatno bi i ostali pričali na sličan način da su se našli u prilici. U taboru reprezentacije Srbije, dakle, vlada apsolutno mišljenje da tim ide u dobrom pravcu i pored dva poraza u dva kola Lige nacija.

Gro fudbalske javnosti se, verovatno, ne bi složio sa selektorom i igračima. Očekivalo se malo više fudbala, malo više igre, malo manje strogog držanja pozicija ispred našeg šesnaesterca... Mada, statistika govori, recimo, da su u ove dve utakmice Orlovi stvorili više po kvalitetu i kvantitetu dobrih šansi nego u minulim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Apsolutno je pravo svakog da odmahne rukom i da kaže da ga baš briga za statističke brojke, promašene šanse i da nimalo ne veruje u Orlove, da ga ne zanimaju njihove utakmice. Činjenica je da su u poslednje tri godine premalo puta obradovali navijače, dok su tumarali od neuspeha do neuspeha, od udarca do udarca.

Ali, to nam je što nam je. Boljih igrača od ovih nemamo, iako će uvek neko iščupati neko ime i reći da je morao da bude na spisku. Još pre početka Lige nacija opšti stav javnosti je bio da je ovo najslabija Srbija u poslednjih desetak godina i samim tim očekivanja su bila na istorijskom minimumu. Pa, ako selektor i igrači posle svega kažu da, ipak, sve ide u dobrom smeru i da ima razloga za zadovoljstvo, jedino što nam preostaje je da im verujemo. Ako možemo i hoćemo. Nekog drugog izbora baš i nemamo...