D. JocićMože i ovako: Iz Niša, preko Rendžersa, pravo u Ligu konferencije
Vreme čitanja: 10min | ned. 06.09.26. | 08:05
Dušan Pavlović pokazao da se iz Mozzart Bet Superlige može ekspresno među protagoniste u Evropi – blista u dresu Jabloneca na startu sezone
Uglavnom smo poslednjih godina prisustvovali ovakvim pričama. Neki momak bljesne u jednom od najjačih srpskih klubova, bude i medijski iskovan među zvezde, prodat za sedmocifren (ili čak i osmocifren) iznos u neku od ‘liga petice’ i onda nestane sa radara.
Ovo je potpuno suprotan primer. Dušan Pavlović je prethodne dve sezone proveo u Radničkom iz Niša, boreći se za opstanak u Mozzzart Bet Superligi. Reklo bi se da je u očima šire javnosti bio potcenjen u odnosu na to što je izrastao u jednog od pouzdanijih štopera u našem šampionatu. Ovog leta postao je druga najveća prodaja u istoriji Radničkog (oko 800.000 evra), a u dresu Jabloneca momentalno se pozicionirao kao igrač koji pravi razliku i sa češkim timom, kroz tri kvalifikaciona kola, izborio je plasman u Ligu konferencije.
Izabrane vesti
Retko pristojan mladić, svako ko je imao prilike da ga upozna reći će da je zaslužio sve što mu se dešava u poslednja dva meseca. O golu koji je postigao Varaždinu na evropskom debiju za prolaz dalje, o čudenom dvomeču sa Glazgov Rendžersom u plej-ofu, kada se Jablonec plasirao u Ligu konferencije na penale, o tome zašto se tako brzo prilagodio na novu sredinu, razlici između fudbala u Srbiji i Češkoj, Pavlović je, između ostalog, govorio u javljanju za Mozzart Sport.
„Nekako se sve toliko brzo izdešavalo, da nisam ni stigao sve da isprocesuiram, a vreme je bukvalno proletelo. Od kako sam stigao ovde, bukvalno smo na svaka tri, četiri dana imali utakmice, ali da mi je neko rekao da osmislim najlepši scenario koji mi padne na pamet, ne bih sam mogao to da napišem ovako kako se izdešavalo. Bilo je napeto onih desetak dana dok su trajali pregovori dva kluba, a ja počeo pripreme sa Radničkim. Onda sam ovde stigao maltene na početak priprema, mnogo mi je pomogao Nemanja Tekijaški, koji je kapiten Jabloneca i ovde je već tri godine. I oko jezika, i u samoj igri, budući da često igramo zajedno u štoperskom tandemu, i oko vanfudbalskih stvari, pronalaska stana...“
Jablonec je sezonu u domaćem šampionatu otvorio sa tri uzastopne pobede, a onda, baš nakon obezbeđenog plasmana u Ligu konferencije, malkice posustao – doživeo je poraz od Teplica i remizirao sa Bohemijansom, u meču u kojem je naš sagovornik promašio veliku šansu na 1:1. Zato ga i pitamo da uporedi fudbal u srpskoj i češkoj elitnoj diviziji:
„Samo jedna reč – intenzitet! To sam osetio odmah u prvih nedelju dana na treninzima, a kamoli kada su počele utakmice. Bukvalno nema zastoja ni minut, pogotovo sad sa ovim novim pravilima, kad se odmah uvodi lopta u igru, nema izležavanja i tako dalje. Ali, vodili, gubili, nema razlike, samo se ’cepa’, svih 90 minuta. Svako gostovanje je baš teško, možda i zato što smo ostvarili ovaj evropski uspeh, pa svi žele posebno protiv nas da se dokažu. Evo, sada baš protiv Bohemijansa, utakmica u sjajnoj atmosferi, baš sam poludeo što nije ušla u gol ona lopta posle mog pokušaja glavom. Ili, par dana pre toga, protiv Teplica, mnogo teža utakmica nego što smo očekivali, protiv tima koji nije projektovan da bdue u gornjem delu tabele, ali smo se sapleli.“
Dobro, Pavlović i nije zadužen da daje golove, već da pre svega brani svoj, i u tome je više nego dobar u ovih već deset utakmica koliko je odigrao u novom klubu. A opet, već je postigao jedan, i to prolaska u treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencije vredan, protiv Varaždina u revanšu, posle kornera naravno:
„Prvi meč u Varaždinu nisam igrao. To je bila prva utakmica u sezoni i jedina koju sam propustio. Zaista prelep osećaj, pogotovo što je to bio gol za prolaz, za 2:0, pošto smo u Hrvatskoj poraženi sa 2:3. Da mi je neko pričao pre dva meseca da će mi se tako nešto dogoditi na evrpskom debiju... A sve je utoliko neverovatnije, ako se zna da Jablonec uopšte nije trebalo da igra Evropu ove sezone. Vrlo nesrećno su ostali bez plasmana u poslednjim prvenstvenim rundama prošle sezone, a onda i porazom u finalu kupa. Ali, suspenzijom Karvine, svi su se pomerili za po jedno mesto gore i onda smo upali u kvalifikacije za Ligu konferencije i bili nepovlašćeni u poslednja dva kola.“
A, tamo su rivali bili RFS i Rendžers...
„Letonce smo, mislim, prošli isključivo na taj intenzitet češke lige, na fizičku dominaciju, a inače je reč o ekipi sa odličnim igračima. Ispalio je da smo ih rutinski rešili sa dve pobede. I onda smo čekali poraženog iz dvomeča Jagjelonija-Rendžers, a ja sam, najiskrenije, priželjkivao Škote. Znam koliko je Jagjelonija nezgodna ekipa, a mislim da bi protiv njih kompletna javnost od nas imala veća očekivanja. Ovako, svi znaju ko je Glazgov Rendžers, a opet sam verovao da iz uloge potpunog autsajdera možemo da ih iznenadimo.“
Tako i bi...
„Jesmo ih prošli na penale i jeste taj revanš bio nezaboravan, ali meni je najjači utisak atmosfera na njihovom stadionu na prvoj utakmici. Bukvalno ne umem da prepričam svoj doživljaj tog ambijenta, njihovih navijača, koliko je to esencija fudbala. Mi jesmo tada poraženi minimalno, ali smo tada iskovali prolaz dalje, jer se nismo uopšte uplašili. Čak smo imali igrača više poslednjih 15 minuta, pritisli ih i tada videli da možemo da igramo sa njima. Trener nas je okuražio pred revanš, tako da smo izašli sa verom u uspeh i samo nastavili tamo gde smo stali na kraju prve utakmice. Odmah smo ih ubacili u mašinu, mislim da su nas oni donekle i potcenili i ja sam zaista uživao igrajući tu utakmicu. Samo sam čekao da padne taj gol i, jeste na penale, ali sasvim zasluženo smo ih prošli. Još mi je i cela porodica došla na tu utakmicu, tako da mi je to dodatno pojačalo osećaj zadovoljstva.“
Jedan srpski internacionalac se radovao, ali dvojica su ostala bez Evrope za ovu sezonu:
„Vanja Dragojević je odigrao obe utakmice, Kosta Nedeljković je ušao u igru na obe. Sa Kostom sam imao neki odnos od ranije, pa smo više razgovarali, sa Vanjom se nisam lično poznavao, ali naravno da smo na kraju razmenili dresove. Uvek je lepo kad sretneš nekog od naših.“
Bilo je lepo protiv Rendžersa, ali pravi spektakli tek slede u glavnoj fazi takmičenja. Nameriće se Pavlović na Salaha, jer je, baš kao i Zvezda, Jablonec za jednog od rivala dobio Trabzon. Biće tu i okršaji sa Brajtonom, Frajburgom...
“Možda sam samo iz tog prvog šešira priželjkivao nekog egzotičnijeg rivala od Frajburga, možda Ajaks ili Atalantu, ali dobro. Taj Brajton mi je najjači utisak, pošto sam baš veliki fan Premijer lige, igram godinama i fantazi, baš dobro poznajem ligu, igrače. Oni nam dolaze u goste, baš kao i Lugano i Iberija Tbilisi, dok mi gostujemo Frajburgu, Trabzonu i Rigi. Mislim da imamo šansu čak i za prolaz dalje, ukoliko se poklope kockice, jer pokazali smo i u kvalifikacijama koliko smo nezgodni kod kuće. Naravno, prvi cilj kluba je da se ponovo plasiramo u Evropu kroz prvenstvo.”
MOZZART RELAX - PRAVI DOBITNI TIKET IAKO TIP NIJE PROŠAO
I na terenu, i van njega, Pavlović ističe da se vrlo brzo prilagodio na novu sredinu:
“Jablonec je kao neka mini planina. Ali, Liberec je na 20 kilometara i to je dosta veći grad, življi i ja sam se upravo tu i stambeno locirao. Baš protiv njih, protiv Slovana, igramo derbi u nedelju popodne. Ljudi su vrlo slični nama, tako da zaista neku preveliku razliku nisam osetio. Ovo mi je prvi klub u inostranstu, ali su me saigrači toliko lepo prihvatili da je taj period prilagođavanja prošao neosetno. Što se terena tiče, igrao sam već deset utakmica bez pauze. Vrlo smo fleksibilni, igramo nekad sa četiri, nekad sa pet pozadi, nekad menjamo i u toku utakmice, u zavisnosti od protivnika ili ako trener nekoga želi da odmori. Igram uglavnom levog štopera, baš kao i u Radničkom. Odmah sam obavio razgovor sa trenerom, on je do detalja bio upoznat sa mojom prethodnom karijerom i mogućnostima. Pratili su me, želeli su me, tako da je za sada sve odlično.”
(@StarSport)Da se osvrnemo i na period u Radničkom. Dušan Pavlović stigao je u leto 2024. godine iz tada srpskoligaša Zemuna kao potpuni anonimus, a u dve sezone bio je jedan od najstandardnijih fudbalera niškog kluba, odigrao 63 utakmice, uz po četiri gola i asistencije. Na kraju je i rastanak bio na dobrobit svih strana:
“Ja sam u Nišu proveo dve zaista prelepe godine, gde jedino što možda nije bilo najsjajnije jesu rezultati. Sve ostalo... Upoznao sam ljude sa kojima se i dan danas čujem, i to nisu samo doskorašnji saigrači, nego gomila nekih ljudi iz kluba, ali i van fudbala. Pratim i sada baš svaku utakmicu, malo i nemaju sreće na početku sezone, pritisak je ogroman zbog ponovnog skraćenja lige, ali nadam se da će i njima da krene. Kada sagledam čitav taj period, ja sam najviše zahvalan Nikoli Drinčiću, koji me je doveo u Radnički i pružio mi šansu, onda, naravno, i svima ostalima u klubu. Ali, najvažnije je bilo da mi neko tu šansu pruži, a onda sam se za ostalo sam izborio.”
Kao fudbaler rođen 2024. godine, Pavlović je legitimni kandidat za U-21 reprezentaciju Srbije za Evropsko prvenstvo na domaćem terenu naredne godiene. Ako, da budemo malo i cinični, ta reprezentacija uopšte postoji, pošto se u junskom terminu nije ni okupljala, a od prošle jeseni imala je samo jedan sparing, i to protiv Kirgistana! Za sada je upisao samo jedan nastup, i to pre tačno dve godine kod Ljubinka Drulovića. Pozive Zorana Mirkovića nije dobijao.
“Ne znam ništa o tome. Iskreno, voleo bih naravno da dobijem poziv, ko ne bi? Ali, za sada nemam nikakvih nagoveštaja”, nije želeo Dušan Pavlović da se sam nikome nameće na kraju razgovora za Mozzart Sport.
Ima ko da govori u njegovo ime ovog leta: dela i brojevi.