Možda ovo bude bolji prelazni rok i od onog kultnog iz 2017. godine

Kada govorimo o Zvezinom rastu od leta 2017. godine, zaključno sa sinoćnim demoliranjem Fjorentine, možda je najbolje prepričati razgovor bivšeg trenera Vladana Milojevića i tada tek postavljenog sportskog direktora Mitra Mrkele. Negde u tom periodu crveno-beli su izgubili oba domaća trofeja, znate sigurno priču da su stranci želeli da beže, Ljutice Bogdana nije bila poželjna stanica.

Tim je imao samo tri sedmice da se pripremi za dvomeč protiv malteške Florijane, novi trener Vladan Milojević je bio bez opterećenja evropskog rezultata. Ali je verovao. I tokom kratkotrajnog boravka na Zalatiboru okrenuo je broj Mitra Mrkele:

“Mito, hajde, ljubim te, dovedi mi štopera. Moram da improvizujem na treningu. Milić mi igra na tom mestu“, govorio je u slušalicu Milojević.

“Biće, dobićeš štopera već danas“, odgovorio je Mrkela.

Znajući za emociju tada slobodnog Vujadina Savića, sportski direktor je okrenuo broj slobodnog centralnog defanzivca i naredio mu da se u kratkom roku pojavi na Marakani. Znao je da taj potpis može da izazove talas dobrih vibracija, i zadovoljstvo Vladana Milojevića:

“Vujadine, idi sad kod Terze, dogovori se za lovu. Kada to završiš, odmah te, preko Rudnika, vozim na Zlatibor“, obratio se starom znancu Mrkela.

Ostatak priče je poznat. Posle Vujadina Savića, ili i istom trenutku potpisali su Marko Gobeljić i Filip Stojković. Kasnije su došli Branko Jovičić, Nemanja Radonjić, Milan Rodić, Milan Borjan, kao šlag u tom trenutku sjajni Nenad Krstičić.

Ta Zvezdina kupovina iz 2017. godine i dalje se smatra najvišom referentnom tačkom, jer je za mali novac napravljen tim koji će okrenuti klub naopačke i učiniti ga redovnim učesnikom UEFA takmičenja. Od tada je bilo sjajnih potpisa, poput dolaska Marka Marina i Aleksandra Dragovića, sve do uticajnih stranaca kao što su El Fardu Ben i Seku Sanogo, ali i brojnih promašaja. Na jednom tasu je Kalifa Kulibali koji prosto nije smeo da se desi Crvenoj zvezdi kao panična kupovina posle eliminacije od Makabija iz Haife, a na drugoj sve ono viđeno protiv Fjorentine. Da krenemo od pretpostavke da je pozicija Zvezdinim direktorima bila olakšana ovog leta, jer je klub sa Marakane kao učesnik Lige šampiona bio ozbiljan mamac za brojne fudbalere. Nije bilo neizvesnosti kvalifikacija, ali ako je verovati Fjorentini, pre toga i Sankt Peterburgu, pojačanja su pažljivo birana i dobro selektirana, kao jedinke koje mogu da istrpe intenzitet igre Baraka Bahara.

Crvena zvezda je protiv Fjorentine imala samo trojicu startera iz prethodne sezone, što oktriva motive Zvezdana Terzića, Mitra Mrkele i Marka Marina, za ozbiljnim „restartom“ sistema. Samo što je to dugme jako opasno, kao i operacija na otvorenom srcu. Krije mnoge zamke, posebno što se u ovdašnjem podneblju – a o tome je pričao i bivši trener Miloš Milojević – svi plaše smene generacije. Ima tu i do emocija koja savremeni fudbal ne trpi, vezivanja za poteze iz prošlosti igrača poput Gelora Kange ili Milana Borjana.

Crveno-beli su ovog leta ozbiljan novac investirali u angažovanje golmana Omrija Glazera (1.200.000 evra) i Uroša Kabića (800.000 evra). Ostali su došli za simbolična obeštećenja ili kao slobodni igrači, uhvaćeni u Zvezdinu skauting mrežu još u decembru. Očigledno je da je Zvezdan Terzić, kao čovek sa višedecenijskim stažom u fudbalu, spoznao da su crveno-belima potrebna i nova lica u kancelarijama. Imenovanjem Marka Marina rasteretio je Mitra Mrkelu, pokušavaši da klub digne na još viši nivo. I dalje Crvena zvezda nije Salcburg, u čijim odajama na velikim video ekranima idu portrteti i karakteristike potencijalnih pojačanja, ali deluje da je klub spoznao kako da nekada pobedi jače i bolje od sebe.

Pisali smo već o mitovima koje je srušio Barak Bahar, a isto tako ovaj prelazni rok je pokazao da ne mora svaki igrač da prolazi period aklimatizacije i navikavanja na novi način rada i veličinu Crvene zvezde. Kvalitet može da oscilira, ali uvek ispliva.

Negde se i očekivalo od Pitera Olajinke da pravi razliku, doveden je kao najbolji strelac u međunarodnim kupovima Slavije iz Praga, kao što je Žan Filip Kraso bio druga polovina savršenog napadačkog tandema. Njih dvojica su delovali kao Mihailo Pjanović i Goran Drulić pre 20 godina. Ali dva potpisa za sada deluju kao monstruozna. Govorimo o golmanu Omriju Glazeru i Marku Stameniću.

OMRI „ROBOKAP“ GLAZER

Omri Glazer (©Starsport)

I dalje će imati Glazer tu nepovoljnost komperacije sa legendom kakva je Milan Borjan. Međutim, Barak Bahar teško da bi se usudio da ime i reputaciju da stavi na kocku, samo zbog činjenice da želi zemljaka na golu. Očigledno je znao šta mu je potrebno i šta Glazer može da mu ponudi. Reprezentativac Izraela deluje kao Robokap, sa neverovatno jakim ramenim pojasom.

Dešavalo se protiv Fjorentine da odbrani jake udarce Ikonea i Mandragore, a da mu se ruka ne pomera. Bilo je onih koji su hrabro konstatovali da je napravljen u nekoj tajnoj izraelskoj labaratoriji, jer njegova građa pravljena je za mečeve Lige šampiona.

Dok je Piter Olajinka leteo po terenu Marakane, a Žan Filip Kraso lomio kičme defanzivcima Fjorentine, veliki posao je odrađivao Marko Stamenić. I opet moramo da kažemo: rano je za sud, Crvena zvezda nije odigrala nijedan takmičarski meč, ali možda su u pravu oni koji smatraju da je reprezentativac Novog Zelanda srpskih korena zalutao ovde. Jer oni ima građu i pokrete iz Premijer Lige.

STAMENIĆ SLOMLJEN NA KOŠARKAŠKOJ UTAKMICI

Marko Stamenić (©Starsport)

Čak i ako bude Marko Stamenić nedovoljno konkurentan u Ligi šampiona, Marko Marin je kao Terzićev i klupski izvršilac radova zaslužio pohvale. Do ovog proleća niko nije znao da u Kopenhagenu igra jedan momak srpske krvi. Figurom je plenio i kada se namerio na Mančester Siti u prošlogodišnjem ciklusu elitnog takmičenja. Bio je idealna roba za klubove iz Zapadne Evrope, pošto mu je isticao ugovor sa danskim klubom.

Zvezda je imala brojne konkurente, ali je znala kako da slomi Stamenića. Na čistu emociju i dečačko ushićenje. Kada je Stamenić prvi put posetio Beograd, Marko Marin ga je poslao na košarkaški meč. Čisto da oseti atmosferu i vidi u kakvom će okruženju igrati Ligu šampiona. Dileme više nije bilo. Zvezda je našla igrača kome može da prepusti ključeve veznog reda, uz sve to mladog čije figura vredi pet miliona evra. O sposobnostima ćemo tek pričati narednih meseci, mada je kao karabinjer sa dugačkim pendrekom prebio Mandragoru i ostale veziste Fjorentine.

Navijači su trljali oči u neverici kako je igrač takovg fizičkog, trkačkog i tehničkog gabariteta uopšte došao u situaciju da razmišlja o Crvenoj zvezdi.

Još jedna jako bitna stvar: Crvena zvezda je u ovom prelaznom roku počela da dovodi igrače u uzlaznoj putanji, momke koji iza sebe imaju dobre sezone. I koji na Crvenu zvezdu gledaju kao na ozbiljan korak napred u karijeri. Možda su i onaj Lui Dioni i Kristijano Pičini dobri igrači, ali na Srbiju su gledali kao na ružnu realnost. Verovatno su pomišljali da su nešto loše u životu uradili kada posle najjačih evropskih liga, došli u ovdašnje okruženje. Sada u tu zamku Crvena zvezda nije upala.

I zato sluti da će ovo biti ozbiljan prelazni rok. Za sada se od pojačanja samo traži Edmund Ado, dok se očekuje da Miloš Degenek i Uroš Kabić još više zategnu tim.