Možda nisu za Evropu, ali za ovo večeras – aplauzi: U Milanovcu niko nije zaslužio da izgubi

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Malo stariji čitaoci sećaju se legendarne zagrebačke Kviskoteke i zanimljive igre detekcije, koja nas je asocirala na aktuelni kontekst večerašnjih rivala u utakmici koja je zatvorila petu rundu Mozzart Bet Superlige.

Išlo bi to, otprilike, tako što bi i klub A i klub B izgovorili isti tekst: Ja sam ovosezonski predstavnik Srbije u evrokupovima, eliminisan sa međunarodne scene posle lošijeg izvođenja penala, ušao sam u tekuću sezonu pojačan, sa velikim ambicijama, ali poslednju trećinu avgusta dočekujem u donjem delu superligaške tabele.

U Kviskoteci je postojala i osoba C, a samo jedan tačan odgovor, a glavna razlika je upravo u tome što ovde netačnog odgovora nema - i jedan i drugi takmičar odgovaraju zadatom opisu. Radnički iz Kragujevca i Vojvodina, ovoletošnji evropski tragičari, posle današnjeg remija (2:2) u Gornjem Milanovcu, ruku pod ruku ušli su u fazu koja se komotno može nazvati krizom.

Ali, prema večeras viđenom, samo krizu rezultata. Ne i igre, jer ovo što su prikazali daleko je iznad srpskog fudbalskog proseka. Reći će neko ironično, i verovatno neće biti daleko od istine, da su oni pokazali šta znaju kad je trebalo. Možda nisu bili dovoljno dobri za Evropu, ali to je realnost srpskog fudbala - bolji nemamo, a ovo večeras bilo je zaista za aplauze. Naravno, pišu se samo bodovi - ništa još to nije alarmantno, tek su po četiri meča u šampionatu odigrali, ali činjenica je i da sa samo po četiri na svom kontu ni jedni ni drugi ne mogu da budu zadovoljni.

Tako je to u sportu, šansu za popravni dobijate mnogo brže nego na drugim poljima u životu. I Vojvodina kao ekipa, svega četiri dana nakon eliminacije od Maribora, i taj toliko kritikovani i osporavani Jusuf Bamidele. Ne bez razloga, jer od dolaska iz niškog Radničkog u predvečerje sezone, nije imao niti jednu zapaženu partiju. Ali, trener Božidar Bandović nije gubio strpljenje, a za ukazano poverenje Nigerijac je uzvratio sa dva pogotka već u prvoj polovini prvog poluvremena.

Verovatno da nema idealnijeg scenarija za ekipu koja se prilično istrošila u 120 minuta fudbala samo nekoliko dana ranije od ranog vođstva, koje omogućuje da se posle toga stane u blok i pomalo štedi snaga, koje baš i nema mnogo u rezervoarima. Novosađani su poveli pre isteka četvrtog minuta, nakon kornera koji su dobili posle jedne nepotrebne greške Dadića, a centaršut Uroša Nikolića pronašao je popularnog Delea samog u petercu, pošto se istrgao iz Ristićevog zagrljaja.

Isti fudbaler udvostručio je prednost gostiju u 23. minutu, pošto je dobio previše prostora od protivničke odbrane. Niko mu nije izlazio u blok, on je dugo vukao loptu, šutirao levom nogom sa 25 metara, ni približno jako koliko precizno, a Milošević je bio nemoćan.

Sva svetla reflektora biće uperena u nigerijskog krilnog napadača, ali imala je Vojvodina još jednog junaka u prvih 45 minuta. Izgleda da se novosadski klub već priprema za život posle Lazara Carevića, koji je pred transferom u Portugaliju, ali neće biti zime za Vošu. Na gol je, prvi put u takmičarskim utakmicama još od 2. marta, stao Dragan Rosić i činio čuda u prvom poluvremenu.

Zaustavljao je pokušaj Ortiza glavom na centaršut Dadića, pa udarac Aleksića iz daljine, šut Ćosića iz mrtvog ugla, pa projektil Gluščevića levom nogom iz daljine, kada je loptu vrhovima prstiju izbacio u korner. E, upravo posle tog kornera, nije uspeo da odbrani još i udarac Dilana Ortiza glavom na centaršut iz ugla Milutina Vidosavljevića.

Činjenica da se našao na širem spisku selektora Dragana Stojkovića prilično je motivisala Milana Aleksića, koji je bio veoma raspolžen za igru, crtao po terenu svojim loptama, spajao saigrače sa gol šansama, jedan šut mu je Butean zaustavio bukvalno na gol-liniji, ali Piksijev poziv nije imao isto dejstvo na Mihaila Ivanovića. Pomalo i nepravedno je teret evropske eliminacije pao dobrim delom na njegova leđa, zbog nekih promašenih prilika u toku utakmice, a još više zbog loše izvedenog udarca u penal seriji, a pad morala bio je evidentan i u tom, 40. minutu, kada je dozvolio svom kolegi iz špica suparničkog tabora da prvi dođe do lopte i smanji minus. Još više u četvrtom minusu sudijske nadoknade drugog poluvremena, kada je mogao da donese trijumf svom timu, ali je nekontrolisano šutirao iz odlične pozicije.

Iako bi dva onako primljena gola demoralisala mnoge ekipe, sve pohvale za karakter Kragujevčana. Skakao je pored aut linije Feđa Dudić, u svom stilu nije dozvolio fudbalerima da klonu, naterao ih da zagospodare terenom i pritisnu rivala, ali iz 10 udaraca na gol do odlaska na odmor samo su jednom pronašli put do mreže. Nije ih poremetila ni teška povreda kapitena Simovića, zbog koje je u 27. minutu morao da napusti teren.

Aplauzi obema ekipama za prikazano u ovom delu meča, kao da im se nije išlo na pauzu, razigrali su se u završnici poluvremena, Vojvodina je pretila preko Veličkovića, nominalni domaćin preko Bevisa, čija je bomba prohujala pored stative.

E sad, bilo je neraalno očekivati, posebno od Vojvodine, da, tako istrošena, tempo iz prvog isprati u drugom poluvremenu, ali su izostali i oni uraganski napadi Radničkog. Čak su gosti imali bolje prilike da obezbede trijumf, Radulović je na dodavanje Serija obišao golmana, ali otišao suviše u stranu pa pogodio spoljni deo mreže, a onda je Bamidele proigrao Serija, ali mu je golman Milošević ušao u šut.

Radnički je malo toga konkretnog uradio u napadu, ali za onaj trud iz prvog dela nagrađen je u 82. minutu, kada je lopta posle Dadićevog centaršuta sa leve strane pogodila u ruku Buteana, sudija Lukić pokazao je na belu tačku, a siguran realizator penala bio je Milutin Vidosavljević.

Ni tu nije bio kraj uzbuđenjima, zujala je lopta kroz kazneni prostor gostiju, ponovo je Rosić morao da interveniše, na drugoj strani obrukao se Ivanović, ali pravda je na kraju uspostavljena, jer ove večeri niko nije zaslužio da izgubi!

RADNIČKI 1923 – VOJVODINA 2:2 (1:2)

/Ortiz 40, Vidosavljević 84p - Bamidele 4, 23/

Gornji Milanovac

Stadion Metalac

Sudija: Lazar Lukić (Beograd)

Žuti karton: Crnomarković (Vojvodina)

RADNIČKI 1923 (4-2-3-1): Milošević 6 – Ćosić 6.5 (od 76. Ben Hasin), Šerbečić 5.5, Simović 5.5 (od 28. Zeljković 6), Dadić 6.5 – Ristić 6.5, Aleksić 7.5 – Gluščević 6 (od 62. Mirčetić 6), Vidosavljević 7.5, Bevis 6 – Ortiz 7 (od 76. Evandro).

VOJVODINA (4-3-3): Rosić 7.5 – Butean 6.5, Sičenje 6.5, Crnomarković 7, Baros 6.5 – Petrović 6, Nikolić 6.5 (od 86. Poletanović), Veličković 6.5 (od 59. Radulović 6) – Bamidele 8, Seri 6, Ivanović 5.

Igrač utakmice: Jusuf Bamidele (Vojvodina) 8.

MOZZART BET SUPERLIGA – 5. KOLO

Četvrtak

Čukarički – Crvena zvezda 1:4 (0:2)

/Melo 69 – Olajinka 15, 17, Sisoko 77ag, Ilić 89/

Petak

TSC – OFK Beograd 0:1 (0:1)

/Kahvić 16/

Subota

Novi Pazar - Mladost 0:1 (0:1)

/Krsmanović 29/

Napredak - Spartak 2:0 (1:0)

/Krstić 35, Stoiljković 86/

Tekstilac - Jedinstvo 1:1 (1:0)

/Đurić 3 - Aćimović 90+5/

Nedelja

Železničar - IMT 2:1 (1:1)

/Mitrović 12, Ćurić 72 – Krstić 41/

Ponedeljak

Radnički Kragujevac – Vojvodina 2:2 (1:2)

/Ortis 40, Vidosavljević 84pen – Bamidele 5, 23/

Odloženo: Partizan – Radnički Niš