Možda iz svega ovoga ispadne nešto dobro za Partizan

Odjednom je sve postalo crno i maltene ništa ne valja. Tako mnogima izgleda stanje u Partizanu posle drugog uzastopnog poraza kod kuće u prvenstvu, a već trećeg kiksa u samo četiri utakmice Mozzart Bet Superlige. Naročito što je 0:1 u sudaru sa Radničkim 1923 stiglo kao ozbiljno upozorenje pred odlazak u Madrid na okršaj sa Hetafeom. Posle nedeljne utakmice velika većina Grobara bila je razočarana do te mere da je konstatovala kako srpski predstavnik ovakvom igrom nema šta da traži u Španiji.

Tako je danas. A sutra? Ili, možda prekosutra?

U širem kontekstu, zagledani u budućnost, u Humskoj su potencijalno dobili narednog šefa stručnog štaba. Nije mali broj ljudi kojima se pred očima ukazala silueta Feđe Dudića uz uzdah: „Eh, kako nas dobi sa desetoricom...“

Pravo ljudsko svetogrđe bilo bi uopšte pominjati odlazak Saše Ilića sa klupe Parnog valjka. Pobogu, čovek je na nju seo pre samo dva meseca, nema baš bogzna kakav igrački kadar da bi se i sam oduševio, a navijači razumeju da je najmanje odgovoran za opšte stanje u klubu. Niti ga ko tera, niti je to namera ovog teksta.

Poenta je da će Saša jednog dana otići – to je u sportu prirodno. Otišao je i Željko Obradović, najveći trener koga je Partizan ikada imao u bilo kom sportu. Hoće li se Saša rastati kad mu ugovor istekne za leta 2028, za pet ili deset godina, to niko ne može da prognozira. I evo, potrošismo dva pasusa u pokušaju da predočimo koliko je važno da legendarni kapiten ostane bez obzira na trenutna rezultatska posrtanja. Čak je za klub bitnije da Ilić ostane nego da li će i na jesen igrati na međunarodnoj sceni.

Ipak, za taj „dan posle“ Partizan mora da se sprema i da uvek ima spisak kandidata koji bi mogli da ga naslede. Naravno da crno-beli u imaju čoveka koga polako spremaju za tu ulogu – Marko Jovanović je dokazao sposobnost da vodi ne samo Teleoptik, već i prvi tim u kriznim situacijama i njemu po stažu u klubu to mesto pripada. Ali, ako ništa drugo, dobio je opasnu konkurenciju u vidu Feđe Dudića. Sarajlija se nedeljnom pobedom u Humskoj poput metka probio ka vrhu te imaginarne liste.

Više je razloga zašto je ono što smo gledali u nedelju lansiralo Feđu Dudića u centar pažnje. Najpre, do 1:0 na terenu takvog rivala stigao je sa igračem manje. I to ne da je igrao deset ili 15 minuta, nego od 34. kada je isključen Hasan Hilu. Dakle, sat vremena sa desetoricom u polju i opet je nadmudrio kolegu na suprotnoj strani.

Slučajno? Neće biti.

Prema saznanjima Mozzart Sporta, Dudić se tokom prethodne sedmice spremao baš za taj scenario. Znao je da ga tako nešto može sačekati, pa je koncipirao vežbe na treningu tako da ekipa koja je izašla na megdan Partizanu uvek bude u numeričkom hendikepu. Jedan, drugi, treći dan... I automatizmi su se stekli. Pre svega kad je reč o pomeranju linija tima, pozicioniranju i sužavanju koridora. Iako je domaćin imao brojčanu prednost, na terenu se to uopšte nije primećivalo. Opaska sa tribina: „Ko ovde uopšte ima igrača više?“ zapravo je najbolja potvrda rada Feđe Dudića i pokazatelj da presudni faktor u nedelju nije bio Uroš Sremčević kao strelac, već – trener.

Drugi važan pokazatelj Feđinog rada jeste činjenica da je Radnički napokon probio mentalnu barijeru. Prvi put u kalendarskoj godini dobio je utakmicu u gostima. I to na terenu Partizana! Time je okončan crni niz od deset utakmica bez slavlja na strani u Mozzart Bet Superligi (prethodno zabeleženo još 22. decembra u Kruševcu protiv već tada otpisanog Napretka). Vrednost pobede dobija dimenziju više ako se zna da Kragujevčani na osam uzastopnih gostovanja nisu postigli ni gol, sve do tog hica Sremčevića.

Da još malo dosolimo statistiku: posle 52 godine Radnički je savladao Partizana, a posle čak 57 je to učinio u Beogradu!

To jeste zasluga igrača i Feđe Dudića, ali je od statistike impresivnije kako mu je tim izgledao. Kao da je u lutkarskom pozorištu, trener je prstima pomerao „glumce“ i komandovao čas napad, čas odbranu. Intenzitet koji je Radnički pružio na Topčiderskom brdu – i kako inače igra – takođe je za poštovanje. Kažu da ekipa liči na trenera, pa je logično što su Kragujevčani bili onako energični i impulsivni, jer Feđa drugačije ne zna.

Dudić je sigurno spreman za viši nivo od Radničkog. Kada će to biti i da li će biti u Partizanu – veliko je pitanje, jer Feđa nije bivši igrač crno-belih pa da prečicom dođe na klupu, ali je trenerskim rukopisom pokazao da ga sve urađeno i te kako kvalifikuje za tu poziciju. Ionako su ga pojedini funkcioneri crno-belih pre godinu i po dana, pre dolaska Srđana Blagojevića, pominjali kao potencijalno rešenje i izuzetno pozitivno se izjašnjavali o njegovim kvalitetima.

Ako ćemo i do opredeljenja, Dudić je u javnim nastupima uvek više naginjao ka Partizanu i više se zamerio Crvenoj zvezdi nego bilo kom drugom klubu. Na kraju krajeva, samo dan pre meča je ne samo kolegijalno, nego i izuzetno emotivno poželeo Saši Iliću da uvede Parni valjak u Ligu konferencije i tako podigne koeficijent srpskog fudbala. O našem fudbalu je pričao najpozitivnije moguće i dok je radio u Mariboru, ističući da je srpska liga znatno bolja od slovenačke.

Ostala je urezana u sećanje Grobara i izjava Vladimira Stojkovića da je Dudić „profil trenera za Partizan“. Sve vreme je imao rezultate kojima je skretao pažnju, a sada ima i tu pobedu nad crno-belima, jedinu koja mu je nedostajala u srpskom fudbalu.

Uz to, poseduje autoritet, jasne postulate, energiju, sposobnost da iz igrača izvuče maksimum, veštinu u pripremi treninga i prilagođavanju tokom utakmice, a uz to je otvoren u komunikaciji sa igračima, saradnicima i medijima. Garancija za uspeh u fudbalu ne postoji, ali se Dudić radom sam nametnuo kao opcija za klupu Partizana u nekom budućem trenutku.

Naravno, nije mu samo ovih 1:0 jedina referenca. Naprotiv: dva uzastopna plasmana sa Radničkim u Evropu, pobeda nad Crvenom zvezdom dok je bila učesnik Lige šampiona i niz drugih podviga sugerišu šta sve može.

Zato, koliko je ovo trenutno dobro za Radnički, u nekom narednom koraku može postati i te kako korisno za Partizan. Čak i da, iz ovih ili onih razloga, to imenom i prezimenom ne bude baš Feđa Dudić, trener tima iz Kragujevca je nacrtao profil potreban crno-belima. Kad za to dođe vreme. Zasad, Saša Ilić je tu i mora da ostane kako god da se završi dvomeč sa Hetafeom.