Možda ipak nije do Generacije Z... Možda je do fudbala, do navijačke kulture (VIDEO)

Kažu pojedini marketinški stručnjaci i analitičari tržišta kako najveću pretnju fudbalu u budućnosti predstavlja zasićenje publike, činjenica da ga je previše (posebno na televiziji), odnosno da pripadnici Generacije Z ni približno nisu privrženi sportu kao njihovi prethodnici. Na nekim od sličnih istraživanja Florentino Peres je ne tako davno temeljio potrebu za organizovanjem fudbalske Evrolige, i bez obzira što je iz Niona stigla poruka kako su to obične gluposti, te želja grupe bogatih da postanu još bogatiji, a da pojedinci zabašure posledice lošeg poslovanja poslednjih godina (čitaj: Barselona), nije tajna da su se mnogi važni faktori u fudbalskom biznisu zamisli nad sudbinom najpopularnije igre, ili bolje reći njene perspektive.

I zaista, niko ne može da opovrgne da sve češće možemo da vidimo poluprazne stadione u Ligi šampiona. Gole stolice bodu oči i u Italiji, Francuskoj, Španiji. Nemali deo engleskih stadiona pune turisti...

Međutim postoji država gde nema bojazni da bi tribine mogle da opuste. Jasno kao dan - Nemačka. Mada mnogi spočitavaju kako im je fudbal organizovan na staromodan način (pravilo 50+1, zabranjen upliv investitorima, uticaj na upravljanje klubom od strane članova), kako je liga 'farmerska' i dosadna, tu 'dosadu' od fudbala iz vikenda u vikend gleda najveći broj publike na celoj planeti.

Dobro je poznato da je Bundesliga godinama unazad najposećenije takmičenje, a iz sezone u sezonu jednu po jednu elitnu ligu po prosečnom broju gledalaca preskače i popularna Cvajta. Tako je prošle sezone drugi rang nemačkog fudbala privukao više gledalaca u proseku od španske La lige (29.189 : 29.012), dok je ove za petama i italijanskoj Seriji A?!

Tek oko 900 gledalaca više u proseku po utakmici ima Kalčo od Cvajte...

Ovakvim brojkama u dobroj meri doprinelo je to što se drugoligaški fudbal igra na nekim od najvećih stadiona u Nemačkoj, poput onih u Gelzenkirhenu, Berlinu, Hanoveru, Kelnu, Hamburgu, Kajzerslauternu. Naravno, ovo može da se tumači dvojako. Pun stadion u drugoj ligi vredi čak i više nego onaj u eliti, zar ne?

Puno se pričalo o Šalkeu u poslednje vreme. Jedan od najpopularnijih nemačkih klubova proživljava možda i najteže trenutke u istoriji, pa ipak, ispunjenost Feltins arene ove sezone iznosi neverovatnih 99,8 odsto! U proseku to je preko 61.000 navijača...

Hamburger gleda oko 56.000 ljudi, Keln nešto malo ispod 50.000, Hanover, Fortuna i Kajzerslautern privlače preko 40.000.

Najveći stadion u Cvajti ima Herta (74.000), pa je odnos popunjenost i kapaciteta najslabiji, ali daleko od toga da je loš. Upravo je Stara dama nemačkog fudbala poslednja, na najlepši način ispomovisala Bundesligu 2. Sinoć, u derbiju sa Kelnom (0:1), na Olimpijskom stadionu okupilo se čak 68.763 navijača. Nije potrebno trošiti reči o ambijentu, međutim valja istaći da je Herta šesta, a Keln deseti i da se ne radi ni o kakvom navijačkom 'hajpu'.

Prosto, još jedno savršeno normalno sportsko veče u Berlinu...

E sad, ovo je peti put u kalendarskoj godini da su plavo-beli uspeli da privuku više od 60.000 gledalaca na domaćoj utakmici. Zanimljivo, ovo nije rekord. Nije čak ni druga najbolja poseta. Tek treća. Najviše ljudi bilo je u januaru, u DFB kupu, protiv Kajzerslauterna, kada igla nije imala gde da padne - bilo je preko 74.000. Da bi se protiv Šalkea u martu okupilo blizu 70.000 navijača.

Ovo sinoć, dakle, bila je treća po rangu poseta u Berlinu za 2024. godinu.

Cvajta nastavlja da pomera granice.

I, šta je zaključak? Možda ipak nije do Generacije Z...

Možda ima nešto i do fudbala, do navijačke kulture?