Mornarica Majstora s mora: Livaja srce i duša Hajduka, Gustafson admiral, a vunderkind Biuk glavno oružje

Nekima je nova sezona pokucala na vrata, neki udaraju završni glanc za ono što ih očekuje. A, u Hajduku i Dalmaciji svako leto počinje na isti način - osnovanim ili neosnovanim “loženjem” da Bili mogu da pomrse konce Dinamu i negde krajem maja grad podno Marjana opet se rodi.

Nije Split školj, ali uvodni stihovi Šantićeve pesme Veče na školju savršeno oslikavaju veče posle fešte i poslednje titule prvaka, i sve ono što je usledilo. Mnogo tuge, čemera i patnje.

“Pučina plava

Spava,

Prohladni pada mrak.

Vrh hridi crne

Trne

Zadnji rumeni zrak.

I jeca zvono

Bono...

(Veče na školju, Aleksa Šantić)

Zvona na splitskoj katedrali Svetog Duje drugačije zvone punih 16 godina. Kao da jecaju dok navijački puk sneva onu veliku feštu i nada se će ponovo preko usana moći da prevali “Ta divna splitska noć”. Ali, da se ne osvrće toliko u daljinu, jer sećanje na prethodnu počinje da bledi. Već da dočeka novu i razbije prokletstvo.

U isto vreme Dalmacija je i komplikovana i nežna. I surova i tiha. I tvrda i mekana. I tiha i glasna. I zatvorena i otvorena. Temperamentna. Puna emocija, a teško da bi je išta učinilo tako ponosnom i radosnom povratak naslova prvaka u grad podno Marjana. Na Poljud, u Hajdukove vitrine.

Odavno vreme u Splitu ne meri na svakidašnji, običan način. Ako se ikada i merilo. Stalo je onoga trena kada je Majstor s mora predao krunu. Od tada talasi besomučno tuku po obali. Bura se ne razilazi, a opet, svakog leta miriše na titulu. A, završi se oporim ukusom.

Ipak, pred ovu miris je nešto intenzivniji. Mediteranski.

Jutro je kažu pametnije od večeri, ali se oni romantičarski planovi kuju u suton. Po ustaljenoj praksi Bili su još tokom proleća krenuli u rekonstrukciju, udaranje novih temelja i građenje tima koji će biti kadar da, za početak, uzdrma zagrebački Dinamo, zaljulja mu tron, a na koncu Modre večite vladare skine sa istog.

Marko Livaja (©Hajduk.hr)

Da ugašeni plamen počne da tinja, ubrzo se razbukti i raspali maštu hajdukovcima doprinelo je potpisivanje novog ugovora Marka Livaje sa Bilima. Obavezao se na vernost Hajduku do leta 2024. godine, bacio je sidro na Poljud i preuzeo kapitensku traku, dok se Lovre Kalinić opet ne vrati iz Aston Vile.

Upravo je dolazak Marka Livaje tokom zime bio inicijalna kapisla, pokrenuo je niz promena u klubu i vratio veru navijačima da se Majstor s mora konačno kreće u pravom smenu. Temperamenti i nestašni dečko nije izvan poljudske školjke napravio karijeru kakva mu se predviđala. Inter, Atalanta, Rubin, Las Palmas, AEK... Ali, nigde ga nije grejalo i hranilo sunce kao ono splitsko. Kao da je endemska vrsta koja ne uspeva nigde osim pored Dioklecijanove palate nad kojom se u daljini nadvija krš Mosora.

Širom je Marko Livaja otškrinuo vrata Lige konferencija dalmatinskom velikanu, golom Lokomotivi iz Zagreba poveo je Bile u Evropu. A, onda dani strepnje. Hoće li Livaja ostati? Hoće! Splitska publika ne može se prevariti tako lako. Vazda bilo i biće. Suvi kvalitet vidljiv golim okom vredan pokretanja velike akcije #livajaostani. Kada je Marko Livaja u prisustvu prvih operativaca Lukše Jakobušića i Marijusa Nikoličijusa parafirao u prostorijama Poljuda, svima je pao kamen sa srca. Bio je to znak da se stvari pomeraju sa mrtve tačke i da Hajduk neće biti samo centar za rehabilitaciju i usputna stanica sa koje kreću vozovi za sve tačke na Starom kontinentu.

Prvi koraci ka oblikovanju šampionskog Hajduka napravljeni su tokom zime. Krenulo se u sklapanje kockica, ali nije sve išlo glatko. I ima jedna rana koja će peći, sve do te željno iščekivane titule. Samo ona može zalečiti Mija Caktaša, dugogodišnjeg kapitena, modernu ikonu i istinskog kapitena i lidera.

Nije dočekao Mijo Caktaš da zaigra sa “pravim igračima”. Nije dočekao da mu sborci na zelenoj čoji budu Marko Livaja, Aleksander Kačaniklić, Marko Fosati, biser Stipe Biuk... Nije dočekao da ponovo teren deli sa Lovre Kalinićem. Zajednički jezik - komplikovana stvar. Često kada bukne na relaciji igrač - uprava. Nažalost, nisu se našli Mijo Caktaš i čelni ljudi Hajduka, talasne dužine nisu se poklopile i nekoliko meseci pre isteka ugovora Mijo Caktaš je udaljen iz tima. U međuvremenu je višegodišnjem kreaturu Hajdukove igre i strelcu 98 golova za Bile istekao ugovor sa Majstorom sa mora, i po svemu sudeći će sledeća destinacija biti Bliski istok.

Tandem Marko Livaja - Mijo Caktaš je propao. A, verovatno bi Hajduk sa njima dvojicom u paru, te sa Biukom i Kačaniklićem po bokovima igrao najlepši fudbal u poslednjoj deceniji i jače. Obilovale bi utakmice lucidnim potezima. Ostali su Bili bez igrača koji im je garantovao 15 i više golova po sezoni. Dokazano, ništa hipotetički.

Mijo Caktaš (©Hajduk.hr)

Negde izgubiš, a negde dobiješ. Ukazano je poverenje Paolu Tramecaniju u proećnom delu. Postavlje je jedan i vrlo jasan cilj - stabilizacija ekipe i guranje mladih igrača. Blindirani su supertalentovani Stipe Biuk, napadač Marin Ljubičić, Ivan Ćubelić i još neki momci od kojih se očekuje da u perspektivi nose igru, ali i donesu ozbiljan prihod. Sa pomenutom trojicom potpisani su ugovori do 2026, a Stipe Biuk je eksplodirao praktično čim je kročio na teren.

Vapili su navijači Hajduka za “njihovom dicom”. Dobili su je. A, Stipe Biuk ih je odmah “kupio”. Čarolijom. Levo krilo vozilo je slalom kroz protivničke odbrane, igrao je Biuk kao mator i vezivao čuvare u čvor ostavljajući ih ukopane u mestu. Ono pravo tek se očekuje ove sezone. Krenuo je Stipe Biuk stopama Nikole Vlašića i Marija Pašalića, koji su bili mezimci Poljuda. Greške su im se praštale, jer se videlo da će da se oduže.

Finale Eura, 21.00: (3.00) Italija (3.05) Engleska (2.80)

Ispunio je očekivanja Paolo Tramecani, ali je italijanski strateg bio na Poljudu neka vrsta spone i mosta kroz tranzicioni period. Pobo je kočiće, počeo da izliva temelje i početkom leta skinuo šlem, prepustio poziciju prvog arhitekte i otisnuo se put Apenina. Zamensko, dugoročnije rešenje bilo je unapred pripremljeno u vidu Jensa Gustafsona. Postarali su se u Hajduku već u prvim danima da obećanja ne budu mrtvo slovo na papiru i započeli misiju.

Šveđanin je polako počeo da uočava konture novog tima. Pojačanja su počela da pristižu, ali kako se u Dalmaciji kaže - pomalo. Ne radi se ništa navrat-nanos.

Sa pozjamice iz turske Konje vratio se Samjuel Eduok, što znači da je Hajduk dobio pojačanje iz sopstvenih redova. Imao je napadač astronomska primanja koja su opterećivala Bile, ali je prepoznao pozitivnu priču i prihvatio drastično smanjenje plate, i parafirao do 2023. Očigledno da po povratku na Poljud motivacija neće biti upitna i da će strelac 11 golova za Majstora s mora biti naoštren da popravi prosečan utisak koji je ostavio pre odlaska na pozajmicu. Primarno pokriva poziciju desnog krilnog napadača, ali nije strano Eduoku da zaigra ni kao centralni napadač.

Za mesto kraj desne aut-linije konkurisaće još jedan povratnik - Emir Sahiti. Oživeo je Sahiti u Šibeniku, prijala mu je klima na Šubićevcu, u severnoj Dalmaciji. Po povratku je potpisao novi ugovor do 2025, i pokušaće da se izbori za minutažu koju je imao u Šibeniku, što mu uistinu u ovom Hajduku neće biti lako s obzirom na širinu i kvalitete saigrača u navali.

Dimitrios Dijamantakos nije se proslavio na Poljudu, pao je u drugi plan, a po svemu viđenom na pripremama u Sloveniji, do promene statusa neće doći ni kod Jensa Gustafsona. Da je vreme da se otisne i da će mu prostor biti srastično sužen nagovestio je dolazak Jana Mlakara. Insistirali su u Hajduku na angažovanju slovenačkog napadača, koji je bio najbolji strelac Prve lige Slovenije. U Mariboru je pokazao zašto je svojevremeno dobio poziv Fjorentine, a Bilima je prava na Mlakara prepustio Brajton. Engleski klub se, možda, olako odrekao 22-godišnjeg napadača, strelca 14 golova na 32 meča za Maribor prošle sezone.

Računica u Hajduku je kristalno jasna prilikom angažovanja Jana Mlakara. Slovenac je neko ko će isporučiti svoje, svestan je šta ga čeka na Poljudu i idealno se uklapa u ono što je Bilima potrebno. Odličan u skok igri, voli da napada prostor i ne traži loptu u nogama. Zavisi Jan Mlakar od ostalih ofanzivaca, potrebni su mu tehnički potkovani saigrači, koji znaju da provuku loptu, pronađu pukotinu i spoje ga sa golom. A u trenutnom sastavu Hajduka ima ih na izvoz. Hraniće pre svih Marko Livaja i Stipe Biuk loptama Mlakara i budžiti mu golgeterski saldo.

Hajduk ponovo izabrao stranca: Posle Italijana došao Šveđanin

Od transfera Stanka Jurića u Parmu je u kasu Majstora s mora leglo 2.000.000 evra, ali je nastala rupa na sredini terena. Odmah je popunjena. Potpisan je Josip Vuković, a u Hajduku su pripremili teren i za odlazak talentovanog štopera Marija Vuškovića. Hajdukov projekat je na radaru škotskog Seltika i brojnih italijanskih klubova. Bili tvrde pazar, dižu cenu, ali je realno da će Vušković proći kroz izlazna vrata Poljuda ovoga leta i karijeru nastaviti u inostranstvu. Zbog toga se u Split vratilo Hajdukovo dete - Josip Elez. Bivši igrač Lacija, Hanovera i Rijeke trebalo bi sa Stefanom Simićem da ćini štoperski tandem u predstojećoj sezoni.

Opšte je poznato ljubiteljima regionalnog fudbala da su Hajduku godinama unazad bekovi rak-rana. I pozicije kraj desne i leve aut-linije morale su i moraće da se označe. Dugo je gorela crvena lampica povodom tog pitanja, stajao je natpis urgentno... Opredelili su se u Hajduku da dovedu Gerga Lovrenčiča, reprezentativca Mađarske. Taj posao nije mogao biti zaključen pre no što se Lovrenčič vratio sa Evropskog prvenstva, gde je sa Lakom konjicom ostavio i više nego pristojan utisak u “grupi smrti”. Neophodan je Hajduku kvalitetan desni bek - isto važi i za levog - a u Splitu su čvrsto ubeđeni da nisu pogrešili sa Mađarom. Rukovodili su se i onim da su se do sada Mađari “primali” u Splitu.

Bili slave pobedu na Rujevici (©Hajduk.hr)

Goruća pitanja su zatvorena, ali je nepoznanica i dalje mnogo. Tiču se pre svega Lovre Kalinića i Marka Fosatija, koji su dolaskom na zimu digli nivo Hajdukove igre i zaslužni su za to što će Bili igrati u Ligi Konferencija (startuju protiv Tobola). Italijanski vezista je očarao sve na Poljudu, lako se prilagodio na zahteve sunarodnika Paola Tranecanija i prema poslednjim informacijama će iako mu je pozajmica istekla nazad u grad podno Marjana. Ostaje da se vidi da li trajno ili kroz novu pozajmicu. Pitanje je finansijske prirode... Takođe, Hajduk je blizu da zaključi povratak Lovre Kalinića. Vratio se hrvatski golman u Aston Vilu, spreman je da se odrekne polovine plate kako bi se vratio u rodni grad i konačno pokušao da vrati titulu na poljudsku školjku. Sa Bilima je osvojio samo Kup Hrvatske, koji je ništa spram onoga šta bi usledilo kada bi trofej nacionalnog prvaka opet stanovao “sa one strane Marjana”.

Ne treba zaboraviti ni brazilskog krilnog napadača Žaira. Stigao je Žairo iz PAOK-a u Split na leto 2018, ali je od tada pokazivao različita lica. Prelivale su se boje. Čas je briljirao, čas, bio retervista i neko u zapećku čija se prodaja željno iščekivala. Ovo leto biće poslednja prilika za istu, pošto Brazilcu sledećeg leta ističe ugovor sa Majstorom s mora. Dilema je hoće li Jens Gustafson prelomiti da mu je Žairo sa nameštenom glavom potrebniji za napad na titulu od “siće”, što bi Žairov transfer predstavljao u modernom fudbalu, gde se obrću basnoslovne cifre.

Na velikom ispitu će biti Jens Gustafson, svestan je toga Šveđanin. Apetiti su porasli i čak i da ne dobije više nijedno pojačanje svi će očekivati da “njegov” Hajduk bude konkurentan do poslednjeg kola za naslov prvaka i da ga osvoji. Da se Bili ne brukaju u Evropi i ne strahuju od amatera, već da se vrate na evropsku scenu, ali i još nešto. Da digne Marija Čuića. Debitovao je Mario Čuić u najvećem hrvatskom derbiju sa dva gola, pocepao je mrežu na Maksimiru i bacio navijače u trans. Posle toga je naprosto nestao. Kao da je magija isparila. Nije, već talentovanom vezisti treba pronaći žicu. Tu će Jens Gustafson biti na velikom iskušenju.

Bili brod će započeti domaći đir protiv Lokomotive, a evropsku odiseju protiv Tobola. Hoće li se ponovo nasukati na crne hridi ili će Split konačno obasjati rumeni zrak?