Momak koji je zaludeo Evropu i čiji je život počeo pre nego što se rodio

Mnoga deca rođena u Africi često prolaze kroz pakao od života u nameri da sebi obezbede bilo šta što liči na na normalan život i njihove priče često znaju da budu inspiracija mnogima da nikad ne odsutaju, koliko god u datom momentu snovi izgledali nedostižno.

Neki su sanjali da budu fudbaleri, lekari ili da se bave muzikom, međutim, za majku Samua Omorodiona, cilj je bio samo jedan – pobeći od bede i siromaštva, na koji god način i doći u neku normalniju sredinu od Nigerije.

Samuova majka Edit bila je u osmom mesecu trudnoće kad je krenula na strašno putovanje od Zapadne Afrike do Španije, tačnije Melilje. Ova priča dosta podseća na onu Injakija i Nika Vilijamsa čiji su roditelji prešli na hiljade kilometara kako bi došli do sigurne luke, u slučaju Samua, njegova majka je prešla – 3.500 kilometara puta. Preko granica sa Nigerom, Alžirom i Marokom, pa vreline Sahare do besanih hladnih zimskih noći i penjanja preko žičanih ograda kako bi ilegalno prešla u Španiju.

Ponedeljak, 21.15: (10,0) AVS (5,00) Porto (1,33)

Zbog svog stresa i patnje kroz koju je prošla, Edit je jednom prilikom rekla kako se plašila da je Samu umro u njenom stomaku, dok je ona tumarala ulicama gladna i žedna. Može se reći da je Omorodionov život počeo čak i pre nego što se rodio.

Dolazak u Španiju nije značio i kraj problema. Samu je zajedno sa majkom živeo u skloništu. S obzirom na to da je bila imigrantkinja, Edit je teško uspevala da pronađe bilo kakav posao. Radila je kao čistačica i krojačica, ali primanja koja je imala nisu bila dovoljna da izdržava sebe i dete. Otići uveče u krevet gladan – za Samua i Edit je to bilo normalno.

„Mnogo puta sam noću plakao, živeli smo mnogo teško. Često nismo imali novca za hranu, a na treninge sam išao peške – nije bilo dovoljno sredstava da idem autobusom“, prisetio se Samu svog odrastanja u jednom od retkih intervjua.

Samu je imao ogromnu želju da postane fudbaler, fudbalska lopta mu je dugo bila jedina igračka i jedino društvo koje je imao. Na umu mu je bila samo jedna zamisao – kad potpiše prvi ugovor, Edit više nikad u životu neće raditi nijedan posao. Bio je svedok njene ogorčene borbe da njemu i njegovoj mlađoj sestri obezbedi makar jedan obrok dnevno, oca u tom periodu jedva da je viđao.

Konačno je krenuo da se bavi fudbalom i to u lokalnom klubu Nervion. Ogormnu stvar učinio je predsednik kluba koji mu je za svaki postignut gol obećao pet evra. Samu je počao da trese mreže kao lud, ubrzo su ga primetili skauti Granade i posle toga više ništa nije bilo isto.

Prvo je bio u mlađim kategorijama kluba iz Andaluzije, ali kad su rukovodioci shvatili kakvog igrača imaju, više nije bilo potrebno da igra sa mlađima od sebe ili u B timu. Tu je mukama došao kraj, Edit je konačno prestala da radi i mogla je da živi normalno. Samu je kompletnu porodicu stavio na svoja mlada pleća. Sve godine patnje, onih 3.500 pređenih kilometara, dani i noći provedeni u skloništu bez hrane, sve prolivene suze i sve kroz šta je majka prošla kako bi svom sinu obezbedila normalan život – sve je to došlo na naplatu.

U Atletiku očigledno nisu znali kakvog dragulja poseduju, doduše, teško je i dobiti šansu pored Antoana Grizmana i Alvara Morate, ali se Jorgandžije prema Samuu nisu dobro ponele.

„Dok sam bio u Atletiku, trenirao sam odvojeno od tima. Bio sam fizički prisutan na treningu, ali glavom sam bio daleko. Hvala bogu što se sve brzo rešilo i što sam otišao u Portugal“.

Porto je opet pokazao da ima majstore za prepoznavanje mladih igrača. Doveli su ga za samo 15 miliona evra, dali mu petogodišnji ugovor i uboli sedmicu na lotou. Cela Evropa priča o Samuu kao o novoj golgeterskoj mašini (12 golova na osam utakmica u svim takmičenjima). Udarna je igla tima Vitora Bruna koji sipa hvalospeve na račun, verovatno, budućeg reprezentativca Španije.

„Samu ima veliku prednost u odnosu na novajlije – zna jezik. Španski je lakši za razumevanje, a ima dosta Španaca u timu. On je profil napadača kog je bilo teško naći u našem prvenstvu. Način na koji napada prostor, kako komunicira sa saigračima, jednostavno, fenomenalno“, rekao je Bruno.

PRIMEIRA – 9. KOLO

Petak

Santa Klara – Žil Visente 2:1 (2:1)

/Lima 13, Kalila 38 – Garsija 28/

Subota

16.30: (3,105) Estoril (3,15) Aruka (2,45)

19.00: (3,25) Boavista (3,15) Moreirense (2,35)

21.30: (10,6) Famalikao (5,30) Sporting (1,45)

Nedelja

16.30: (1,35) Braga (5,00) Farense (9,00)

19.00: (1,17) Benfika (7,50) Rio Ave (16,0)

21.30: (4,30) Estrela Amadora (3,40) Gimarais (1,90)

Ponedeljak

21.15: (10,0) AVS (5,00) Porto (1,33)

***kvote su podložne promenama