Mogao je više, morao je više: Patnja prekinuta – Azar završio karijeru

Talenat je neosporan, mamio je uzdahe driblinzima dok mu se igralo, dok je zaista uživao u fudbalu. Kada je prestao da uživa, postalo je agonija. Prava patnja. Njoj je danas došao kraj – Eden Azar je odsvirao kraj, završio je karijeru u 32. godini.

Mogao je više, morao je više. I duže da potraje. Povrede su učinile svoje, njima je doprineo i sam Belgijanac nezdravim načinom života. Nije se trudio da ih suzbije i radi na sebi, pre svega svom telu. Zapustio se i protraćio je priliku u Real Madridu, a Florentino Perez verovatno kao nikada zažalio što je iskeširao 115.000.000 evra.

Jedva su na Santjago Bernabeuu uspeli da ga se ratosiljaju, godinu dana pre isteka ugovora prekinuli su saradnju. Od početka jula bio je bez kluba, dugo razmatrao šta da radi i danas odlučio da kaže: „Dosta je“. Vreme je da se pozdravimo.

„Morate da slušate sebe i da kažete ’dosta je’ u pravom trenutku. Posle 16 godina i više od 700 odigranih utakmica, odlučio sam da završio profesionalnu fudbalsku karijeru. Uspeo sam da ostvarim san, igrao sam i zabavljao se širom sveta. Tokom karijere sam imao sreću da upoznam odlične menadžere, trenere i saigrače. Hvala vam svima na sjajnim trenucima, svi ćete mi nedostajati. Takođe želim da se zahvalim klubovima za koje sam igrao: Lilu, Čelsiju i Real Madridu. I hvala reprezentaciji Belgije. Posebno hvala mojoj porodici, prijateljima, savetnicima i ljudima sa kojima sam bio blizak u dobrim i lošim trenucima. Na kraju, veliko hvala vama, mojim navijačima, koji ste me pratili svih ovih godina gde god sam igrao“, napisao je Eden Azar u oproštajnoj poruci.

Otkako je došao u Real Madrid mučio se sa povredama, nije bio ni bleda senka onog šila iz Čelsija i Lila što se provlačilo kao od šale između protivničkih igrača i vezivalo im noge u čvor. Izgubio je na startnosti, brzini, više bio u ambulanti i tribinama nego na terenu. Pride se zakačio sa Karlom Ančelotijem i samo je bilo pitanje trenutka kada će okončati neuspešnu epizodu u Kraljevskom klubu.

Pre toga se oprostio i od reprezentacije Belgije, član zlatne generacije koja ništa nije oprostila oprostio se od dresa sa državnim grbom posle kraha na Mundijalu u Kataru. Odigrao je 126 mečeva i postigao 33 gola, a kada se u obzir uzme i klupski fudbal, brojke su sledeće: 749 utakmica, ravno 200 golova, 193 asistencije i 15 trofeja. Bez ikakve dileme najvredniji je onaj u Ligi šampiona sa Blankosima.

Došao je do „ušatog pehara“ jer je bio tvrdoglav, odbijao je da napusti klub. Nije popuštao, tek ovoga leta je pristao na razlaz i tvrdio je da može još da igra, da se dovoljno odmarao prethodnih sezona i da ima još vatre u njemu. Ipak, ubrzo je sam sebe demantovao.

Da će do prekida karijere ranije no što je očekivano doći moglo se naslutiti ih nedavnih reči njegovog brata. Nagovestio je takvu mogućnost Kilijan Azar. 

„Učinio je sve što je mogao, osvojio je trofeje u svim klubovima za koje je igrao. Da sam na njegovom mestu, prestao bih. Eden zaslužuje da provodi vreme sa svojom porodicom“.

Pet dana kasnije Eden Azar stavio je tačku na karijeri u kojoj je za vreme boravka u Čelsiju bio jedna od najdominantnijih figura Premijer lige. Jedan je od četvorice koji su u sezoni imali po 15 golova i asistencija. Ili više. Ostali su Tjeri Anri, Met le Tisije i Erik Kantona.

Šta bi tek bilo da je bio veći radnik...