Moca nije mogao da odbije vapaj Partizana: „Vrati se, spasavaj nas“

Sve je mogao Moca Vukotić, samo jedno ne – da odbije svoj Partizan. I kao igrač, kasnije kao trener, pa kada su ga zvali i da bude direktor škole. Uvek je prihvatao, uvek je pristajao, jer Moca je bio Partizan i Partizan će zauvek biti Moca.

Koliko je Vukotić voleo crno-bele boje najbolje govori njegova priča kako se posle godinu dana u Bordou, gde su ga držali kao malo vode na dlanu, na vapaj iz Humske 1: „Vrati se, spasavaj nas“, odmah raskinuo ugovor sa Francuzima i ponovo obukao dres Partizana, koji je nosio do kraja karijere.

Prva svoja dva gola u večitim derbijima Moca je postigao 7. maja 1978. godine na stadionu JNA i taj meč mu je otvorio vrata inostranog angažmana.

„Protiv Crvene zvezde, koju smo dobili sa 3:2, a ja postigao dva gola, gledao me je predsednik Nice i odmah smo potpisali predugovor. Trebalo je da na kraju sezone Katalinski ode u Čikago, a da ostane samo Bjeković, tada su u Francuskoj mogla da igraju samo dva stranca. Imao sam dosta ponuda, ali sam ih sve odbio, međutim, Katalinski ne ode u Ameriku i ja sam ostao praznih šaka. Nisam znao šta ću, otišao sam na more govoreći sebi: ostaću još jednu sezonu u Partizanu“, pričao je svojevremeno Moca Vukotić.

A, onda se, ipak, sve okrenulo. Francuska je bila suđena, samo severnije od Azurne obale.

„Neki Švajcarac iz Bordoa je slomio nogu i mene su zvali. Predsednik me prvo odvede u vinariju da mi pokazuje vino i sireve. A ja mislim u sebi: "Daj, čoveče, da potpišemo taj ugovor".

Te sezone desetka Partizana je podigla šampionski pehar. Na rastanku je, posle pune decenije igranja za Parni valjak, ostavio klub na tronu jugoslovenskog fudbala. Činilo se da je okosnica tima dovoljno jaka da nastavi tamo gde je ostavio Moca.

IN MEMORIAM: Momčilo Moca Vukotić

Apel Saše Ilića: Moca je – Partizan! Stadion nazvati po njegovom imenu

Ali, avaj... Partizan se u novom prvenstvu potpuno raspao. Opstao je u ligi tek u poslednjem kolu pobedom nad titogradskom Budućnosti od 4:2. A, kolo pre toga crno-beli su pretrpeli težak poraz na večitom derbiju na Marakani (3:0), koji je Vukotić uživo gledao.

„Već godinu dana sam bio u Bordou. Ceo odmor sam proveo u Beogradu. U junu 1979. igrali smo sa Zvezdom, a ja sam sedeo na zapadnoj tribini, mestu gde se graniči sa jugom, gde su naše najvatrenije pristalice. I dok sam gledao kako nas Zvezda rastura, drugar mi reče da me neko zove sa juga. Okrenuo sam se i, iako nijednom navijaču ne priznam da ga se ne sećam, ovoga kao da pamtim iz detinjstva. Uzeo mi je ruku i plačnim glasom rekao "Moco, vraćaj se, vidi šta nam rade!" Bilo mi je lakše, imao sam sa kim da podelim sportsku tugu. "Vratiću se", rekao sam, tek toliko da prekinem tišinu. Navijači su me prepoznali, ceo jug je počeo da skandira "Moco, vrati se!", a Zvezda je nastavljala da daje golove. U Partizanu sam od 12. godine, mnogo toga preturio preko glave, ali ovako nešto nisam doživeo“, pričao je Moca još 1981. godine za TV Novosti.

Vapaj navijača je slomio njihovog večitog miljenika.

„Gotovo sam pobegao sa stadiona i seo u kola, krenuo prema Rakovici gde sam rođen. Zar bežanje u uspomene iz detinjstva? Nekuda sam ipak morao. Lagao bih kad bih rekao da me u Bordou nisu lepo dočekali, ali tamo ni mog stadiona, ni moje ulice, ni bašte restorana na stadionu, ni ekipe za partiju remija... U Bordo se više nisam vraćao, otišao sam samo po ispisnicu sa Milutinom Šoškićem. Opet sam u Partizanu, evo me, i još ću! Jedino neću dozvoliti da konačan rastanak bude nasilan - da ja hoću još, a da me teraju. Otići ću kada osetim da se treba povući, ali u trenutku u kojem niko neće morati da me podseća - Moco, vreme je“.

Nisu samo navijači, vapaj je stigao i iz kluba. Partizan se davio bez svog najboljeg igrača.

„Bila je to za mene (u Bordou, prim.aut.) dobra sezona, bio sam drugi strelac ekipe, dao sam više od 10 golova. A onda me je iz Beograda pozvao Zoran Miladinović i rekao: "Vraćaj se!" Jer, kada sam otišao, bili smo prvaci, a naredne sezone Partizan je jedva opstao. Vratio sam se, istina je i da sam zbog Partizana zanemario karijeru, ali ne kajem se, i danas bih u toj situaciji isto postupio“, podvukao je Vukotić.

Čim se Moca vratio, na dva sledeća večita derbija dao je dva gola. Jedan je Partizan dobio (3:1), drugi je završen nerešeno (1:1). Na svoju treću šampionsku titulu u crno-belom dresu sačekao je do 1983. godine. Sledeće sezone Parni valjak je završio kao drugi na tabeli, a Moca Vukotić je skinuo svoju desetku i otišao u igračku penziju. Na 791 utakmici za Partizan Moca je postigao 339 golova.