Mnogo zna i niko ga ne voli: Luis Kampos, mozak koji je skovao Lilovu i Monakovu krunu

Nije baš kompanijski čovek i verovatno ne bi prošao na onim HR testovima ličnosti. Luis Kampos prosto nije čovek zgodan za saradnju. U stvari, Luis Kampos je sve suprotno od toga. Saradnici ga ne vole, a ne voli ni on njih. Ali da zna posao – tu mu nema premca. A sada ima i drugu titulu da to potvrdi.

Kampos je doduše u decembru napustio Lil, nakon što je sa mesta predsednika otišao i Žerar Lopez, koji ga je i doveo u klub. Međutim, nema nikakve sumnje da je baš Kampos selektirao ekipu koja je svrgnula Pari Sen Žermen sa francuskog trona. Tek drugi put otkako je, osvežen milionima iz Katara, PSŽ u sezoni 2012/2013 krenuo u šampionsku pohod.

Prvi put je, beše 2017. godina, to učinio Monako i ona strašna generacija sa Tjemueom Bakajokom, Tomom Lemarom, Fabinjom, Bernardom Silvom, Kilijanom Mbapeom...

Pogađate? I nju je selektirao Luis Kampos. I ne, kao ni sada sa Lilom, Kampos nije dočekao da proslavi titulu sa Monakom. Rekosmo već, mnogo težak čovek. Ovako o njemu piše ugledni L'Ekip...

“Zahtevan i stručan, nekad ljut, nikad lak za saradnju. Čovek koji voli moć i retko je deli. Čovek sa mrežom saradnika, ali i nepoverenja. Čistač. Kad i dođe u klub, voli da raščisti. Jer Luis Kampos ima mnogo neprijatelja. Ima i veliki ego... Svaki uspeh je njegov. A nijedan fijasko. To računa kao sastavni deo igra, zakon velikih brojeva“.

Tako je bilo i u Monaku. Svi znaju da je Kampos lično iskopao Bakajoka, Lemara, Benžamena Mendija, Gvida Karilja, Gabrijela Bošilju i Đibrila Sidibea, pa i da je on zaslužan za prvi Mbapeov profesionalni ugovor. Ali ako pitate Kamposa nije ni tu kraj. On sebi pripisuje i zasluge za Fabinja, Bernarda Silva, Kamila Glika i Žemersona, iako će danas svi u Monaku reći da je on samo po službenoj dužnosti “šarnuo“ ugovor.

Kampos je pak novinarima nosio kopije portugalske štampe, slao mejlove koji navodno dokazuju da je za Silvu zaslužan on i samo on. Inače se retko javlja novinarima i intervjue skoro da ne daje. Posebno je tih kada promaši sa igračem. A promaši i on. Ali kad pogodi... Odjekne.

Luis Kampos je čovek koji godišnje peleti 350.000 kilometara kako bi lično gledao interesantne fudbalere. A pride ima i svoju mrežu saradnika da mu došapnu šta treba. Ume da iskopa bisera na svakom kontinentu, savršeno uklapa i igrače, i ako računamo plus koji na kraju završi u klupskoj kasi verovatno mu nema ravnog na svetu. Baš zato ga i Florentino Perez želi nazad kao savetnika u madridskom Realu. Tamo je bio skaut za mandata Žozea Murinja. Portugalska veza.

Samo što Kampos nigde ne može da potraje. Ne više od tri ili četiri sezone. Toliko mu treba da započne toliko ratova da više ni sam ne može da ih izdrži. Tako je bilo i u Lilu. Iako je i tamo radio odličan posao.

Kamposovi izumi za šampionsku krunu: Benžamen Andre, Žonatan Bamba, Tijago Đalo, Žoze Fonte, Džonatan Ikone, Renato Sančes, Bubakari Sumare i Burak Jilmaz. Svi oni su 100 odsto Kamposovi igrači. Od skautiranja to ugovora, sve on sam. Isto važi i za Rafaela Leaa, koga je 2019. prodao Milanu za 35.000.000 i Loika Remija, koji je u klubu bio od 2018. do 2020.

A tu je i dugačka grupa igrača koje je pronašla Lilova skauting služba, ali sa čijim agentima je Kampos pregovarao. Tu su Luiz Arauho, Sven Botman, Domagoj Bradarić, Zeki Čelik, Džonatan Dejvid, Rejnildo, Džeka, Jusuf Jazidži,Timoti Vea, pa ranije i Gabrijel, Viktor Osimen i Nikola Pepe.

Luis Kampos (©AFP)

Podsetimo da je Pepe prodat Arsenalu za 80.000.000 evra, Gabrijel istom klubu za 26.000.000, a Osimen Napoliju za 70.000.000. Pepe je prethodno stigao za 10.000.000, Gabrijel za 3.000.000, Osimen za 22.400.000. Nikad za igrača nije dao više od 27.000.000 koliko je koštao pomenuti Dejvid. Osimen tih 22.400.000, a na granici od 20.000.000 je oš Renato Sančes.

Ove sezone samo od transfera plus u kasi: 59.000.000 evra. Prošle sezone 50.500.000. Godinu ranije 60.000.000.

A tim ne da nije slabiji, no je šampionski. I pride su samo veterani Jilmaz, Fonte, desni bek Žeremi Pijed, pa Benžamen Andre i rezervni golman Orestis Karnezis stariji od 30 godina.

Prvom golmanu Majku Menjanu tek je 25 leta, štoperima Svenu Botmanu i Tijagu Đalou je 21 godina, koliko i levom beku Domagoju Bradariću te centarforima Dejvidu i Vei, Godinu stariji je Bubakari Sumare za koga se sada otima pola Evrope, Ikone ima 23, Čelik 24, Bamba 25...

Da obrnemo računicu: Menjan je stigao baš iz Pari Sen Žermena za 1.000.000 evra, Botman iz mladog tima Ajaksa za 8.000.000, Đalo je za upola manje (4.000.000) došao iz U23 selekcije Milana, 6.500.000 je Kampos dao splitskom Hajduku za Bradarića, Vea je već bio skuplji sa cenom od okruglo 10.000.000. Još jedan igrač prebegao iz Pari Sen Žermena. Sumare takođe, on je čak stigao kao slobodan igrač, bez obeštećenja, dok su Ikonea Sveci pustili za 5.000.000. Bamba je takođe došao sa čistim papirima, iz Sent Etjena doduše.

Slavlje u Lilu (©AFP)

Jazidži je već bio „prava“ kupovina, 17.500.000 evra ja Kampos istresao da ga dovede iz Trabzona, dok je Jilmaza pronašao u Bešiktašu, kad su svi već pomislili da je sa 35 godina gotov fudbaler. Najbolji strelac novog šampiona. Besplatan igrač. Kao i Žoze Fonte, bez uloženog dinara ga je Kampos vratio iz Kine, Pjeda na isti način iz Sautemptona. Čelik je koštao 2.500.000, Andre skromnih 7.000.000...

Sve zajedno kad sakupiš... Otprilike pola od onoga što je PSŽ dao samo za Nejmara.

A možda i najveći Kamposov pogodak: odluka iz decembra 2017. godine, kad je ekipa koračala na ivici ispadanja, da ekipu poveri Kristofu Galtijeu.

Nije lak za saradnju, ne bi prošao one HR testove ličnosti. Ali da zna posao – tu mu nema ravnog.