Mnogo pitanja – malo odgovora

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Beleka)

Verovatno je to bio pokušaj da se pohvali tim. S razlogom ili ne. Može biti da u rečima Nenada Stojakovića ima optimizma koji trener Partizana želi da emituje ka saradnicima i fudbalerima. Sigurno je bilo i dobrih trenutaka tokom minule dve sedmice koliko je ekipa provela u Beleku, ali...

Sa crno-belima je često „ali“. Ovoga puta zbog pitanja koja ili još nisu dobila odgovore ili oni ne zadovoljavaju navijače, a možda ih uopšte nema. Ima neizvesnosti, čak i bojazni među Grobarima, kako će lider Mozzart Bet Superlige da izgleda u nastavku takmičenja, jer sve što ga je pratilo od početka 2026. ne obećava. Rečju – nespokoj.

Iako prelazni rok još nije završen i čekaju se dolasci Stefana Mitrovića, Saše Zdjelara i Artjoma Šumanskog, na današnji dan je lako oceniti da je Parni valjak slabiji nego što je bio jesenas. Najviše zbog rastanka sa Jovanom Miloševićem, zaslužnog za 16 golova (12 dao, četiri namestio) i praznine nastale onog trenutka kad se vratio u Bundesligu. Zamišljeno je da napad na proleće vodi Andrej Kostić, a da mu ispomoć bude zasad jedini novajlija Sebastijan Polter. Makar tri dileme se nameću. Prva: može li Kostić da bude produktivan kao Milošević i uticajan na igru poput doskorašnjeg timskog kolege? Druga: prihvata li Nemac projektovanu ulogu rezerviste i koliko može posle perioda provedenog više na klupi nego na terenu? Treća: ako CSKA pušta Šumanskog na pozajmicu da li je to odgovarajuće rešenje u situaciji kad klub želi da promoviše decu iz podmlatka i koliko je – ako je uopšte – Belorus kvalitetniji od Marka Lekića, koji je do pre mesec dana bio produktivan u dresu Teleoptika? Uostalom, ako opet dolazi špic na pozajmicu kakvo je to poslovanje: kratkoročno ili dugoročno?

U rezimeu priprema ostalo je nejasno ko će, a još je važnije kako, igrati na poziciji levog beka. Da se danas nastavlja prvenstvo tu poziciju bi zauzeo Muhamed Abdulmalik, međutim, dovoljno je setiti se reči Nenada Stojakovića da bi se zaključilo kako mladi Nigerijac nije ni blizu završetka procesa „fudbalskog obrazovanja“ i predstavljalo bi veliki rizik ako bi Afrikanac, nesumnjivog potencijala u ofanzivi i kritičnog pozicioniranja u odbrani, bio jedina opcija na tom delu terena.

Levi bek je postala neka vrsta kritične tačke usled činjenice da je Mario Jurčević u uvodnoj fazi pripremnog perioda u Turskoj obnovio povredu i pre ostatka tima se vratio za Beograd, a da je njegova povremena alternativa (iako primarno štoper), Matija Milovanović, ponovo rovit i ne nudi stručnom štabu signale da je u stanju da bude rešenje u kontinuitetu, jer – nije fit. Kad se na to doda i povreda Nemanje Trifunovića (praktično odsutan do večitog derbija) i izostanci sa nekoliko treninga Janisa Karabeljova i Aranđela Stojkovića (može da pokrije poziciju levog beka, ali je suštinski desni) logično je zapitati se kako se to trenira kad se igrači ovako povređuju, da li je preventiva (pojedinačna i grupna) odrađena na valjan način ili sve može podvesti pod „malere“.

Baš kao što je nejasno je li baš samo viša sila sprečila Partizan da ne odigra poslednje dve kontrolne utakmice u Turskoj. Najpre je samoinicijativno otkazao duel sa bugarskim Botevim, pod obrazloženjem da nema dovoljno igrača i da bi bio preveliki rizik u 24 sata odigrati dva susreta, da bi se u četvrtak usled vremenskih nepogoda saglasio sa kolegama iz Gvangvona da nema ništa ni od generalne probe. Tako se došlo do činjenice da je od pet provera crno-beli tim odigrao samo tri i da igrači, realno gledano, nemaju dovoljan broj minuta u nogama. Privikavanje na takmičarski ritam da ne pominjemo.

Neko je negde zakazao, jer moralo da se reaguje odmah i da se planovi prekroje u hodu. U nekim drugim vremenima bi se ritam promenio i ekipa bi odmah po dolasku u Beograd odigrala kontrolni meč, makar sa nekim niželigašem. Ovako će na megdan niškom Radničkom bez dve utakmice koje bi joj sigurno značile i za koje sama struka u neformalnim razgovorima sugeriše da bi „izostanci“ mogli negde da naškode. Pre ili kasnije. Da li je moglo da se preduperedi? Da li je moglo drugačije? U oba slučaja je više „da“ nego „ne“.

U onim mečevima koje je Partizan stigao da odigra nije ostavio bogzna kakav utisak i to je ono što najviše brine zaljubljenike u crno-bele boje. Ova grupa jeste druželjubiva, odnosi između njih su dobri, vole klub, međutim, to nije dovoljno da bi se igralo kvalitetno i pobeđivalo. Mora više. Protiv Đera je Parni valjak ispustio vođstvo od 2:0, put od višeg ka manjem prošao je protiv Rakova (1:1), dok je jedan od upečatljivih detalja priprema meč sa Murom. Ne toliko zbog poraza (0:3) koliko neodgovorne igre pojedinaca. I tu je Nenad Stojaković apsolutno u pravu kad govori da je tim iznad svih. Sadašnji Partizan može poneku utakmicu da dobije na individualni kvalitet Milana Vukotića, Ognjena Ugrešića ili Dembe Seka, ali na velikom uzorku mečeva će mu se pre potkrasti greške poput onih iz takmičarskih sa Železničarom i IMT-om, jer su pojedinci pomislili da su iznad grupe. Nisu. Zato je provera sa Slovencima pokazatelj kako ne bi smelo, ni na planu igre, ni na planu samoisticanja. I taj eksperiment za kojim je posegao Nenad Stojaković predstavlja, makar prema rečima trenera, prelomnu tačku u kojoj su igrači shvatili da greše. Mada, isto tako, predstavlja upozorenje treneru da više ne poseže za improvizacijom, jer to može da dovede do haosa na terenu.

Nevolje su bile i van njega. Naročito ako se zna da je ostao nerazjašnjen „slučaj Gajas Zahid“. Definitivno postoji i sad je glavno pitanje da li klub planira – ako planira – da reaguje, jer ni trener, ni čelnici nisu saopštili ništa čime bi opovrgli reči iskusnog veziste kako su mu „Srđan Blagojević i Nenad Stojaković rekli da ne određuju tim“. Ili će u Humskoj pustiti vreme reši „slučaj“ ili će ga sam rešavati, jer je autoritet struke, bez obzira na imena, doveden u pitanje.

Da ne bude baš sve toliko šućmurasto postarao se Matija Ninić. Ako se za nekog može reći da je iskoristio pripreme na najbolji način onda je to krilni napadač Teleoptika. Ionako su na Topčiderskom brdu dugo govorili kako je materijal za prvi tim, da će biti naredna velika stvar iz, a čim je dobio šansu i iskoristio ju je. Golovi Mađarima i Poljacima i saradnja sa trenerom odredili su njegovu poziciju veoma blizu prvog tima i ako ovako nastavi Ninić bi mogao da bude opcija više u ofanzivi.

Da li je to dovoljno u borbi za titulu niko ne može da zna, jer je glavno pitanje – kad će pojačanja. Ovom Partizanu su neophodna poput hleba. A već kasne kao Glovo isporuka u zimskim danima.