Misimović o tituli sa Volfsburgom i danima u Bajernu: Lam najpametniji, Džeko najbolji

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva/

Bio je 23. maj 2009.godine. Fudbaleri Volfsburga priredili su jedno od najvećih iznenađenja u istoriji Bundeslige osvojivši šampionsku titulu ispred minhenskog Bajerna. Ljubitelji njemačkog fudbala se i danas sećaju te magične sezone koju je imala ekipa Feliksa Magata. Iako su u prvenstvo ušli sa ambicijama da budu u sredini tabele, ipak su se kockice posložile, a na kraju sasvim zasluženo šampionski pehar otišao je u njihove ruke.

Čuven je triling Misimović – Džeko – Grafite koji je bio nerešiva enigma za protivničke odbrane. Edin Džeko je postigao 26 golova i imao 10 asistencija, dok je Misimović sedam puta zatresao protivničke mreže i upisao čak 20 asistencija. BiH reprezentativci su, zajedno s Brazilcem Grafiteom (28 golova), činili magični trio koji je harao terenima Bundeslige. 

Upravo je plejmejker te generacije Zvjezdan Misimović govorio o trofejnoj sezoni, ali i mnogim drugim zanimljivim stvarima iz karijere za emisiju „Sport intervju“ na BH radiju 1.  

"Imali smo vrlo mladu ekipu. Cilj nam uopšte nije bio vrh tabele, nego da pokušamo izboriti Evropu. Posle prvog dela sezone završili smo deveti, što i nije bilo baš dobro. Kod kuće smo igrali odlično, samo jednu nerešenu, dok u gostima nismo nijednu dobili. U drugom delu prvenstva se sve preokrenulo, vezali smo 10 pobeda i odjednom smo skočili na prvo mesto. To niko nije očekivao. Mada, treba biti realan. Ne bi bilo moguće osvojiti titulu da je Bajern bio na nivou. Međutim, oni su kiksali u nekoliko utakmica, a mi smo to iskoristili", prisetio se Misimović.

Osvrnuo se nekadašnji vezista i na saradnju sa Feliksom Magatom, kao i na atmosferu u ekipi.

"Bili smo maksilmalno spremni, jer je Feliks Magat poznat po tome i čeličnoj disciplini. Krasilo nas je zajedništvo. Bilo je puno igrača iz različitih nacija, ali se to uopšte nije primećivalo. Disali smo kao jedan. Evo i jedan primer. Otišli smo na večeru Edin Džeko, Japanac Hasebe, Italijan Barzalji, Brazilac Grafite i ja. Znači, samo smo Edin i ja mogli da komuniciramo, jer niko drugi nije sa istog ili sličnog govornog područja, ali opet smo se družili i slagali“.  

Misimović na treningu Volfsburga (@AFP)

Nezamisliva je bila ta ekipa bez Zvjezdana Misimovića. Koliko god Džeko i Grafite da su bili vrsni napadači, imali su nekoga ko ih "hrani" loptama. Misimović je bio ubedljivo najbolji asistent, a mnogi će se složiti, i igrač lige te sezone.

"Mislim da generalno ta 'desetka' polako nestaje u fudbalu. Taj plejmejker se prebacio na šesticu, jer se i sistemi u fudbalu menjaju. A ako bih morao da uporedim tu našu trojku sa nekom sadašnjom. Iskreno, ne vidim je".

Misimović je otkrio i da je svojevremeno bio na pragu Crvene zvezde po kojoj je, kako kaže, i dobio ime.  

"Da, istina je. Brat mi je dao ime jer je navijao za Zvezdu, a tata je navijao za Partizan, tako da je uvek bilo zanimljivo u kući. Kada sam se povukao iz fudbala prvi put, posle šest meseci me je zvao Zvezdan Terzić (u Crvenu zvezdu). Bio sam raspoložen, ali ostalo je na tome".  

Malo je onih koji znaju da je matični klub Zvjezdana Misimovića bio Bajern Minhen u kojem je prošao sve omladinske selekcije, ali nije dobio priliku da se pokaže na najvećoj sceni.  

"Od malih nogu sam bio u Bajernu, prošao sve selekcije i potpisao svoj prvi profesionalni ugovor. Trener je tada bio Otmar Hicfild, a na mojoj poziciji su bili Memet Šol, Mihael Balak, Sebastijan Dajsler. Vrhunska imena i ogromna konkurencija. Stoga sam se veoma rano te sezone odlučio da pređem u Bohum. To je bilo u septembru, a u martu sam otišao u Volfsburg na poziv Magata. Možda da sam ostao još godinu, možda bi sve drugačije bilo, ali šta je tu je...". 

Misimović je otkrio i koji su to najbolji igrači sa kojima je igrao. 

"Definitivno bih izdvojio Filipa Lama. Sa njim sam odrastao, prošli smo zajedno kompletnu školu Bajerna. Jako inteligentan igrač. Fizički možda nije bio na nekom vrhuskom nivou, ali je sve to nadomestio inteligencijom koja je neverovatna. Od ofanzivaca bih izdvojio Edina Džeku. Imao je levu i desnu nogu, igru glavom. Bio je brz. Još je, ali ne toliko a-ha-ha. Imao je ogromnu karijeru, ali ga je malo kočila reprezentacija, kao što je recimo bio slučaj sa Ibrahimovićem. Tu vidim sličnost njih dvojice, jer im je samo nedostajao neki veći uspeh na reprezentativnom nivou. Ali kako god, on je jedan od najboljih igrača s kojim sam igrao", završio je Misimović.