Miroslav Tanjga: Sičendžea su mnogi smatrali ’kiksarom’, Siniša bi igrao više da mi nije sin

Transferi Kolinsa Sičendžea i Stefana Bukinca u Englesku, odnosno Švajcarsku napunili su kasu novosadske Stare dame, ali sa druge strane pokrenuli ponovo polemiku u javnosti – da li Vojvodina zaista ima ambicije da se uključi u trku za titulu, što su njeni čelnici u više navrata naglašavali tokom zimske pauze. Karađorđe su napustila dva standardna igrača iz prve postave, a zemene nisu stigle, bar ne na vreme da porđu pripreme sa timom.

Zbog toga, pozvali smo, koga pre, nego šefa struke crveno-belih Miroslava Tanjgu, koji od prošlog leta obavlja i ulogu sportskog direktora Vojvodine, odnosno kako na Zapadu to nazivaju - funkciju menadžera. Iskusni sportski radnik je u izjavi za Mozzart Sport pokušao da približi pristalicama Lala rezon ljudi u klubu i zbog čega su prihvatili ove ponude.

Pre svega, Tanjga se dotakao transfera kenijskog štopera Kolinsa Sičendžea u Čarlton, na kojem je Vojvodina zaradila 1.900.000 evra, za sada, jer su zadržali i pravo na 20 posto od naredne prodaje.

„Mi smo želeli da on ostane do leta, verovatno bismo dobili i bolje ponude za njega, ali šta da radite kada momak iz Kenije dobije ponudu iz Londona? To je za njega i njegovu porodicu ostvarenje sna, što nam je jasno stavio do znanja kada smo razgovarali. Momak više sebe nije video u Vojvodini, samo je razmišljao o toj ponudi iz Engleske. Ne možemo mi nikoga na silu da zadržimo u klubu, iako je i finansijska ponuda bila sjajna za nas, ali nismo želeli da gledamo situaciju samo iz finansijskog ugla”, objasnio je trener Novosađana, a zatim istakao da je slična situacija bila i kod transfera Stefana Bukinca u Švajcarsku.

„Dobio je priliku da igra za klub poput Jang Bojsa koji se svake sezone takmiči u Evropi, čak pre dve sezone i u Ligi šampiona. S druge strane, 2.200.000 evra uz 20 odsto od naredne prodaje je odlično obeštećenje, kada uzmemo u obzir da na tom mestu imamo Barosa i još nekolicinu dobrih mladih igrača. Ali, da je nezgodna situacija kad izgubiš pet standardnih igrača u sezoni, to jeste“, kaže Tanjga aludirajući i na odlaske Seida Koraća, Lazara Romanića i Jusufa Bamidelea prošlog leta.

Ponovio je strateg Lala da su ih ove ponude iz inostranstva pomalo zatekle, te da iz tog razloga nije bilo pravovremene reakcije u vidu dovođenja pojačanja.

„Mi smo doveli igrača par dana pred meč sa TSC-om, jer nismo imali potrebu za još igrača. Ne mogu u svlačionici da imam preko 30 fudbalera. Sada, u završnici prelaznog roka na tržištu nisu ostali igrači koji će nama biti pojačanja, a ne želimo da gomilamo igrače. Mi i dalje imamo 28 momaka u rosteru. A, i do pre mesec dana je taj Sičendže u medijima i javnosti važio za „kiksaru“, govorili su da nije štoper za Vojvodinu, a sada odjednom ne možemo bez njega, pa čekajte...“

Iako je tržište igrača u zalasku zimskog prelaznog roka skromno, u Novom Sadu ne isključuju mogućnost da angažuju još neko pojačanje do 13. februara.

„Imamo nekolicinu igrača koje pratimo iz naše lige, ali želimo da budemo sigurni da će nam doneti ekstra kvalitet“, kaže Tanjga.

U novonastaloj situaciji, jedini „pravi“ štoperi u ovoj ekipi Vojvodine su Đorđe Crnomarković i Siniša Tanjga. Istorija nas uči da nije lako ocu i sinu da koegzistiraju u istom klubu, pogotovo kada je u pitanju profesionalni odnos igrač – trener, najviše iz razloga što se nad takvim situacijama, u očima skeptika, često nadvije oblak nepotizma. U ovom slučaju, kritičari Miroslava Tanjge ističu da trener krči prostor svom sinu da dobije veću minutažu i da zbog toga klub nije doveo još kojeg centralnog defanzivca.

„Takve tvrdnje ne mogu biti dalje od istine. Sasvim obrnuto, Siniša da nije moj sin, odavno bi igrao i sigurno bi imao veću minutažu. Mi imamo i Etu koji je tu i koji već trenira sa nama, znači imamo rešenje za tu poziciju. Drugo, Siniša je bonus i na osam utakmica na kojima je igrao ove sezone, sedam smo dobili, na moju i njegovu sreću. Inače bis,o verovatno bili još više kritikovani. Da sam hteo da sklonim sve štopere da moj sin igra, uradio bih to odavno. Sičendže je imao dosta grešaka koje su nas skupo koštale, pa i crvenih kartona, mogao sam da ga zamenim, ali sam znao da on mnogo toga može nama da donese, što se na kraju ispostavilo istinitim“, navodi Vošin šef struke i apeluje superligašku publiku da posmatraju Sinišu Tanjgu dalje od one etikete „trenerovog sina“.

„Svestan sam da se Siniši gleda svaki pas, samo zato što nosi moje prezime na leđima, ali to nije u redu. Da li treba da ga sklonim iz tima zato što je moj sin, ne razumem? Moramo biti malo realni, momak ima 21 godinu i mislim da klub u budućnosti može od njega da zaradi. Sigurno će imati i loših utakmica, ali to je deo fudbala i na kraju krajeva sve ostale mlade igrače tapšemo po leđima kada naprave grešku, samo u slučaju Siniše je to katastrofa.“

Za kraj, trener Lala je naveo da u klubu imaju dugoročan plan za zadnju liniju, u koju žele da u nadolazećem periodu implementiraju još mladih igrača.

„Zato ne kupujemo igrače, jer računamo i na Etu koji se bliži povratku, na štoperu može da odigra i Butean. Levo imamo Barosa, a sad beka pravimo i od Petra Sukačeva, koji ima potencijal da bude bolji i od Bukinca. Tu je i pitanje bonusa, moramo balansirati startnih 11, da bismo bili dovoljno kompetitivni na svakom delu terena“, zaključio je Miroslav Tanjga razgovor za Mozzart Sport.