Minut do 12 je da se Bandović spusti s oblaka ili će sve da ode dođavola

Prošle godine u ovo vreme, Radnički 1923 je bio četvrti na tabeli sa 45 bodova i gol-razlikom 47:40. Ušao je u plej-of sa ambicijama da opet napadne evrokvalifikacije, ali bez pritiska da u tome mora da uspe jer mu je za vratom duvao mnogo jači i skuplji tim Vojvodine. Imao je stil igre, imao je po nekoliko hiljada ljudi na tribinama, igrače kojima raste vrednost... Generalno, bio je pozitivna fudbalska priča.

Danas u Radničkom premotavaju film i pitaju se gde je pošlo po zlu dok se spremaju na borbu za goli život. Nakon četiri godine su u plej-autu i od ispadanja u drugu ligu ih dele samo tri boda. Što je najgore, ne daju baš nikakve signale da će stvari da se poprave. Teško fudbalsko proleće je pred Kragujevčanima... Možda i fatalno jer kao da uopšte nisu svesni da je voda davno došla do grla i da polako ulazi u uši.  

Pukotine u sistemu Radničkog su mogle da se naslute još prošlog proleća kada su izborili taj plej-of. Miljenik lokalne publike Feđa Dudić je i dalje uspevao da drži neke stvari pod kontrolom, ali je bilo očigledno da Radnički ne igra i ne pobeđuje kao sezonu ranije kada je bio hit domaćeg prvenstva. Dudićev tim je tada u plej-ofu iznenađujuće pobedio samo Crvenu zvezdu u partiji za pamćenje i TSC u poslednjem kolu kada je opet izborio izlazak u Evropu. Dobrim delom i zahvaljujući rezultatima nekih drugih klubova i spletu okolnosti. Taj plasman u Evropu nije delovao toliko zaslužen kao prethodni kada je Radnički igrao sjajan fudbal. Već tada je bio momenat da se u Kragujevcu zapitaju šta mogu da poprave...

Izazov Evrope je upecao Dudića da pokuša još jednom nakon razočaravajuće eliminacije od Mornara u leto 2023. Uprava kluba na čelu sa sportskim direktorom Slavkom Perovićem je zadržala ceo tim i računala na kontunitet, uigranost i godinu dana bogatije iskustvo u odnosu na prvi izlazak u Evropu. Izgleda da su se prevarili jer je Radnički u novoj sezoni nastavio u stilu iz plej-ofa. Ki Klaksvik sa Farskih Ostrva je svakako bio jači rival od Mornara i objektivno favorit u dvomeču zbog svega prikazanog u Evropi do tada, ali Radnički je ispao bez ispaljenog metka. U Šumadiji je nova eliminacija doživljena kao fudbalska tragedija i u svemu tome se preteralo jer niti je Radnički klub sa evropskom tradicijom i istorijom, niti je Ki Klaksvik u rangu Mornara. Razočarani Dudić je napustio klub emotivno ispražnjen i od tada kreće strmoglav pad.

Za naslednika je izabran neiskusni Aleksandar Luković koji je dugo figurirao kao Dudićev naslednik još dok se nije znalo da li će sarajveski stručnjak ostati na klupi. Zatekao je ekipu psihološki ubijenu od još jednog evropskog neuspeha i naviknutu na specifičan sistem rada prethodnika koji je u Kragujevcu bio više od trenera i zaštitno lice kluba. Pokušao je da promeni identitet ekipe, donese neki drugačiji stil igre i udari svoj trenerski pečat, ali se to ispostavilo kao prevelik zalogaj. Radnički nije pobedio nijednom u prvih šest kola i našao se na poslednjem mestu na tabeli sa dva boda.

Klub ulazi u spiralu loših poteza neveštim potezom direktora Perovića da zapreti nuđenjem ostavke koja se nikada nije suštinski stavila na dnevni red. Niti je imala smisla zbog svega dobrog što je do tada uradio. U trenutku kada neiskusni trener ne uspeva da poveže konce, počinju prodaje nekih od najboljih igrača igrača poput Milutina Vidosavljevića i Bogdana Mirčetića, a slab letnji prelazni rok (Cimbaljević, Marjanović, Skrobonja, Mitrović...) dolazi do izražaja kada ekipa vapi za novom energijom.

Ipak, Radnički kod Lukovića pokušava da igra neki fudbal, zveče prečke i stative, promašuju se šanse i svi u Šumadiji veruju da će to negde da dođe na naplatu. Pogotovo nakon tri vezane pobede (Radnički Niš, Radnik i Spartak) i remija u Novom Pazaru. Iako baš u tim mečevima igra ne prati pozitivan rezultat. Ironija je da je Lukovićev tim bolje igrao u porazima nego u pobedama... Radnički je tako imao meč-loptu protiv Zvezde na Marakani i izgubio sa igračem i golom više. Ispostavilo se da je Zvezda već bila ušla u krizu koju će uskoro da iskoriste Nišlije, Novosađani, Surduličani, Ivanjičani... Samo se Radnički uplašio uspeha.

U Kragujevcu tada veruju da mogu bolje od onoga sa Lukovićem, osvojenih 11 bodova u 10 utakmica i dolazi do, zvanično, sporazumnog raskida saradnje. Sledeći izbor je bio nešto potpuno drugačije i na klupu Kragujevčana uz Dudićeve preporuke seda Mladen Žižović koji je sezonu ranije pravio čuda sa banjalučkim Borcem u Ligi konferencija. U međuvremenu je prilično istumbana i ekipa u finišu prelaznog roka. Radnički je ubo Estera Soklera i dobio “devetku“ za kojom je dugo vapio. Vratili su se Sahli i Miličić, otišli neki rezervisti i delovalo je da je ekipa prodrmana.

🎁🎁🎁🎁🎁

Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!

🎁🎁🎁🎁🎁

Žižovićev stil je bio drugačiji, rigidniji, defanziviniji i očekivalo se da donese stabilnost što se odmah videlo u debitantskoj pobedi protiv TSC-a. Nažalost, u Lučanima je došlo do najtužnijeg momenta sezone u srpskom fudbalu. Mladen Žižović je preminuo, ekipa ostala u šoku, a klub je morao da traži četvrtog trenera u sezoni. Pala je odluka da Žižovićevi pomoćnici privedu polusezonu kraju i uradili su to jako pošteno i pristojno. Na sedam mečeva su ostvarili tri pobede, jedino razočaranje je bio remi protiv Javora, popeli ekipu na peto mesto na tabeli... U osam mečeva sa Žižovićem i njegovim pomoćnicima, osvojeno je 14 bodova. Ali, Puzigaća i Radović nisu odavali utisak konačnog rešenja i još tada je Radnički tražio novog trenera koji garantuje stabilizaciju i mirnu luku. I dalje su u Kragujvecu verovali da je plej-of legitiman cilj i da im pripada po kvalitetu igračkog kadra.

Dolazak Božidara Bandovića je trebalo da bude prelomna tačka sezone. Malo ko je tada bio protiv takvog izbora jer se na crnogorskog stručnjaka gledalo kroz prizmu dobrih igara i rezultata sa Vojvodinom dve godine ranije. Došao je u Kragujevac kao najskuplji trener u istoriji kluba sa golemim stručnim štabom i trebalo je da tu reputaciju i opravda automatskim pomakom u igri i rezultatima. Pogotovo što je prošao ceo pripremni period što Luković nije imao ili što Puzigaća kao Žižovićev naslednik takođe nije imao.

Dolazak Božidara Bandovića na klupu će se ispostaviti kao najgori potez u modernoj istoriji Radničkog. Na 10 utakmica, Bandović je osvojio osam bodova. Još gora od rezultata Radničkog je bila njegova igra. Ono što je Radnički igrao kod Dudića je Liga šampiona za ova sada. Neuporedivo. Drastično bolji fudbal je Radnički igrao i kod svih ostalih trenera do dolaska Bandovića. Ako se to igrom uopšte može nazvati jer je negledljivo. Radnički je postao ekipa za izbegavanje među ljubiteljima fudbala i rival za poželeti među superligaškom konkurencijom. Sav respekt i ugled koji je Radnički dobrim potezima, igrama i rezultatima stekao poslednjih godina, nestali su. Niko više ne gleda na Radnički kao na respektabilnog protivnika, svi vide tri boda i nemaju razloga da ga se plaše.

Navijači traže odgovornost (©Starsport)

Na poslednjih šest mečeva, Radnički je dao jedan gol! Protiv Čukaričkog je imao jedan šut u okvir gola, protiv Lučana pet, protiv TSC-a tri, protiv Vojvodine nula, protiv OFK Beograda jedan, protiv Crvene zvezde jedan... Ukupno 10 šuteva u okvir gola na šest utakmica?! Zato je na sada na tabeli tu gde jeste.

Publika je oterana sa tribina, a Radniki se vratio na prosek od 500 ljudi na Čika Dači. Jedina sramnija stvar od gledanja Bandovićevog Radničkog je bilo slušanje njegovih izjava posle utakmica. Ni u jednom lošem izdanju i rezultatu nije video ništa sporno, niti je potražio zrno odgovornosti. Kao da živi u oblacima i kao da je samo on gledao neku drugu utakmicu:
“Sve je u redu, sve će biti dobro, Radnički dobro igra, Radnički nema sreće...“

I tako iz fraze u frazu, iz izgovora u izgovor. Vređanje inteligencije. Dok je ekipa tonula i na kraju potonula u plej-aut gde će joj biti đavolski teško. Ovaj tim Radničkog nije navikao da se bori za opstanak i teško će se snaći u toj borbi na život i smrt. IMT, Javor, Radnički Niš ili Lučani znaju kako se izađe na teren sa nožem u zubima i kako se preživljava u ligi. Radnički i TSC su mekušci koji nemaju taj kod u mentalnom sklopu. Kako se borba bude bližila kraju, tako će i pritisak da raste i tako će da ih hvata panika. U Kragujevcu je to još teže zbog pritiska domaće publike koja je još juče tražila Bandovićev odlazak.

Dugo je Radnički pratila etiketa ukletog kluba koji nikada kroz istoriju nije uspeo da se stabilizuje i lutao je od treće do prve lige i nazad. Taman kada je najbolji period u modernoj istoriji obećavao skidanje te etikete, zla sudbina je opet pokucala na vrata.

Smena trenera u ovoj fazi sezone bi bio još jedan znak panike, ali šta ako je minut do 12?

Pred teškim i nezahvalnim izborom je uprava Kragujevčana... Ne postoji aposlutno nijedan razlog da pruže podršku Bandoviću kojeg unosan ugovor štiti do kraja sledeće sezone, a opet bi bilo neodgovorno i preskupo da ga smene. Međutim, konačni ceh može da bude daleko skuplji i štetniji od Bandovićevog ugovora... Crnogorski stručnjak je do sada pokazao da ne oseća nikakvu odgovornost za duboku krizu i nastaviće sa holističkim pristupom posmatranja tragične situacije kroz ružičaste naočare. Kao u onom “mimu“ kada kuća gori, a kuče u centru požara pije kafu i govori da je sve u redu.

Bandović će se na ovaj ili onaj način izvući iz požara, već je sebi napravio antireklamu za nastavak karijere, ali spaljena kuća ostaju Kragujevčanima. Često je kroz istoriju bilo potrbeno i previše vremena da se ti temelji obnove... Takva je to sredina.

Teško da u ovom momentu postoji pravo rešenje za najveće razočaranje srpskog fudbala u ovoj sezoni. Osim da se Bandović probudi iz zimskog sna u kojem je od dolaska u klub, napravi nešto što se očekuje od trenera i da razmrda ekipu koja po kvalitetu sigurno ne pripada ovom trenutnom plasmanom. Ili da pronađe u sebi moralnu odgovornost i pusti nekoga drugog da pokuša spasavanje broda koji tone od letos.