Miloš Ninković: Od supruge sam krio ponudu Olimpijakosa; da mogu vratio bih samo Australiju

Posle 22 godine profesionalnog bavljenja fudbalom, Miloš Ninković je 27. aprila odigrao poslednju takmičarsku utakmicu u karijeri. Sa Vestern Sidnej Vonderersima je savladao Melburn Viktori (4:3), a da je njegov tim uspeo da se plasira u plej-of australijske A lige, 39-godišnji Beograđanin nastavio bi još malo da igra. Pošto se Vonderersi, ipak, nisu domogli doigravanja, bivši reprezentativac Srbije otišao je na odmor, ali će brzo ponovo u kopačke. Ovaj put kao pomoćni trener Marku Rudanu.

U intervjuu za australijski SBS program na srpskom jeziku, Ninković je opširno pričao o svojoj karijeri i planovima za budućnost. Iza njega su titule sa Dinamo Kijevom u Ukrajini, Crvenom zvezdom u Srbiji i FK Sidnejom u Australiji, kao i učešće na Mundijalu 2010. u Južnoj Africi.

Iako je najviše uspeha imao igrajući u inostranstvu, najlepše uspomene Miloš Ninković nosi iz rodnog Beograda, gde je sa crveno-belima 2014. godine uspeo da prekine Partizanovu šampionsku dominaciju i vrati titulu na stadion Rajko Mitić.

Na Marakanu je stigao po isteku ugovora sa Dinamom, s kojim je dvaput osvojio ukrajinsko prvenstvo i igrao u Ligi šampiona. Njegov povratak u srpski fudbal bio je velika stvar.

"Imao sam ponudu od Olimpijakosa, dve godine ugovor, mnogo bolji finansijski, ali nisam ni govorio o tome supruzi. Rekao sam joj da imam samo Zvezdu. Hteo sam da se vratim jer je tad bio pravi trenutak, imao sam 28 godina, bio slobodan igrač, ali bila je to jedna od mojih najslabijih sezona a imao sam i dosta povreda. Tada sam shtvatio koliko je teško kada igraš za klub koji voliš. Dinamo Kijev i sve ostalo je samo posao... Bilo je jako teško zbog cele situacije oko kluba, ali kajao bih se da nisam došao u Crvenu zvezdu", istakao je Ninković za SBS.

Crvena zvezda se te godine i pored osvojene titule nije takmičila u kvalifikaijama za Ligu šampiona, jer nije obezbedila UEFA licencu. Klub je bio u finansijskom rasulu tih godina...

"Sada je lako doći u Crvenu zvezdu kada igra Ligu šampiona. Najžalije mi je što nismo imali priliku da uđemo u Ligu šampiona, ne kažem da bismo ušli, ali samo da smo imali tu priliku. Nemam ništa protiv toga što je sada država platila licencu Partizanu, ali mi je krivo što tada nije pomogla Crvenoj zvezdi... Ta generacija, to drugarstvo je bilo nešto neverovatno. Svi su znali da su došli u klub u kojem nema velikih ugovora. Neki su došli da spasu karijeru, neki jer vole klub, a strance smo brzo naučili šta je Crvena zvezda. Držali smo se zajedno i ta titula mi je najdraža u karijeri. Da je Partizan te godine uzeo titulu mislim da bi prestigao Zvezdu po broju titula i pitanje je šta bi se desilo sa klubom... Zvezda je sada ozbiljan klub koji igra Evropu, ima sedam titula u nizu, dovode se igrači sa ozbiljnim ugovorima... Ja sam došao da osvojim titulu. Na konferenciji sam rekao da nisam Mesi i da se ne očekuju čuda od mene, ali da sam tu da pomognem koliko mogu. I ovaj ožiljak (na glavi) koliko god da je ružan, za mene je najlepši jer me podseća na tu godinu sa Crvenom zvezdom", slikovito je objasnio Ninković šta je za njega značilo igrati u crveno-belom dresu.

(©Starsport)

Igranje na Svetskom prvenstvu vrhunac je karijere svakog igrača, međutim, na pominjanje Mundijala u Južnoj Africi Milošu Ninkoviću nabora se čelo. Poraz od Australije sa 1:2 u odlučujućoj utakmici za prolaz grupne faze zauvek će ostati "crna mrlja".

"Evo i sada se naježim kada se pomene ta utakmica. Jedina utakmica u karijeri koju bih voleo da mogu da vratim je ta protiv Australije. Sećam se kao juče da smo prvo poluvrem igrali baš dobro, imali zicere i na poluvremenu pričali 'samo da nastavimo ovako, doći će gol'. Niko nije verovao da možemo da ga primimo... Ali, na velikim takmičenjima moraš da imaš i malo sreće, da se stvari poklope. Da smo prošli ko zna gde bismo završili. U osmini finala bi bila Amerika, a onda Urugvaj. Jesu to kvalitetne reprezentacije, ali nisu Brazil i Argentina. Ameriku bismo sigurno prošli", uveren je sada već bivši vezista.

Osvrnuo se Ninković i na tadašnji tim Orlova.

"Ta generacija je bila neverovatna, kada pogledaš igače koji su igrali, trener pokojni Radomir Antić koji je bio neverovatan... Možda smo tu potrebnu sreću imali protiv Nemačke, koja je bila dosta bolja, a mi smo pobedili. Protiv Gane nismo bili loši, ali smo izgubili. Kada se sve sagleda, mislim da nismo imali sreće na tom Svetskom prvenstvu... Sećam se da sam otišao na Svetsko prvenstvo da budem tu, da uđem sa klupe, nisam bio planiran za startera, ali mi je posle poraza od Gane selektor Antić rekao da ću početi protiv Nemačke. Pribojavao sam se šta će biti ako izgubimo, kako će ljudi pričati 'vidi ga ovaj, gde je njega stavio', ali pobedili smo. A onda izgubili od Australije... To smo mi, možemo svakoga da pobedimo, a da izgubimo kada niko ne očekuje".

(©Starsport)

Tokom karijere Miloš Ninković je imao neke sjajne saigrače, ali i rivale. Otkrio je koji su igrači ostavili najveći utisak na njega svojim umećem.

"Mesija neću da pominjem jer je on drugi nivo, on nije čovek... Oduševili su me Ćavi, Inijesta i Pirlo. Sećam se utakmice protiv Barselone (sa Dinamo Kijevom), imao sam utisak da igraju sa 16 igrača na terenu, takvu nemoć nisam doživeo. Takvu fudbalsku inteligenciju kao Ćavijevu nisam nigde video. Danas se priča o brzini i fizičkim predispozicijama, ali ja i dalje mislim da fudbal pobeđuje i da se talenat mora istrpeti. Mi u Srbiji talenat imamo, ali kod nas je najveći problem struka".

Kada je 2015. došao u Austraiju, plan je bio da ostane dve godine.

"Sećam se kao juče da je bilo kada smo supruga i ja došli. Potpisao sam ugovor na dve godine i, pošto ti za razliku od Evrope ovde klub ne plaća smeštaj, razmišljali smo da možda kupimo stan ili kuću, ali smo rekli da nema potrebe jer ostajemo samo dve godine. A, eto, ostali smo devet i plan je da još budemo ovde".

Za sedam godina u FK Sidneju Ninković je osvojio tri titule šampiona, tri premijeršipa, jedan kup, dva puta je bio igrač godine u Australiji i jednom najbolji igrač velikog finala A lige. I onda je, 2022. prešao u redove rivalskog Vestern Sidnej Vonderersa, zbog čega ima onih koji ga smatraju izdajnikom.

"Mene boli što nije rečena istina i što nisam ni imao šansu da kažem šta je stvarno istina. Niko od novinara koji su me redovno zvali dok sam igrao za Sidnej nije tada pozvao, a i kada bih rekao nešto, oni to nisu prenosili. Naravno da Sidnej kao klub ima veću moć od mene, Miloša Ninkovića, i zato su mogli da kažu da sam otišao u Vonderers zbog više para. A ja sam pričao da bih voleo da ostanem u Sidneju do kraja karijere, da se osećam kao legenda kluba, ali oni ne da mi nisu ništa ponudili nego su me ponizili kao čoveka. Posle sedam godina u klubu rekli su mi da mogu da dođem na pripreme, pa ako dobijem državljanstvo do prvog kola, onda će mi ponuditi ugovor na godinu dana. A nemoguće je bilo dobiti državljanstvo tako brzo. To me je povredilo kao čoveka. Kada sam objavio da odlazim, zvali su me ljudi iz kluba koji su tvrdili da nisu znali šta se dešava i pitali me zašto nisam pregovarao. Ali šta imam da pregovaram sa klubom u kojem sam sedam godina... Posle toga i da su mi dali ček i rekli evo napiši koliku platu hoćeš, ja ne bih prihvatio".

U novom klubu je naišao na bolje okruženje, s obzirom na to da će i po završetku igračke karijere ostati deo Vonderersa.

"Još se navikavam, još nisam svestan da je kraj. Završili smo sezonu i osećam se kao da me čeka odmor od par nedelja pa nove pripreme. Verovatno ću postati svestan tek kada ponovo dođem na trening, ali ne kao igrač. Biću drugi trener Marku Rudanu. Ja ne vidim sebe u kancelariji gde se bavim papirologijom. Dogovor je da ostanem u stručnom štabu i vidim kako je biti trener, kako se planiraju treninzi, kako se rade video analize, a moj zadatak biće da radim sa mladim igračima i da ih analiziram, pa da vidimo kome je gde potrebno više rada. Radićemo individualno, pričaćemo, a onda ću videti da li je taj posao za mene ili nije", najavio je Ninković za SBS.