Galaktikosi na atletskoj stazi: Roberto Karlos 10,8 sekundi na 100 metara, Ronaldo kao Ben Džonson, Raul maratonac za 2,15

Bili su šampioni u fudbalu. Bili bi i u atletskim disciplinama. Ko se rodi talentovan za jedan, teško da ne bi mogao da se „sastavi“ u drugom sportu. Iako jedan s drugim, na prvi pogled, nemaju dodirnih tačaka. No, Realovi prvi Galaktikosi bili su toliko moćni individualno da bi bez problema sa terena mogli da se premeste tartan stazu. I na njoj bi se borili za medalje.

Kako, zašto, po kom osnovu, otkrio je Hose Luis San Martin, kondicioni trener Real Madrida s početka ovog milenijuma kad Florentino Perez nije žalio novca da napravi, na papiru, najmoćniji tim sveta u tom trenutku. Luis Nazario da Lima Ronaldo, Dejvid Bekam, Luis Figo, Roberto Karlos, Iker Kasiljas, Raul... Da se „smrzneš“. Sad, što nisu pokorili Evropu i osvojili manje od očekivanog u Španiji drugi je padež, ali da su veliki – jesu.

Bili bi i da su samo trčali.
„Raul bi bio sjajan maratonac. Nedugo po okončanju karijere istrčao je najdužu atletsku disciplinu za kraće od tri i po časa. Specifičnim načinom treninga mogao bi da poboljša rezultat na oko dva sata i 15 minuta. Bio je izdržljiv, konstantan, a pritom su mu vrednosti potrošnje kiseonike bile visoke. Sve je ukazivalo da bi se dokazao na maratonskim trkama. Između ostalog i zbog podatka da je imao nizak indeks telesne mase, oko devet odsto, po uzoru na elitne martonce“, pojašnjava San Martin za Marku.

I danas napadači veže za fudbalere čije kretnje su impresivne. Zamislite kako je bilo pre 20-ak godina bez savremenih merila.
„Na utakmicama Lige šampiona trčao je po 14 kilometara. Želeo je da se dokaže uvek i svima. Bilo na trenigu, bilo na mečevima. Davao je celog sebe, nikad nije odustajao, a baš te fizičke karakteristike su mu omogućavale da na terenu bude izvanredan“.

Za razliku od Raula, očekivano, Roberto Karlos se kao bek dokazao sprintevima.
„Posle jednog treninga sam ga zagrlio i rekao da mi se čini da može da istrči 100 metara za više od 11 sekundi. Uzvratio je: „Profesore, hajde odmah da proverimo“. Pokušao sam da ga odvratim od ideje, ubedim da nije dobar trenutak (odmah posle treninga, op. au), ali nije bilo povratka. Reče Brazilac „uzmi štopericu i krećemo“. Zaustavio ju je na 10,8 sekundi. Brutalno! Roberta je odlikovalo startno ubrzanje, a onda bi brzinu zadržao i nijednog časa je ne bi spuštao do cilja. To navodi na zaključak da bi bio zastrašujući sprinter. Nikad ni pre ni posle toga kod fudbalera nisam video mišićnu masu kakvu je posedovao Karlos. Njegove noge kao da su sišle sa druge planete. Poput bodibildera“.

Slično bi se ponašao i jedan od najboljih špiceva svih vremena, Ronaldo. Iz Brazila. Uz nekoliko napomena.
„Ronaldo bi, takođe, bio odličan sprinter, ali u dvoranskim uslovima, na stazi od 60 metara. Njegove vrednosti su slične onima koje je imao legendarni Ben Džonson. Istrčao bi 60 metara nekad na 6,8, nekad za 7,8. Mišićna vlakna omogućavala su mu da dostigne brzinu, samo što bi se brzo umorio. Bio je eksplozivan, s njim sam dosta radio na aerobnoj potrošnji kako bih mu povećao izdržljivost. Mogao je da odradi veliki broj eksplozivnih ponavljanja u kratkom vremenskom periodu, bez gubitka brzine. Danas ne postoji fudbaler slične moći kakvu je demonstrirao Ronaldo“.

A šta je sa članovima fantastičnog veznog reda sačinjenjog od Zidana, Bekama i Figa?
„Bekam bi se dokazao u trci na 800 metara, jer je imao dobru relativnu snagu, onu koja se meri po kilogramima telesne težine. Svetski rekord u toj disciplini je malo ispod 1,40 minuta, Bekam je mogao da trči između 1,50 i 1,52. To mu je omogućavalo da bez problema pređe između deset i 12 kilometara po meču. Figo je bio jaku nogama, izdržljiv. Moćan. Da se s njim radilo, mogao je bez problema da bude sjajan kros takmičar. Baš kao i Zidan, jer su obojica volela da treniraju, bilo po kiši, blatu, snegu i to je doprinelo otpornosti njihovih nogu na bilo kakve uslove. Čak i one kakve se mogu videti na kros trkama“, dopunio je Hose Luis San Martin.

(FOTO: Reuters)