Milan – “sirotinja” među liderima

Milanu se crta skudeto u sezoni pre koje ga niko nije očekivao u krugu užih favorita za titulu. Rosoneri su imali manje padove i kikseve poput Specije, Salernitane ili Udinezea ali generalno igraju sezonu iznad očekivanja.

U derbi susretima (Inter, Juventus, Napoli, Roma i Lacio) su osvojili 18 od mogućih 27 bodova i imaju samo jedan poraz protiv direktnih rivala (od Napolija kod kuće). Imaju drugi najefikasniji napad u ligi i četvrtu najbolju odbranu. Trenutno su prvi na tabeli sa tri boda više od Napolija i šest od Intera koji ima utakmicu manje. Raspored u preostalih osam kola im nije naivan. Kod kuće imaju zicere protiv Bolonje i Đenove, a dolaze im neugodne Atalanta i Fiorentina. Svako od četiri preostala gostovanja može biti nagazna mina: Torino, Lacio, Verona, Sasuolo.

Ali opet, Rosoneri drže sudbinu u svojim rukama. Ni rivalima neće biti lako. Napoli ima teži raspored jer do kraja igra sa Atalantom, Fiorentinom, Romom, Torinom, Sasuolom… Inter ima nešto lakši raspored ali i najteže gostovanje – Juventus. Dolazi im i Roma. A moraju da pobede i taj zaostali meč.

Reklo bi se da je Milan za nijansu u boljoj situaciji od rivala.

I sve to sa najjeftinijim timom. Gazeta delo Sport se danas bavila budžetima kandidata za skudeto ali i liderima u ostalim ligama petice. Milan godišnje za plate igrača na bruto nivou izdvaja “samo” 100.000.000 evra. Najplaćeniji igrač je Zlatan Ibrahimović sa neto platom od 7.000.000 evra godišnje. Primera radi, čak i Napoli ima veći budžet – 110.000.000 evra. Inter ima ozbiljno veći (130.000.000), a Juventus drastično veći budžet (172.000.000) od Milana. Zato Rosonere mnogi nisu očekivali u borbi za skudeto. Pogotovo što su prošlog leta čak i skratili budžet za 15.000.000 evra koliko su ih koštale plate Donarume i Čalhanoglua.

Kada se to uporedi sa ostalim “ligama petice”, jasno je zašto je Milan još “zelen” za Evropu i zašto nije mogao više u grupnoj fazi Lige šampiona. Doduše, u najtežoj grupi su Rosoneri čak i ostavili dobar utisak i možda su mogli dalje da su imali malo više sreće.

Primera radi, lider španskog šampionata Real Madrid godišnje za bruto plate svojih prvotimaca izdvaja čak 401.000.000 evra. Geret Bejl i Eden Azar koji skoro i ne igraju zajedno koštaju oko 50.000.000 evra na bruto nivou. Dakle, polovina Milanovog budžeta. Mančester Siti na plate godišnje izdvaja 258.000.000 evra, Bajern 192.000.000, a Pari Sen Žermen neverovatnih 470.000.000 evropskih novčanica! Što se ostalih tiče, Barselonin budžet je oko 460.000.000 evra, a Čelsijev, Liverpulov i Mančester Junajtedov između 186.000.000 i 204.000.000 evra.

Neka velika iskakanja u Milanovom budžetu se ne očekuju ni sledeće sezone. Povišice su već date Salemakersu, Kalabriji i Ernandezu, uskoro će nove ugovore sa većim platama potpisati Leao i Benaser. Međutim, sve tu ugovori u granicama podnošljivosti koji ne iznose preko 4.000.000 evra neto što je od strane Amerikanaca u klubu označena kao neka realna granica. Primera radi, Rabio u Juventusu ima 8.000.000 i bonuse.

Ibrahimović će verovatno pristati na novi jednogodišnji ugovor sa manjom platom, ali će se Milan rešiti Romanjolija kojem ističe ugovor i koji ima najveću bruto platu u ekipi – 10.180.000 evra. Odlaze još Kesi, Bakajoko i Kastiljeho koji zajedno koštaju preko 10.000.000 evra. To je ušteda od preko 20.000.000 evra koja će ravnomerno biti raspoređena na nove ugovore i povišice nosiocima igre.

Milan je ozbiljno smanjio dugovanja otkako je američki fond Eliot preuzeo klub, a povratak u Ligu šampiona je ozbiljno udahnuo finansijski kiseonik. Stižu novi sponzori, prihodi rastu i klub će narednog leta biti u situaciji da nikoga ne mora da proda, a da može da potroši oko 100.000.000 evra na pojačanja poput Botmana i Sančesa iz Lila, nekog mladog napadača poput Ekitikea iz Remsa, Dejvida iz Lila ili Skamake iz Sasuola i krilo poput Berardija, Bergvajna ili Langa.

Čini se da bi osvajanje skudeta bio bonus koji ni u klubu nisu očekivalo ovako rano otkako su započeli proces rehabilitacije.