Milan Mandarić iskreno o Partizanu i Zvezdi, navijačima, Titu, Džordžu Bestu, Abramoviču...

Milan Mandarić je čovek koji povezuje praktično nepovezivo - Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. Tita, Romana Abramoviča, Džordža Besta i Borisa Bekera. Evropu i Ameriku, fudbal i biznis.

Čuveni biznismen, čovek koji je sreću našao u SAD nakon što je u rodnoj Jugoslaviji imao problema zbog "kapitalističkog poduhvata". Iz praktično ničega je sagradio pravu imperiju, prokrstario je fudbalskom Evropom kupujući, sređujući ih, a potom prodajući klubove na kojima bi dosta zaradio. Mnogo radi, ali ne priča puno.

Želeo je da uđe i u hrvatski, ali i u srpski fudbal, ali kako je sam posvedočio u intervjuu zagrebačkom "Večernjem listu" - nisu mu dali! Ako ste se pitali zašto takvog čoveka nema u našem fudbalu, odgovor je ovde!
"U Srbiju nisam mogao u Zvezdu i Partizan i kada god je došao neki predsednik, pokušao je da me vrati. U Hrvatskoj je bila i kombinacija sa Hajdukom...", prisetio se 80-godišnjak rodom iz Gospića,
"Nekoliko puta su sa mnom kontaktirali i tražili da uložim i u Partizan. Ali nisu mogli da reše pitanje navijača. Ja sam za saradnju sa navijačima i oni su glavni za uspeh kluba. Ali druge stvari koje nisu deo fudbala i sporta, ne mogu ja da rešim... Uvek sam govorio navijačima da su oni vlasnici kluba, ne ja. Uvek sam ih molio da mi pomognu da vodim klub".

Mandarić je poslednjih godina stacioniran u Ljubljani gde sa više-manje uspeha vodi svoj poslednji projekat, Olimpiju. Iako tvrdi da je zbog Zmajeva u minusu nekoliko miliona evra, ne žali se već uživa. Zna da će i iz ovog projekta izaći bogatiji, ako ne parama, a ono iskustvom.
"Nisam imao nameru, trebao mi je odmor nakon 18 godina u Engleskoj i rada u Portsmutu, Lesteru i Šefildu. Došao sam u Portorož na odmor i ljudi oko Olimpije rekli su mi da klub ima problema. Trebalo je samo platiti četiri miliona evra dugovanja. Nisam odmah to hteo, ali mi je bio veliki izazov. Uvek sam patio od nostalgije. Dok sam bio klinac, stalno sam želeo da odem u inostranstvo, u Ameriku ili Švajcarsku, a otac mi je govorio: 'Ne, sine, moraš u Sloveniju, to je naša Švajcarska...'. Sedamdesetih je Slovenija za nas bila pojam, ona je bila taj zapad."

O čudnom sentimentu naše "alpske braće" prema fudbalu i Olimpiji najbolje govori sledeća rečenica vlasnika Olimpije:
"Slovenija je lepa zemlja, ali još nisam doživio pravo priznanje. Ne daj bože da posrnu Dinamo, Hajduk ili Rijeka, mislim da bi to Hrvati primetili. To Slovence kao da ne zanima".

Mandarić je jedan od onih ljudi koji sa setom posmatraju nekadašnji jugoslovenski prostor, a sa njim i fudbal koji je razjedinjen kao i same balkanske državice.
"Dosta sam o regionalnoj ligi razgovarao s predsednikom Uefe Aleksandrom Čeferinom. Kada bi se izbegle emocije nedavne političke istorije, to bi bilo sjajno. Znam da je to teško, ali jednog dana moraćemo da priznamo da smo mi u fudbalskom smislu isti. Između nas u fudbalu nema ni srpstva ni hrvatstva, svi smo isti".

Za kraj vratimo se na početak i podatak da Mandarić povezuje takve ličnosti kao što su Tito, Džordž Best, Boris Beker i Roman Abramovič. Naime, iako je kao privatnik imao probelam sa jugoslovenskim vlastima, zbog čega je i napustio rodnu grudu, slika pokojnog doživotniog predsednika stoji u njegovoj kući.
"Jedan dan bio sam narodni heroj jer sam zaposlio ljude, a drugi dan vodili su me u zatvor. Rekli su mi da ne smem da širim kapitalizam u Jugoslaviji. Jasno mi je bilo da ne mogu da menjam sistem. Iako i danas imam Titovu sliku...".

O prijateljsvu sa Bestom, koji je čak svom sinu dao ime Milan, nije želeo mnogo da priča, emocije su ipak i dalje prejake:
"Nemojte sada o tome... Teško mi je. Voleo bih da sada sedi sa mnom. Bio je sjajan čovek, ali nekada mi je trebala tableta za smirenje koliko je znao da me živcira. Imao je veliko srce za sve, a sebi je bio najveći neprijatelj. Puno bih o tome mogao da pričam, do sutra... On je bio poseban."

Mandarićev kabinet u Ljubljani krasi velika slika na kojoj je zagrljen sa Romanom Abramovičem sa kojim se ipak nije video godinu dana.
"Poslednji put sam ga vidio u Dubrovniku, a znamo se sa utakmica Portsmuta i Čelsija. Vrlo je smiren čovek i kada ga vidite ne biste nikada rekli da je to neko ko upravlja tako velikim sistemom".

Srpsko-američki biznismen je poznat kao veliki ljubitelj tenisa i nije tajna da ume da ode na Vimbldon i uživa u vrhunskim mečevima. Takođe, pohvalio se prijateljstvom i sa Borisom Bekerom koji mu je u SAD bio komšija i sa kojimje vole da odigra koju partiju:
"Tenis ne mogu da igram već neko vreme zbog problema sa kolenom. Žao mi je jer je to sjajan sport", zaključio je Mandarić.

Foto: Reuters