Mika Ričards: Voleo bih da vidim uličnog borca i rođenog pobednika Dijega Simeonea u Premijer ligi

Nije po ukusu većine i ne obazire se. Ide glavom kroz zid i ne odstupa od svojih postulata. Zato je poseban, zato uvek izaziva emociju - bilo negativnu, bilo pozitivnu - i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Sa Dijegom Simeoneom je šou zagarantovan, više van terena, nego na njemu. Tu njegov tim krasi vojnička disciplina. 

Spektakl koji Simeone napravi se završi, a prašina se sleže danima i nedeljama kasnije. Od ratničkog duha njegovog Atletika pobornicima lepršavosti se diže kosa na glavi, a njegova četa bi poginula za ideje kojima im je napunio krvotok i usadio im u glavu. Mančester Siti je uspeo da izbaci Atletiko iz Lige šampiona, a iako madridskog kluba u završnici nema, jednako se o njemu govori kao o učesnicima polufinala. 

Pričalo se o podvigu Viljareala protiv Bajerna, ludoj utakmici Reala i Čelsija, novom napadaču svetske klase Darvinu Nunjezu... Ali, i dalje pažnju zaokuplja jedino Čolo. Nepresušna je tema na Ostrvu.  

Dijego Simeone ima stil od koga ne odstupa ni za pedalj, nekada ima prođu, nekada - ne. Ali, rezultati stoje iza trenera Atletiko Madrida, a to je, valjda, ono najvažnije. Ne estetika. 

“Čitao sam i slušao šta se priča posle revanša četvrtfinala Lige šampiona, mnogi su osuđivali Dijega Simeone i njegov tim. Iskren da budem, zbunjen sam zbog kritika, jer mi se apsolutno svidelo ono što sam video i način na koji su oni doprineli spektaklu. Da je Atletiko pokušavao da se bori sa Sitijem 180 minuta i napadne ga, sve bi bilo završeno još posle prve utakmice u Mančesteru. Ono što mnogi ljudi gube iz vida jeste da postoji toliko različitih načina da postignete rezultat”, rekao je Mika Ričards.  

Dijego Simeone (©Reuters)

Ostrvska javnost se posle revanša obrušila na Simeonea i njegove vojnike, Mika Ričards ne vidi ništa sporno u dešavanjima na Vandi Metropolitano. Trn u oku mu je samo Felipe. Sve ostalo bilo je u granicama dozvoljenog.  

“Rečeno je da su Simeone i Atletiko prešli granicu prihvatljivog, ali jedini član madridskog tima kome na koga imam zamerku zbog dešavanja na terenu je Felipe, koji je radio nepotrebne stvari u duelima sa Filom Fodenom. Ostatak ludorija na terenu mi nimalo nije smetao”. 

Od Čolove dekadencije jedan deo fudbalskog sveta se ježi, drugi je zadivljen, a Ričards je stava da je neko poput temperamentnog Argentinca potreban Premijer ligi, kako bi se razbila monotonija.  

“Apsolutno bih voleo da ga vidim u Premijer ligi. Možete li da zamislite tu dimenziju i kakav bi on bio dodatak kada bi se borio protiv Pepa Gvardiole, Jirgena Klopa, Tomasa Tuhela i Antonija Kontea? Fudbal je raznovrsnost, preživljavanje neobičnih izazova. Bilo bi dosadno kada bi svi igrali na isti način, jer bi timovi sa najboljim igračima uvek pobeđivali. Ulični borci kao što je Simeone i njegov Atletiko će uvek biti tu da naruše poredak”, podvukao je dugogodišnji prvotimac Mančester Sitija.