Mihajlo Ilić za Mozzart Sport: Zbog 0:4 u derbiju deset dana nisam izlazio iz kuće

Dočekao je Mihajlo Ilić da odigra 90 minuta, a da to nije u dresu Partizana. Rođeni Jagodinac našao se u startnih 11 Anderlehta za utakmicu protiv Genta prethodnog vikenda u Župiler ligi.  Činjenica je da se desio poraz (2:4), ali kako kažu mediji u Belgiji, nije Mihajlo odigrao loše. Dobra je to podloga za ono što mu je najvažnije – kontinuItet igara. Nije ih imao svaki put kada bi napuštao Humsku i odlazio u inostranstvo.

Partizan je, ipak, njegova druga kuća, tu se formirao, dobio prve minute u seniorskom fudbalu i zapao za oko klubovima iz mnogo jačih liga. Nekadašnji štoper crno-belih, a sada igrač velikana iz Brisela na pozajmici iz Bolonje u razgovoru za Mozzart Sport pričao je o sadašnjem timu Partizana, kako je reagovao na odlazak Sava Miloševića, kako su mu izgledala dva mandata u Humskoj, kao i koje reči Aleksandra Jovanovića su mu ostale urezane u glavi.

Ipak pre svega toga, Anderleht. Mogao je Mihajlo da ostane u Italliji, međutim, odlučio se da ode u Belgiju, u klub koji ga je pre nešto više od dve godine držao na oku, ali je Bolonja bila brža. Očekivao je da će odmah po dolasku u Brisel zauzeti mesto startera. Kasni dolazak u ekipu doveo je do toga da Ilić malo bude na terenu, ali situacija se polako menja.
„Kad sam letos došao, nisam očekivao da će ovako biti. Dolazim iz velikog kluba i u glavi sam sve postavio tako da dolazim kao veliko pojačanje, ali u stvarnosti bilo je drugačije. Stigao sam malo kasnije, rezultati su na početku bili dobri, a odbrana već formirana pre mog dolaska, prošli su pripreme zajedno. Kad je tako, onda je teško upasti u startnih 11. Ipak je to nova liga, saigrači, s golmanom treba imati specifičan odnos tokom utakmice i na treningu. Koliko god želeo da igram, ipak sam vremenom postao realan i shvatio da će mi trebati vremena da se uklopim sa ostalima: drugačiji je trening, drugačije je sve od onoga što sam imao u Partizanu gde sam igrao svaku utakmicu. Prvi put sam zaigrao protiv Genta. Bila je utakmica Kupa, ušao sam poslednjih pet,šest minuta i ni tad nisam igrao štopera, nego zadnjeg veznog. Uvek se vodim time da borbu, volju i želju niko ne može da mi uzme. Očekujem da ću više igrati u budućnosti “, rekao je Ilić na početku razgovora za Mozzart Sport.

U jednom od intervjua ste rekli da je trening u Italiji kao utakmica u Mozzart Bet Superligi. Kako izgleda trening u Anderlehtu?
„Ne želim da ispadne da pljujem po srpskom fudbalu, ali je sve na mnogo višem nivou nego kod nas. Intenzitet treninga je po potrebi. Prva dva ili tri u nedelji su veoma jaki. Kako se približava utakmica, tako se svi ljudi iz stručnog štaba uključuju u proces pripreme meča, igrači se prate preko GPS-a, prati se spavanje, svaki mogući detalj. Deo stručnog štaba je Lukas Bilja i sa njim imam dobar odnos, komunikativan je sa igračima, uvek otvoren. Često komuniciram sa njim na italijanskom, pošto je dugo igrao Seriju A“.

©Guliverimages/ xDavidxCatryx

Anderleht dosta kuburi sa formom ove sezone. Na momente delujete fantastično, a nekad nestanete sa terena. Šta je tu problem?
„Iz mog ugla, ekipa je veoma mlada, verovatno najmlađa u čitavoj ligi. Opet, nije izgovor. Imali smo utakmice protiv Rojan Uniona i Klub Briža gde smo ih zgazili i onda dođe, naprimer, Vesterlo koji je u donjem delu tabele i izgubimo 4:0. Usponi i padovi su baš česti. Delom je i do neiskustva, ne uspevamo da u poslednjih 15,20 minuta zatvorimo utakmicu, ukrademo vreme, napravimo nekl čvrst faul, pa i insceniramo ako treba. Nedostaje nam to“.

MORA DA POSTOJI NAČIN DA SE ZAMENI JOVAN MILOŠEVIĆ

Nešto slično nedostaje i Partizanu u nekim utakmicama, a opet je lider na tabeli. Poznajete dosta igrača iz sadašnje ekipe, da li ste iznenađeni što su prvi ispred Crvene zvezde koja je po imenima, dosta kvalitetnija?
„Da sam iznenađen - jesam. Nije da nisam verovao u te momke, ali opet, veliki je to iskorak za njih, neki su do juče igrali Omladinsku ligu ili su bili u Teleoptiku. Pratio sam sve utakmice, jedino nisam stigao da pogledam utakmicu sa Rakovom na pripremama. Bilo je uspona i padova, ali su u većem delu sezone imali kontinuitet i drago mi je zbog njih, to su sve fenomenalni momci. Vole Partizan i žive za to da ga dovedu do trofeja. Čujem se sa dosta igrača i verujem da će se ekipa pojačati i biti još konkurentija na proleće. Problem će predstavljati odlazak Jovana Miloševića, imao je ogromnu ulogu, davao je golove, asistirao. Imao je Partizan situaciju da je kod Saleta Stanojevića i Igora Duljaja bio prvi na poluezoni, pa nije mogao da izdrži do kraja. Neka to ovim momcima posluži kao motivacija“.

Kad ste već pomenuli Jovana Miloševića, Partizan takvog igrača nije imao od Stevana Jovetića, da je mlad, a ima toliki uticaj na igru. Kako ga nadomestiti, da li će trener morati da modifikuje igru zbog toga što ima Andreja Kostića i Sebastijana Poltera kao potpuno drugačije tipove napadača?
„Ne želim da umanjujem bilo čiji učinak, ali Partizan je imao Rikarda koji je dao onoliko golova, pa je u nekom trenutku morao da nastavi bez njega. Mora da postoji način kako zameniti Miloševića. Andrej Kostić je veliki talenat, postizao je golove, ali ne može da sam nosi napad. Kvalitete Poltera ne poznajem, ali ima veliko iskustvo iz jedne od najjačih liga u Evropi i može da doprinese. Sve zavisi od trenera, on je taj koji mora da izvuče maksimum i učini sve da se Jovanov odlazak što manje oseti“.

Ovako ofanzivan Partizan nismo imali prilike da vidimo prethodne sezone pod istim trenerom. U međuvremenu je Srđan Blagojević otišao, ali stil igre ostao isti.
„Današnji Partizan je Blagojevićevih ruku delo. On je došao i postavio jasne zahteve u igri koji su danas vidljivi. Nenad Stojaković je doneo nešto novo, imao sam prilike da igram za njega u omladincima. Opet, sličan stil igre ima kao Blagojević, iste principe. Ekipa je imala dve nedelje u Antaliji da se dodatno upozna sa zahtevima i uhvati ritam za nastavak prvenstva“.

ZAMISLITE KAD OVI KLINCI IZAĐU PRED 20.000 GROBARA, NIŠTA IM DRUGO NE TREBA

S ozirom na to da ste štoper, kako vam izgledaju igre Nikole Simića. On je debitovao uz vas, na 175. derbiju prethodne sezone, a ove je postao nezamenljiv i jedan od igrača sa najviše odigranih minuta?
„Simke je mnogo dobar momak i veliki profesionac, kao svi, i on će imati uspone i padove, to je normalno, ima 18 godina. Mnogo je važno što je dobio priliku i drago mi je što se iz omladinske škole pojavljuju talentovani štoperi. Tu su bili Bleki Milenković, Strahinja Pavlović, Sveta Marković, ja, sad je tu Simke. Treba biti strpljiv, kako sa njim, tako i sa ostalim igračima, verovati im, jer su to zaslužili i nema dileme da će u budućnosti Partizan imati lep profit od njihove prodaje“.

Kako gledate na izjave nekih igrača kako oni ne igraju za Partizan nego ga žive, čak su neki momci sa strane poput Milana Vukotića pričali kako takvu emociju nikad nisu videli?
„To je fenomenalno za čuti. U prethodnim godinama nije bilo toliko dece iz naše omladinske škole u prvom timu. Ili su igrali za Teleoptik, ili odlazili negde drugde. Energija i međusobno poštovanje drže ovu ekipu na vrhu tabele. Još zamislite šta je to kad izađu pred 20.000 Grobara, ništa im drugo ne treba.  Dođete pred prepun jug i dobijete aplauz i podršku pred zagrevanje. Svi mi koji smo ponikli u Partizanu sanjamo o tome, još od dana kad smo skupljali lopte iza gola. A tek igranje derbija i evropskih utakmica, to da ne pominjem“.

©MN Press

S obzirom da ste prethodne sezone igrali kao pozajmljeni igrač Bolonje, da li je bilo nekih razgovora da se pozajmica u Partizanu produži i da li ste imali volju da ostanete?
„Mesec dana pre kraja domaćeg šampionata je krenula priča oko pozajmice. Niko me iz Partizana nije kontaktirao, jer je o mojoj budućnosti odlučivala samo Bolonja. Naravno, imao sam želju da ostanem, odrastao sam u Partizanu to je klub koji mi je mnogo dao. Došao sam u periodu kad uopšte nisam igrao u Italiji, samo sam trenirao. Želeo sam da se odužim Partizanu i malo oživim karijeru. Uspeo sam u tome i da je postojala mogućnost da ostanem, sigurno bi pričali o tome, međutim, u Bolonji su bili stava da sam našu ligu prevazišao i da ne mogu dalje da napredujem ako ostanem u Srbiji, već da je vreme za jače takmičenje“.

DA SMO IZGUBILI U LUČANIMA, UPALI BI U JOŠ VEĆU DUBIOZU

Kad smo već kod sezone 2024/25, da li mislte da je bila najteža u karijeri? Do vašeg dolaska, Partizan je ispao iz sva tri evropska takmičenja, a prva utakmica koju ste odigrali bila je protiv OFK Beograda. Primili ste dva gola u nadoknadi i izgubili dobijenu utakmicu, a odmah zatim je došao ubedljiv poraz od Crvene zvezde.
„Upravo tako. Koliko god lepih momenata bilo u prvom mandatu, gde smo pobedili u derbiju, nalazili se na čelu tabele, toliko me je sve suprotno dočekalo u drugom. Bilo je mnogo teško i u nekom trenutku sam pomislio da je do mene sve što se dešavalao posle tog derbija koji je završen 0:4. To mi je najteži poraz u karijeri, deset dana posle nisam izašao iz kuće, nisam mogao da se priberem. Veliki udarac kako za mene, tako i za čitavu ekipu. Opet, posle toga su se desile promene, kao da smo se svi trgli, realnost nas je udarila i malo smo se pribrali. Desila se promena trenera, otišao je Stanojević došao Savo Milošević i uspeo je da prodrma svlačionicu, ponovo nas je ujedinio i vratio pozitivnu atmosferu. Imali smo niz pobeda, pa se na kraju desio i njegov odlazak. Baš je bilo turbulentno, pogotovo  od septembra do januara“.

Prva utakmica posle tog derbija bila je Mladost iz Lučana. Nije bilo uprave, trenera, vodio vas je Branko Vukašinović koji je Saletu Stanojeviću bio pomoćnik. Prepušteni ste sami sebi?
„Morali smo to da izguramo kako znamo i umemo, pobeda je bila prekretnica sezone, da smo izgubili, otišli bu u još goru dubiozu. Na kraju smo pokazali reakciju i karakter koji nas je posle pratio, uspeli smo da se izidgnemo iz situacije koja je bila sve samo ne normalna“.

Kako ste reagovali na odlazak Sava Miloševića, to je za sve bio šok, čak je i Aleksandar Jovanović kao kapiten pokušavao da ga nagovori da promeni odluku?
„Dolazimo ujutru na Teleoptik, treba da odradimo trening. Nas petorica sedimo kod Takija Nikolića u sobi i neko od igrača reče „Ode Savo!“, ja kao „Ma daj ne zezaj, što bi otišao“. Na kraju se ispostavilo kao istina i baš mi je bilo teško. Imali smo odličan odnos, a prethodno se nismo poznavali. Sve mi je izgledalo čudno, pojavile su se neke emocije kojih ranije nije bilo, da sam imao neki uticaj, sigurno bi uradio sve što je u mojoj moći da ga zadržim, ali kad Aca Jovanović kao kapiten nije mogao da utiče na njega, to govori koliko je stajao iza svoje odluke“.

©MN Press

Na osnovu svega što se doživeli i videli u Partizanu, deluje kao da niste rođeni 2003. godine, nego da ste barem deceniju stariji. U drugom nadatu više niste bili klinac koji igra pored Svetozara Markovića, nego ste bili taj od koga se očekuje da nosi poslednju liniju.
„Kad sam se vratio, nije mi bilo lako da u glavi prebacim da ću imati potpuno drugačiju ulogu. Sećam se, prvi doručak pred trening od dolaska. Sedimo ja, Aca Jovanović, Šćeka (Aleksandar Šćekić) i Fića (Aleksandar Filipović) u kuhinji. Aca mi u jednom trenutku kaže „Ovo nije isto kao prošle godine, sad sve zavisi od tebe“. To mi je ostalo urezano, motalo mi se po glavi pred svaku utakmicu i to je bila surova istina. Nema nikog drugog, ja sam taj koji to mora da nosi. Kad je Nikola Simić tek ušao u prvi tim morao sam da mu budem, ono što je Sveta bio meni, a stariji sam od njega samo četiti godine“.

Zbog onoga što ste prošli u prethodnoj sezoni, da li smatrate greškom što ste se vratili u Humsku?
„Ne. Živeo sam svaki dan za Partizan, davao sve od sebe, vratio sam se kući i uživao sam. Ni u jednom trenutku mi nije palo na pamet da sebi kažem „Šta mi je ovo trebalo?“ Koliko god da je bilo teško, pomoglo mi je u karijeri. Pričao sam i ljudima u Anderlehtu i Bolonji šta je Partizan, kakvi su Grobari i koliki je zapravo pritisak igrati za takvog velikana“, završio je Ilić.