Megvajer: I dalje sam jedan od najboljih defanzivaca na svetu, mislim da o tome ne treba raspravljati

Kada je leta 2019. godine prešao iz Lestera u Mančester Junajted za 87.000.000 evra i postao najskuplji defanzivac u istoriji fudbala, postalo je jasno da će se na Harija Megvajera sručiti sav pritisak koji jedan fudbaler može da oseti. Skoro da je kliše reći da dres Mančester junajteda nekim igračima predstavlja veliki teret, ali je to kliše upravo zato što u tome ima suštinske istine.

Malo ko je tu istinu upoznao tako intimno kao Hari Megvajer kroz sopstveno iskustvo, ali i posmatrajući druge iz svlačionice. O tome je govorio u velikom intervju za britanski Tajms.
"Vidim mnogo igrača koji dođu u ovaj klub i, iskreno, klub je jednostavno prevelik za njih. Sve oči su uprte u tebe, stalno si pod lupom, sve se analizira. Svaki primljeni gol je nečija krivica".

Jedno vreme su upravo te oči bile neprestano uprte u njega, a kritika je poprimala sve čudnije i neobičnije oblike. Neke stvari, poput ismevanja njegovog igranja odbrane u parlamentu Gane, graničile su se sa apsurdom. Druge, poput pretnje bombom koju je dobio na adresu svoje kuće u Češiru, bile su potpuno neprihvatljive. Štoper rođen pre 33 godine veruje da bi ono kroz šta je prošao slomilo većinu igrača?
"Da, verovatno. Mnogi bi možda poželeli da zatvore to poglavlje i odu negde drugde da ponovo pokrenu karijeru. Verovatno bi ih to slomilo mnogo ranije".

Ono što Megvajera razlikuje od mnogih drugih jeste to što nije pukao i nije zatvorio tu knjigu. Ostao je, izdržao i ne planira da ode. Barem ne još godinu dana.

U utorak je Junajted objavio da je Megvajer potpisao novi jednogodišnji ugovor uz opciju produžetka na još 12 meseci. Pregovori su se ubrzali posle Božića, što se poklopilo sa završetkom nezgodnog perioda sa povredama i njegovim povratkom u prvi plan pod vođstvom novog glavnog trenera Majkla Kerika. Megvajer je od nove godine mogao da razgovara sa klubovima van Engleske kao potencijalni slobodan igrač i veruje da nije imao manjak ponuda.
"Moj fokus je bio, kao što sam rekao, da ovaj klub vratim u konkurentan položaj, da budem ovde i sledeće sezone. Znači da će to biti moja osma godina u klubu, tako da je osam godina ovde zapravo dokaz moje vrednosti“.

Megvajer govori uz blagu dozu frustracije zbog toga što se njegova karijera danas posmatra kao dirljiva priča o iskupljenju, umesto kao priča o dugotrajnoj stabilnosti.
"Zapravo mislim da sam u šest od sedam sezona igrao veoma dobro. Voleo bih da je bilo sedam od sedam i da nisam imao taj mali pad zbog kojeg sada svi toliko pričaju o tome".

Ipak, svetlost njegovog povratka u prvi plan kao važnog igrača pod Kerikom još je jača zbog senke teškog perioda na koji se osvrće, od leta 2021. godine pa nadalje. Sve se završilo u Gdanjsku prošle godine, kada je sa strane posmatrao kako njegovi saigrači iz Junajteda gube finale Lige Evrope na penale, prethodno je doživeo istu sudbinu po povratku nakon povrede ligamenata skočnog zgloba sa reprezentacijom Engleske na Evropskom prvenstvu 2021.

Megvajer je bio uvršten u UEFA tim turnira, iako je bio dovoljno spreman da odigra samo pet utakmica, ali su ga ta dva razočaranja teško pogodila.
"Verovatno se s tim nisam nosio onako kako sam trebalo. To leto me je zaista bolelo. Vratili smo se u kamp reprezentacije Engleske, na prvi skup posle toga, i pogledali smo igrače, a Geret Sautgejt je tada govorio o tome koliko su svi igrači bili van forme. Bilo je nekoliko momaka koji su posle procvetali, Bukajo Saka je jedan od njih koji je napravio iskorak, ali bilo je mnogo momaka koji su se mučili u tom periodu posle Evropskog prvenstva. Kada si kapiten Mančester junajteda i kada si centralni bek, ne možeš da se izvučeš s tim. Ne možeš sebi da dozvoliš da se mučiš".

Ni trening-centar Karington nije bio utočište. Junajted je izgubio sedam od prvih 17 utakmica u svim takmičenjima, što je na kraju dovelo do otkaza Oleu Gunaru Solskjeru, događaj koji Megvajer opisuje kao veliki gubitak.
"Osećao sam veliku odgovornost za to jer partije koje smo pružali pre nego što je Ole dobio otkaz nisu bile dovoljno dobre za standarde koji su bili potrebni da on ostane".

Jedno istraživanje koje je sproveo Institut Alan Tjuring pokazalo je da je Megvajer tokom prve polovine te sezone dobio 8.954 uvredljivih tvitova, što je bilo drugo mesto među igračima Premijer lige, odmah iza Kristijana Ronalda. Pod vođstvom Solskjerovog privremenog naslednika Ralfa Rangnika rezultati su postali još gori, a podsmeh još jači.
"Drugi deo sezone bio je pravi haos. Zaista haos. Bio sam kapiten i snosio sam veliki deo tereta kritika, ali to je bio haos. Bili smo potpuno izgubljeni. I to nije bilo do Ralfa. Više je bilo do toga kako smo mi kao igrači i kao ekipa to podneli. Ne bih rekao da je bilo problema u svlačionici. Samo mislim da nismo reagovali onako kako smo trebalo kada je došao privremeni trener, za razliku od toga kako smo sada reagovali pod Majklom. Vidite kako se to sada dešava u Totenhemu sa privremenim trenerima. Nekad ispadne dobro, nekad ne".

Hari Megvajer je propustio Evropsko prvenstvo 2024. zbog povrede. Ipak, poslednja dva nastupa upisao je prošlog meseca protiv Urugvaja i Japana, nakon što je prvi put ponovo pozvan u državni tim otkako je selektor postao Tomas Tuhel. Međutim, Tuhel je u međuvremenu doveo u pitanje Megvajerove šanse da se nađe na spisku za Svetsko prvenstvo ovog leta, naglasivši da su u ovom trenutku čak četvorica štopera ispred njega u hijerarhiji: Ezri Konsa, Mark Gei, Džon Stons i Trevo Šaloba.

Uprkos tome, Megvajer je poručio da očajnički želi da bude deo reprezentacije na Mundijalu.
"Kakvu god ulogu menadžer želeo da imam, bilo da je to mesto startera ili da ulazim u završnicama utakmica i pomažem timu u ključnim trenucima. I dalje mislim da sam čak i u ovim godinama, verovatno jedan od najboljih defanzivaca na svetu u oba šesnaesterca. Mislim da to zaista nije nešto o čemu bi trebalo da se raspravlja", hiper-samouveren je Megvajer.