„Medojević, Kokanović, Bukinac – gol!“ Muzika za uši Vojvodinaša

„Omladinska škola mora da bude temelj FK Vojvodine. Trener mora da bude osoba koja razume klub i da forsira mlade igrače. Želimo da napravimo generaciju gde će mlađi, sa određenim brojem iskusnih igrača da stvore sinergiju u ekipi, koja ima osećaj za klub, osećaj za grad i da se onda napadnu veliki rezultati“, ovako je nedavno Dragoljub Zbiljić opisao proces koji je neophodan kako bi se Stara dama umešala u trku za titulu.

I dok je titula Mozzart Bet Superlige još uvek miljama daleko, Voša je posle sinoćne pobede nad TSC-om opet došla na korak do trofeja Kupa Srbije. U finalu ih baš kao i prošle sezone čeka Crvena zvezda i samim tim taj korak automatski postaje svojevrsni polumaraton. Ali, Stara dama je sinoć na Karađorđu pokazala da je sistem koji je u emsiji „Indirektno“ nedvano opisao prvi čovek Vojvodine, konačno u pogonu.

Lale su sinoć odigrale jednu od najzrelijih mečeva od starta takmičraske godine. I pored odsustva pojedinih igrača koji su do sada važili za nosioce ovog tima, uspeli su da nadigraju TSC, koji je pre manje od dve nedelje izgledao u svakom smislu superiorniji od Novosađana. Međutim, osim prolaza u finale, ono što bi najviše moglo da raduje Vojvodinaše, jeste da su arhitekte pobede bila Vošina deca. Doduše, jedan je već u poznim fudbalskim godinama, i spada među te „iskusnije“ koje spominje Zbiljić, a drugi je projekat kluba, u svakom smislu te reči. Naravno, radi se o Slobodanu Medojeviću i Draganu Kokanoviću.

Vojvodina ove sezone nije isti tim sa Medojevićem na terenu i bez njega. Upravo je to bila najveća razlika u odnosu na prethodni duel sa Plavim lavovima na Karađorđu, koji je 34-godišnji vezista propustio zbog viroze. Još važnije, Njegoš Petrović nije isti igrač kada je uparen s Medojevićem poslednjoj liniji veznog reda ili s nekim drugim. Petrović je već govorio za Mozzart Sport o uticaju koji Vošin veteran ima na njegovu igru i o tome kako mu uliva dodatnu sigurnost. Donekle je tu rolu popularnog Mede mogao da preuzme Marko Poletanović, ali ostaje utisak da ga se Voša odrekla olako — posebno ako se uzme u obzir činjenica da u redovima Stare dame nema mnogo igrača tog profila.

S druge strane, Kokanović koji je na početku meseca napunio 23 godine, bio je jedan od najzaslužnijih što su crveno-beli izborili drugo uzastopno finale Kupa. Upisao je dve asistencije i pokazao izuzetnu zrelost kada god je bio na lopti. U 10. minutu meča uputio je milimetarski precizan centaršut na glavu Seida Koraća, dok se kod drugog gola savršeno ubacio iza odbrane TSC-a i nesebično počastio svog saigrača iz mlađih kategorija – Stefana Bukinca.

„Medojević, Kokanović, Bukinac, gol!“ Tako je tekla akcija koja je matirala TSC i obezbedila Vojvodini novo finale Kupa Srbije i priliku da se Lale revanširaju Crvenoj zvezdi. Uz ostvarivanje rezultata, implementacija igrača iz sopstvene fudbalske škole je verovatno najveća želja svih Vojvodinaša, Afirmacija mladih u prvom timu oduvek je bila zaštitni znak Stare dame, ali i suštinski deo njene tradicije. Kada god je Vojvodina u 21. veku uspevala da rezultatski isparira Crvenoj zvezdi i Partizanu, okosnicu ekipe činili su fudbaleri koji su prošli kroz omladinske selekcije kluba. Tako je poslednji put, kada je novosadski klub uspeo da razdvoji Crvenu zvezdu i Partizan na tabeli i bude drugi u sezoni 2008/2009, Vošin kapiten bio 18-godišnji Slobodan Medojević, Željko Brkić čuvar mreže, a Dušan Tadić i Danijel Aleksić važili su za udarne igle u napadu. Ta generacija je nastavila da ređa uspehe kako u domaćem prvenstvu tako i na međunarodnoj sceni, a po istom režimu je klub funkcionisao i u sezoni 2013/2014, kada su Mirko Ivanić, braća Milinkvović-Savić, Marko Poletanović učestvovali u smeštanju prvog trofeja Kupa Srbije u vitrine novosadskog kluba.

Vremenom, iz različitih razloga, Novosađani su se udaljili od ovog koncepta. Talentovani mladi igrači su prerano napuštali klub, često bez staža u prvom timu. Međutim, sada konačno možemo da vidimo obrise starog sistema – i trenera koji je spreman da ga implementira. Miroslav Tanjga je od svog dolaska na mesto šefa stručnog štaba dao šansu Stefanu Bukincu, koji je veći deo sezone proveo u zapećku, a mladi levi bek mu je za ukazano poverenje uzvratio na najbolji mogući način. Ekipi se posle dužeg perioda pridružio i Miloš Popović koji je odigrao 45 minuta u prošlom kolu Mozzart Bet Superlige protiv OFK Beograda. Na tom meču je prvi start u dresu Vojvodine upisao i 21-godišnji  Siniša Tanjga, a iz Kabela je vraćen i veliki potencijal -  Petar Sukačev.

Omladinska škola „Ilija Pantelić“ oduvek je bila najjače oružje Vojvodine – rasadnik talenata iz kojeg su ponikli brojni reprezentativci Srbije, a njihovi transferi godinama su punili klupsku kasu. Istina je da za ekipu s najvišim ambicijama forsiranje mladih često može biti „mač sa dve oštrice“. Ali, Vojvodina je sada dovoljno finansijski jaka da je postala ravnopravan igrač na fudbalskom tržištu u regionu. Zahvaljujući tome, Lale mogu da grade idealan spoj domaćeg i stranog kvaliteta, iskustva i mladosti – kombinaciju koja obećava rezultat, ali istovremeno čuva klupski identitet.

Reči predsednika Dragoljuba Zbiljića, kao i potezi koje u poslednje vreme povlači stručni štab, svedoče o tome da se Vojvodina konačno vraća svojim korenima. Igra koju su crveno-beli prikazali u sinoćnjem polufinalu treba da postane nacrt po kojem će se klub voditi u budućnosti, a pobeda protiv jedne motivisane ekipe TSC-a, dokaz da ovakav sistem može dovesti do dugoročnih rezultata.