Partizanov plan sa Stevanovićem: Prodaja na leto, Liga Evrope na jesen, odlazak najranije na zimu

Pupoljici su se razvili u cvetove. Jedan je ubrao Monako, a i drugi emituje opojne mirise. Toliko privlačne da mami prolaznike i samo je pitanje trenutka kad će, posle Strahinje Pavlovića, rasadnik talenata u Humskoj 1 ostati i bez Filipa Stevanovića. Sve ukazuje da je predstojeći prelazni rok idealni tajming za prodaju još jedne Partizanove ruže.

Mada će navijači govoriti o potrebi da ostane u klubu i ostavi trag, struka kazati da je za njegov razvoj najbolje da ima još sezonu ili dve redovnog fudbala u ovdašnjem okruženju, neki od najupečatljivijih transfera crno-belih u deceniji na izmaku sugerišu da se krilni vezista, izraženih ofanzivnih karakteristika, neće još dugo zadržati na Topčiderskom brud. Stefan Savić je prodat Mančester Sitiju posle samo sezone u dresu Parnog valjka, Aleksandar Mitrović se otisnuo u Anderleht tako što je tek zagazio u drugu (odigrao kvalifikacije), Miloš Jojić i Nikola Milenković su sastavili 18 meseci pre potpisa za Borusiju i Fjorentinu, a Strahinja Pavlović u rekordnom roku, pre proslave prvog „rođendana“ u seniorima, dobio ugovor sa Monakom.

Prateći tu analogiju, uz saznanje da je Filip Stevanović pred kraj 2018. debitovao za prvi tim, ali mu je stvarno priključen te zime, može se zaključiti da je za njega najbolje da menja sredinu i pre nego što ga Grobari čestito upoznaju. Možda nije dobro za interese navijača i kluba, ali jeste za usko igračke. Zagovornici teze da je sazrelo vreme da i on pređe granicu ukazaće kako predugo zadržavanja u Superligi potencijalno može da znači stagniranje, čak i nazadovanje, a drugi parametar, možda još važniji ogleda se u činjenici da je momak iz Užica, fudbalski školovan u Arilju, sledeći na listi za prodaju, pošto novac koji je Strahinja Pavlović ubacio u kasu ne može večno da traje i potrebni su novi izvori finansiranja.

Stručnjaci će saglasiti kako je Filipu Stevanoviću jače takmičenje od srpskog neophodno taman koliko i Partizanu novac za normalno funkcionisanje kluba. I tu prestaje svaka priča o navijačkim željama. Mladi fudbaler nalazi se u izlogu i ne čudi što se baš sad, kad se priprema teren za letnju pijacu, njegovo ime u stranim medijima dovodi u vezu sa nekim od najpozantijih evropskih klubova. I odmah da razjasnimo: da, tačno, dolazili su da ga gledaju skauti Borusije, Mančester Sitija, Juventusa, Napolija, Čelsija, Monaka... Što ne znači obavezno da će završiti u nekom od njih, ali da prafraziramo Iliju Petkovića „niko ne može da garantuje ni da neće“.

Za Stevanovića je naredni korak verovatno presudan. Da bi postao igrač koji se za godinu ili dve neće vraćati u Partizan da oživljava karijeru, potrebna mu je sredina u kojoj će igrati. Realno gledajuću, trenutno – napominjemo trenutno – nema mesta u većini pobrojanih klubova. Em je mesto na koje pretenduje popunjeno igračima vrednim od 60.000.000 pa naviše, em na klupi sedi rezerva od 35.000.000, em u akademiji neko dete poput Filipa iščekuje da ga zovnu na trening prvog tima. No, većina tih klubova ponaša se po principu „bolje da ga mi kupimo, da ga ne uzme neko drugi“. I onda dovodi igrača, šalje ga na pozajmice u slabe lige, bez velike perspektive.

Nije ni to rešenje, jer je Stevanoviću potrebno da bude kontinuirano na terenu i zato bi mu možda više odgovarao „drugi ešalon evropskog fudbala“, poput Sevilje, Viljareala, Leverkuzena, Ajntrahta, možda i RB Lajpciga, gde pritisak nije kao među „alama“, a čiji čelnici i trener su spremni da da forsiraju mladog igrača, čak i po cenu greške.

Upravo tu je najveća caka: da li takvi klubovi, pretendenti na mesta u Ligi šampiona ili Ligi Evrope, imaju dovoljno novca da se trkaju sa finansijski moćnijima? Pogotovo posle globalnih mera štednje, izazvanih pandemijom virusa COVID-19. Ako su dosad bez problema mogli da plate 20.000.000 evra za neafirmisana pojačanja, procena je da će posle krize prepoloviti izdatke. A onda ne mogu da pariraju, recimo, Sitiju i Borusiji, čija kasa je svakako punija. Ali je i klupa duža, konkurencija žešća...

Koliko je važno da Filip Stevanović izabere sredinu za napredak, toliko je bitno i da Partizan postigne maksimalnu cenu za svoj sledeći projekat. Kad je Strahinja Pavlović prodat Monaku, na crno-beloj strani Topčiderskog brda govorili su da Filipov transfer mora da ga nadmaši. Rezon je sledeći: godinu dana je mlađi, a igra na poziciji ofanzinovog igrača, što pririodno više košta. Zato su na ponudu Nici u visini od 12.000.000 odgovorili da je pojača bar na 18.000.000. No, to je bilo pre virusa korona, kad su svi mahali milionima. Sad, kad svi stežu kaiš?

Partizan će svakako insistirati na osmocifrenom obeštećenju. U prevodu, bar 10.000.000 evra. Neće dozvoliti da za manje novac proda talenta za koga struka kaže da se pojavljuje jednom u deset godina. Čak i pandemija ne može toliko da „ubije“ cenu, jer su i stranci svesni da je reč o fudbaleru velikog potencijala.

Plan u Humskoj podrazumeva da se transfer dogovori na leto, a da naredni Filipov klub ostavi igrača na pozajmici do januara 2021, možda i do juna naredne godine. Nešto slično kao sa Pavlovićem. Stevanović i ako potpiše tokom junsko-avgustovskog prelaznog roka ne može van granice do kraja kalendarske godine. Razlog je činjenica da 25. septembra slavi 18. rođendan, a propisi FIFA sprečavaju transfere maloletnika, pa bi se u tom slučaju verovatno napravio predugovor koji bi postao obavezujući na zimu, kao kad je Dušan Vlahović odlazio u Firencu.

Posledično tome, Partizan će imati benefit: Filip Stevanović biće na raspolaganju Savu Miloševiću najmanje još osam meseci, za kraj ovog i početak narednog prvenstva, u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a ako se Partizan domogne grupne faze onda bi to bio pravi bingo i za klub i za igrača. Crno-beli bi dobili stabilnost drugim vezanim učešćem u takmičenju UEFA, a Stevanović jake utakmice u nogama kad se otisne preko.

Što je izvesno.

(FOTO: MN Press)