Marselino - arhitekta nekog novog Atletik Bilbaoa

Decenije su prošle otkako Atletik Bilbao ne ide u isti koš sa Realom i Barselonom, a poslednjih godina jedan od deset osnivača španske lige i samo jedan od tri kluba koja nikada nije ispadao iz elitnog ranga nestao je sa evropske mape i preselio se u donji dom Primere. U najboljem slučaju Lavovi iz Baskije usidre se na sredini tabele, a to tavorenje i boravak ni na nebu, ni na zemlji, nije nešto što će dovesti do promene politike. Gotovo svaki stanovnik lučkog grada će vam reći da bi radije gledao Bilbao u drugoj ligi nego što bi prihvatio da za Ponos Baskije nastupaju igrači koji nemaju baskijske korene ili nisu tamo fudbalski opismenjeni.

Cedio je godinama Atletik Bilbao suvu drenovinu, baza talentovanih Baskijaca delimično je presušila, a pomalo su za sunovrat Lavova zaslužni i ostali klubovi iz Baskije, prvenstveno Real Sosijedad, čije je uzdizanje minulih godina direktno uticao na najvećeg rivala. Nije više svakom perspektivnom Basku Atletik Bilbao jedina solucija, iako je kod većine najveći san ostalo oblačenje crveno-belog prugastog dresa. Nije ni kantera politika ta koja je vezala Bilbau ruke, već pogrešan odabir trenera. Da više vredi vojska magaraca koju predvodi lav, nego vojska lavova koju predvodi magarac kristalno jasno vidi se na primeru Bilbaa.

U potrazi za pravim i višegodišnjim izborom komandanta Lavova, čelni ljudi Atletik Bilbaa su prethodnih godina nebrojano puta udarili u zid. Iza ćoška je bila slepa ulica na koju god stranu da se krene. Poslednji u nizu promašaj bio je Gaizka Garitano. Pod njegovom dirigentskom palicom Ponos Baskije lutao je u neodređenom pravcu, crveno-beli brod plovio je bez kursa i poprilično je naginjao da skrene ka Segundi. Domaće čedo nije izvelo Atletik na pravi put, početkom januara odlučeno je da se dve strane rastanu, a ekipa bez identiteta poverena je Marselinu Garsiji Toralu, čoveku koji se dokazao na Pirinejima u klubovima koji se u deceniji ovog milenijuma znatno bolje kotiraju od usnulog velikana španskog fudbala.

14.00: (2.75) Selta (3.05) Bilbao (2.75)

Za očekivati je bilo da igrači Atletika pozitivno odreaguju na promenu, pitanje je bilo u kom smeru će krenuti kada prođe šok terapija. Dva meseca su protekla, a preliminarni utisak i ocena su više nego zadovoljavajući. Ponajviše zbog tek drugog osvojenog trofeja u 21. veku, ali i načina na koji je Atletik Bilbao stigao do pehara, srušivši mrske suparnike Real Madrid i Barselonu. Izboren je plasman u finale Kupa kralja, pa će tako Atletik Bilbao u roku od nekoliko meseci imati priliku da osvoji više trofeja nego što je osvojio u protekle tri i po decenije.

Marselino sa igračima baskijskog kluba (© Reuters)

Prodrmao je Marselino Garsija Toral letargični Atletik, ne oseća se više na svakom koraku na San Mamesu apatija. Uneo je bivši strateg Valensije, Viljareala i Sevilje vedar duh, u kratkom vremenskom intervalu skenirao situaciju, podelio uloge i video na koga može da se osloni. Znali su u klubu da gde se pojavi Marselino, tu se nastane i povoljni rezultati, ali se, verovatno, ni sami nisu nadali da će im Španac tako brzo doneti trofej, prvi od 2015. godine kada su takođe slavili u Super kupu.

Nije Marselino poznat osvajač trofeja. Ovaj sa Lavovima mu je tek drugi u karijeri. Prethodno je sa Valensijom u sezoni 2018/19 bio najbolji u Kupu kralja. Slepi miševi su u finalu srušili Barselonu, a nekoliko meseci kasnije usledio je otkaz iako je osim pehara Slepe miševe dva puta vodio do četvrtog mesta i Lige šampiona. Da su u Valensiji napravili pogrešnu procenu govore rezultati, ali i igre tima sa Mestalje od Marselinovog odlaska. Potvrdio se 55-godišnji stručnjak i u Viljarealu. Sa Žutom podmornicom je stigao do polufinala Lige Evrope, dva puta je završavao kao šestoplasirani u prvenstvu, a jednom se domogao i četvrtog mesta. Smenjen je zbog neslaganja sa Upravnim odborom , a tome je kumovalo oduzimanje kapitenske trake Mateu Musakiju nekoliko dana pred početak sezone.

Ne libi se Marselino Garsija Toral da pravi rezove, čvrsto se zauzme za svoje ideje i suprotstavi glavnim odgovornim ljudima u klubu. Svesni su u Bilbau bili da bi Marselino mogao da bude rešenje na duge staze, ali se nisu zaletali. Špancu su dali ugovor na godinu i po dana. Ključ za produžetak saradnje biće rezultati, kako u kupu, tako i u ligi. Samo dva meseca od dolaska Marselino je blizu toga da ubedi vlasnike da je odličan izbor. U dobroj meri jer je od raspuštene bande brzopotezno napravio skladnu celinu. Preveo je Atletik Bilbao iz donjeg u gornji dom španske Primere, a meru su mu uzeli samo Barselona i Atletiko Madrid.

Izmerio se Bilbao sa Madriđanima i Kataloncima, tas na vagi još ne može da prevagne na stranu Lavova. Uvideo je Marselino gde u trenutnom sastavu Bilbaa leži snaga i potencijal. U napadu. Izvršio je rokade, oživeo pojedine igrače i udario temelje. Čvrste i stabilne. Ne oslanja se Atletik više samo na iskusnog Raula Garsiju i Injakija Vilijamsa, najveći plus je eksplozija Aleksa Berengera, te pronalaženje adekvatnih uloga Ikeru Munijainu i Oskaru de Markosu.

Raul Garsija – kralj Lavova

Fudbalski romantičari cene Atletik Bilbao upravo zbog figura kao što su Iker Munijain i Oskar de Markos, ali i parole kojom se Baski vode: “S domaćim igračima i navijačima nema potrebe za strancima”. Pomenuti dvojac predstavlja žive legende kluba. Nedavno se navršilo devet godina od kada je Atletik Bilbao dva puta tukao Mančester Junajted u osmini finala Lige Evrope. Četa tadašnjeg trenera Marsela Bijelse je 2012. godine očitala lekciju Aleksu Fergusonu, doslovno je razmontirala u dvomeču engleskog velikana, koji je godinu dana ranije izgubio u finalu Lige šampiona od Barselone. Iker Munijain i Oskar de Markos su i tada nosili Atletik Bilbao, a da generacija za koju su nastupali i Fernando Ljorente, Ander Erera, Havi Martinez, Andoni Iraola i Fernando Amorebijeta ne osvoji Ligu Evrope, postarao se prijateljski klub, Atletiko Madrid.

Dijego Čolo Simeone je osvojio kao trener prvi pehar sa Jorgandžijama i započeo uspešnu eru. Namestilo se tako da Bilbao bude uskraćen za trofej od kluba kojem je poslao prve dresove. Da, jedan deo od onih 50 iz kompleta koje je iz Sautemptona doneo baskijski student. Ostrvo, kolevka fudbala i Sautempton zaslužni su za to što dresovi imenjaka iz Bilbaa i Madrida crveno-beli.

To je prošlost. Za sadašnjost je zaslužan Marselino. Podelio je drugačije uloge Munijainu i De Markosu, preferira formaciji 4-4-2, a ispostavilo se da je De Markosu prekomanda iz veznog reda na desnog beka savršeno legla. Iker Munijain i Aleks Berenger dobili su slobodu, a napadački tandem postali su vremešni Raul Garsija i Injaki Vilijams. Pripala je Raulu Garsiji uloga sidraša. Nekada vezista, poslednjih sezona napadač i to poprilično efikasan. Konstantno unosi pometnju u protivničke odbrane, neretko odvlači i po dva čuvara, a Vilijams, Munijain i Berenger dobijaju više prostora.

Da Marselinova filozofija odgovara ofanzivcima Bilbaa, ogleda se u rezultatima, ali i u individualnom učinku. Naročito kada je u pitanju Aleks Berenger. Od Marselinovog dolaska Aleks Berenger je u Primeri postigao pet golova, trenutno se nalazi na "koti sedam", najbolji je strelac tima i ima najbolju sezonu kada je golgeterski saldo u pitanju. Momak rođen u Pamploni letos je iz Torina stigao na San Mames, a u sistemu Gaizke Garitana nije se pronalazio. Procvat Atletik Bilbaa najbolje se vidi u njemu.

21.00: (2.05) Sevilja (3.35) Betis (3.80)

Ono za šta ni Marselino nema lek, barem trenutno, jeste odbrana. Samo dva puta je od početka januara Atletik Bilbao sačuvao mrežu netaknutom u prvenstvenim okršajima. Evidentno je da manjka kvaliteta u poslednjoj liniji, traži Marselino dobitnu kombinaciju i na sredini terena. Unaj Lopez, Dani Garsija, Mikel Vesga I Unaj Vensedor se rotiraju na centru, pronađe li savršen par, trpeće manje i defanziva. A sačekaće Atletik Bilbao leto i biti verovatno najaktivniji na fudbalskoj pijaci u poslednjih nekoliko godina. Dugo se spekuliše da bi na San Mames mogao da se vrati Havi Martinez kojem na leto ističe ugovor sa minhenskim Bajernom. Za klimavu Bilbaovu odbranu povratak Martineza bio bi pogodak, upitno je samo da li će ga zdravlje služiti.

Dug i trnovit put je pred Marselinom Garsijom Toralom, prolećni deo sezone služi mu za kupovinu mira i dobijanje autonomije. To će najlakše postići osvoji li makar jedan od dva Kupa kralja protiv Barselone, odnosno Real Sosijedada, a neće biti zanemarljiva stavka plasman u Primeri. Malo je verovatno da će Atletik Bilbao uspeti da sustigne Real Betis, koji se nalazi na mestu koje vodi u Konferencijsku ligu. Kasne Lavovi devet bodova, a ne budu li slavili danas u Galiciji, sasvim je izvesno da ih ni naredne sezone neće biti na evropskoj sceni. Neće se za to teretiti Marselino, prekasno je stigao da bi vadio kestenje iz vatre.

Neće odsutati Lavovi sve dok imaju šanse. Ratnički duh u klubu koji prkosi pravilima i postulatima modernog fudbala ponovo je prisutan. Jedna iskra razbuktala je vatru, a Marselinu bi tako dobro došao na Balaidosu penzionisani Aric Aduriz. Klupska ikona bila je penicilin za Seltu Vigo, ali i u postojećem igračkom kadru ima igrača koji su se častili i sladili protiv Selte. Jedno ime se posebno ističe: Raul Garsija. Čak osam puta je Garsija u dresu Atletik Bilbaa pogađao u metu protiv Selte. Kako se rešava Selta znaju i Iker Munijain i Injaki Vilijams. Kapiten Bilbaa je u tri navrata tresao Seltinu mrežu, dok se Vilijams dva puta upisao u listu strelaca. Čeka se još samo Aleks Berenger, pa da kompletna navala Baska ima iskustvo kako se otključava Seltin sef. Možda će tu naviku steći baš danas.

PRIMERA – 27. KOLO

Petak

Levante - Valensija 1:0 (1:0)

/Rođer 18/

Subota

Alaves - Kadiz 1:1 (1:0)

/Hoselu 36pen - Aleks 84pen/

Real Madrid - Elče 2:1 (0:0)

/Benzema 73, 90+1 - Kalvo 61/

Osasuna - Valjadolid 0:0

Hetafe - Atletiko Madrid 0:0

Nedelja

14.00: (2,75) Selta (3,05) Bilbao (2,75)

16.15: (5,80) Granada (3,80) Sosijedad (1,62)

18.30: (3,25) Eibar (3,10) Viljareal (2,35)

21.00: (2,05) Sevilja (3,40) Betis (3,70)

Ponedeljak

21.00: (1,20) Barselona (6,75) Ueska (14,00)

***kvote su podložne promenama