Marko Nikolić u epizodi „kako sam pokorio Mađarsku“: Vratilo mi se za sve! Ovo je tek početak (VIDEO)

Lane je završio na krovu autobusa, vozeći se beogradskim ulicama i megafonom diktirajući Grobarima listu pesama, a ove godine na terasi gradske kuće u Sekešfehervaru, ponovo u slavljeničkom zanosu, na ramenima igrača i navijača Videotona.

Drugu godinu uzastopno osvojio je Marko Nikolić titulu i dokazao, najpre sebi, potom i drugima, da je pobednik. Da je debeli sloj prašine prekrio neke propuste i(li) nepravde s početka karijere, jer je posle duple krune sa Partizanom uspeo u premijernoj sezoni da pokori Mađarsku.

I to u ultraneizvesnoj trci sa najtrofejnijim tamošnjim klubom, Ferencvarošem.
„U slavljeničkom zanosu uvek je lepo“, ističe 39-godišnji stručnjak u telefonskom razgovoru za naš portal. „Ono od lane je neponovljivo. Iz mnogo razloga, jer se dugo Partizanova titula nije slavila na takav način, stvorena je velika sinergija između navijača i ekipe. A i ova je posebno draga, jer je premijerna u inostranstvu“.

Druga da se piše, a četvrta da se pamti?
„Tako ispada. Može i tako da se računa. U poslednje četiri sezone moj stručni štab i ja uzeli smo dva pehara, a zapravilo bilo zaslužni za duplo više. U prvom mandatu u Humskoj smenjeni smo u trenutku kad smo imali šest bodova viška i što je valorizovano trofejom posle nas, u Olimpiji smo 2016. maltene celo prvenstvo vodili, a morali da odemo zbog nefudbalskih dešavanja, što ne umanjuje značaj u ostvarenju ljubljanskog mezimčeta. Onda ono sa Partizanom i ovo sad sa Vidijem. Vratilo se za sve. Lepo je“.

Sudeći prema vašem glasu, mora da je bilo baš lepo. I da je potrajalo?
„Neke scene pamte se zauvek. Atmosfera na Pančo areni bila je predivna, navijači su osigurali ulaznice dve sedmice ranije,  kažu da bi bio rasprodat i naš stadionu od 18.000 mesta. Po okončanju meča osetilo se da su igrači oslobodili veliku količinu emocija. Živeli su za ovo. Potom nas je autobus u kasnim satima odvezao u Sekešfehervaru, u Gradsku kuću nismo mogli da uđemo bukvalno pola sata kolika je gužva bila ispred, svako je hteo da pozdravi šampine. Ovacije, baklje, muzika... Prijem kod gradnonačelnika, pa pozdrav s terase gradske većinice, tradicionalan za lokalne sportiste. Milina je biti u probranom društvu. Pogotovo što smo stranci. Koliko god bili dobro primljeni, ipak stranci“.

Na 2.25 pogledajte kako su igrači šampanjcem okupali Marka Nikolića

Ako biste u jednoj reči morali da opišete uspon na vrh, bila bi...?
„Poverenje. Obostrano. Došao sam zbog višegodišnjeg projekta. Da je zaista tako, da se prave planovi na duge staze i da su ljudi koji su me angažovali rešeni da gledaju u budućnost, a ne kratkoročno, potvrdilo se pre tri sedmice. U tom trenutku bili smo drugi na tabeli, pozvan sam na sastanak sa relevantnim ljudima kluba i predočeno mi je da nastavljamo zajedno. U kancelariji se, u jednom trenutku, čulo „šta ćemo ako ne uzmemo titulu?“, na šta su čelnici uzvratili: „ništa, Marko mora da ostane, samo neka izabere na koliko godina“.

Da li ste bili sigurni da možete na tron, na primer četiri kola pre kraja ste bili drugi?
„Svakog trenutka sam verovao. Baš posle poraza od Pakšija upriličen je pomenuti sastanak, što je dalo dodatni vetar u leđa igračima, saradnicima i meni. Svako je osetio da može da prebaci mogućnosti. Odgovor je bio fantastičan. Mnogo se pričalo o ponudama iz inostranstva tokom sezone, pokušavao da se destabilizuje tim, međutim, svlačionica je sve prepoznala i tačno znala kako da iznese takmičenje do završne etape. I da slavi u ligi koja kvalitetom i organizacijom podseća na, recimo, poljsku. Cele sezone bio je rolerkoster između Fradija i nas. Dugo smo vodili, pred kraj jeseni nas je obišao, onda mi njega početkom drugog dela prvenstva, pa smo se smenjivali na vrhu još dva puta i tek pre dve runde smo se odlepili. Titula je zasluženo naša. Na nju njie pala nijedna mrlja, nema intriga, nema ničeg negativnog. Između ostalog, i zbog toga sam prelomio da ostanem“.

To znači da je tačna MOZZART-ova ekskluziva da ste dogovorili obnovu ugovora, do leta 2021?
„Tako je. Većina detalja je utanačena, samo da se preciziraju neke sitinice i do kraja sedmice potpisaćemo papire. Nastavljamo zajedno, jer titulu u Mađarskoj ne vidim kao kraj, već početak jednog novog, dugog, nadam se i uspešnog puta“.

ŠTA SU DONELI DANKO, A ŠTA BRAĆA ŠĆEPOVIĆ...

Mislite na Ligu šampiona?
„Pre četiri leta probao sam s Partizanom, nismo uspeli protiv Ludogoreca, ali smo kroz kvalifikaicje došli do grupe Lige Evrope, po kvalitetu u rangu elitnog kupa, sa Bešiktašom i Totenhemom. Evo sad prilike da opet napravimo uspeh. Nemamo posebno „jak“ koeficijent, niti je imperativ plasman u grupnu fazu, ali ambicije kluba rastu i to sve govori. Uostalom, završetkom novog stadiona u Sekešfehervaru (gotov je, u avgustu ili septembru se vraćamo kući) i rastom kluba na svom nivoima moramo da maštamo da se nađemo u probranom društvu. Uz dodatnu selekciju, sve je moguće“.

Kad govorite u „dodatnoj selekciji“ jasno je da su zimus potpisima Stefana Šćepovića (Hetafe) i Bobana Nikolova (Vardar) povučeni potezi vredni titule. Između ostalog, obojica su bili strelci u trijumfu vrednom tutule, protiv dosadašnjeg vladara, Honveda (2:0).
„Dogodilo se nešto slično kao u Partizanu. Promenili smo šestoricu igrača, doveli trojicu, dvojica su se oporavila od povrede i u 13 prolećnih kola primili smo samo četiri gola. A, umeli smo da damo po tri, četiri. Čini mi se da je još veća vrednost što smo neke od ključnih susreta rešavali minimalcem, što otkriva psihičku stabilnost momaka. Bilo smo tim. Ne samo kad je išlo, nego i kad je bilo loše“.

Dobru upućeni kažu da je Danko Lazović bio „trener na terenu“. Kakva je, zapravo, njegova uloga?
„O njemu samo u superaltivima. Potrkepljeno brojkama, Danko je naš najbolji strelac sa 14 golova, kandidat je za najboljeg igrača sezone drugu godinu uzastopno, a kuriozitet je da mu je ovo peta titula na pet različitih država, jer je pokorio Srbiju sa Partizanom, Holandiju sa PSV-om, Rusiju sa Zenitom, Sloveniju sa Olimpijom i sad Mađarsku sa Videotonom“.

Poverili ste mu ulogu organizatora igre, iza zimus oformljenog napadačkog tandema braće Šćepović. Kako je to funkcionisalo?
„Lazović je lider. U svakom smislu te reči. Marko je bio fantastičan u prvom delu sezone, Stefan je preuzeo njegovu ulogu u nastavku. Igrali su izvanredno i utkali sebe u uspeh kluba. Moram, osim igrača, da istaknem još naših ljudi s kojima ne da samo radim, nego bukvalno živim, a reč je o pomoćnom treneru Radoju Smiljaniću i kondocionom stručnjaku Goranu Basariću. Zaslužuju da im se oda priznanje, iako nisu medijski u prvom planu“.

OSEĆAM PODRŠKU PARTIZANOVE PUBLIKE

Znate kako to ide u Srbiji, uvek će se naći neko da kaže „šta se ovaj širi, kakav se to fudbal igra u Mađarskoj“, mada vas, s druge strane, partizanovci sad još više voli, jer ste se dokazali i na drugoj adresi?
„Poznati su mi prvi komentari, kao i oni koji su me pratili s početka karijere, ali se na njih ne obazirem. Podršku ljudi osećam svakodnevno: kad izađem iz stana u Beogradu, kad stanem da sipam gorivo, izađem u restoran sa prijateljima... Ne mora niko da mi govori kakav sam odnos izgradi sa Partizanovom publikom. To se oseti. Normalno je da me ova druga publika, preko puta, ne voli“.  

Posle godinu dana, možete li u tri rečenice da sažmete pluseve i minuse mađarskog fudbala, u odnosu na naš, iz kojeg ste, prema sopstvenom priznaju, svojevoljno otišli?
„Liga je u porastu. Kvalitetnom je slična srpskoj, ali je u prednosti – i to ogromnoj – po pitanju infrastrukture, medijskog praćenja, čistote u svakom smislu, jer suđenje apsolutno nije tema. Ono gde smo mi i dalje bolji, siguran sam bićemo još, jeste nepresušan izvor talenata“.

Što znači da ste pikirali negog našeg igrača?
„Naravno. Na našem podneblju ima momaka sposobnih da obuku dres Videotona, Ferencvaroša, kao i drugih klubova. Uostalom, dosta ih je već u Mađarskoj. Bilo koje ime da izgovorim javno pred prelazni rok bilo bi pogrešno protumačeno. Iako nas ima mnogo, a-ha-ha-ha, ali jednog ćemo verovatno dovesti“.

POVRATAK U HUMSKU NIJE BIO REALAN

Za kraj, ono što je moglo da bude i na početku: poziv da se vratite u Partizan. Kako ste ga doživeli usred sezone i da li je ta mogućnost bila izvodljiva?
„Zvali su me. Normalno je to, zato što sa ljudima iz Humske imam dobru komunikaciju, međutim, niti je to bio poziv na pregovore, niti je čak i da smo došli to te tačke bilo realno da se vratim. Sad će neko da kaže „vidi ga ovaj, čekao je da vidi da li će ostati u Mađarskoj, kalkuliše“... Da pojasnim, izlolovao sam se od takvih priča. Radim u sredini u kojoj je sve normalno i ne bavim se sporednim, niti temama koje nisu u mom reonu“.

Partizan, jednog dana?
„Kad je Partizan u pitanju dao sam tokom sezone korektnu i kolegijalnu izjavu i mislim da je to s moje strane u redu. Radovala se i naša kolonija ovde uspesima u Evropi, držala palčeve da se odbrani Kup Srbije, teško proživljavala trenutke kad ekipi nije išlo. Humska je naša kuća. Ljudima koji su sad tamo želim da problematiku s kojom se suočavaju reše što pre, a ja sebi ne bih dao za pravo da iz komotne pozicije komentarišem bilo šta više“, zaključio je Marko Nikolić, stručnjak ovenčan trofejima u poslednje dve sezone, ambiciozan da u narednoj obogati nisku.

Dokazao je da zna kako.

FOTO: vidi.hu