Marko Nikolić o životnim vrednostima: Ako si pošten ne spuštaš glavu

Vreme čuda u mađarskom fudbalu. Malo ko je očekivao da Videoton uzme titulu prošle sezone. Još manje je bilo onih koji su verovali da će se ove plasirati u grupnu fazu Lige Evrope, a tek poneko da će se do poslednje utakmice boriti za plasman u prolećnu rundu takmičenja. Snove kluba iz Sekešfehervara ostvario je Marko Nikolić, zbog čega ga je tamošnji Nemzeti sport zalepio“ za naslovnicu i priredio intervju na duplerici, predstavivši srpskog stručnjaka iz svih uglova.

Skenirani su njegovi igrački dani, trenerski počeci u Radu, uspesi sa Partizanom (dupla kruna 2017), misija u Olimpiji (ostavio ekipu na prvom mestu), u Mađarskoj je predstavljen kao mađioničar, u fraku u šeširu, sa fudbalskom loptom kao zaštitnim znakom, a poseban osvrt zauzele su teme o kojima nije dosad pričao javno, a tiču se, izumeđu ostalog, privatnog života.

Najpre o 2018?
„Divna godina. Ne samo na fudbalskom planu, gde smo osvojili titulu, bili nadomak plasmana u Ligu šampiona, takmičili se do poslednjeg trenutka za prolaz u šesnaestinu finala Lige Evrope, a osim toga smo u trci za oba trofeja u Mađarskoj. Privatno, misli su mi vezane za porodicu, a i tu je sve bilo odlično“, predočio je Nikolić u intervjuu pod naslovom „Neka se ponovi ovakva godina“.

Mađare zanima kako će provesti praznike. Konkretno, novogodišnje veče.
„Doček je uvek u krugu porodice. Ostatak praznika je rezervisan za prijatelje. Pričamo, jedemo, ponešto se i popije. Ne mnogo, ali je u redu nazdraviti na prelazu između dve godine. Kad sam bio mlađi dešavalo se da popijem koju, a sad jedva da konzumiram alkohol. Možda čaša vina posle stresne utakmice ili u kad slavimo neki uspeh. Inače, za mene doček Nove godine nije posebno značajan, više uživam u Božiću i Vaskrsu“.

Kako uspeva da se distancra od fudbala ovih dana?
„Za šefa struke bilo kog kluba, nemoguće je u potpunosti odvojiti se od sporta, čak i u vreme praznika. Igrači su na odmoru, međutim, ne mogu sebi da priuštim da isključim telefon. U glavi su mi pripreme, transferi, sve vreme sam na vezi sa čelnicima. Mogu dan ili dva da se distanciram, međutim, nije moguće odvojiti se od fudbala. On je prioritet u mom životu i to svi znaju“.

Ljuti li se supruga zbog toga?
„Kad smo se venačali znala je u šta se upušta. Srećan sam što sam pronašao životnog partnera koji me uvek podržava i ne prebacuje mi nikad zbog posla. Od prvog časa sam znao da je ona ta. Sreli smo se kod zubara, rukovali se i osetio sam hemiju. Mogu da vam satima pričam o tome i čini mi se da ne bi bilo dovoljno. Kasnije smo se venčali, sad smo ponosni roditelji jedne devojčice“.

Da li je fudbal tema i u porodici?
„Trudim se da ne nosim posao kući. Ponekad je teško, međutim, prijatelji su već navikli. Moj jedini zahtev kad se sretnemo je da ne pričamo o mojoj ekipi. Na primer, o tome kako su pozicionirani moji igrači na terenu. Teško je u ovom poslu ostati hladne glave, ali se trudim da sve probleme ostavio na terenu. Teško je, međutim, familija je tokom poslednje dve decenije navikla na to“.

Kakve vrednosti, kao roditelji, zahtevate od deteta?
„Želeo bih da supruga i ja prenesemo na trogodišnju ćerku one vrednosti koje su nama usadili naši roditelji. Najpre poštenje, hrabrost, razboritost. Nema razloga da pred bilo kim spuštaš glavu ako si pošten. Ako uspemo da joj usadimo pomenute osobine biće sjajno“.

Da li biste želeli da vam se ćerka bavi sportom?
„Ako to bude želela imaće našu podršku. Nikako pritisak. Kad sam bio mladić, niko me nije terao da se bavim fudbalom, niti je bilo ko u mojoj familiji imao dodirnih tačaka sa profesionalnim fudbalom. A on mi je bio strast, porodica je to prepoznala i podržala me. Nije bitno hoće li naslednica biti sportiskinja, zubarka ili političarka, jer ćemo je podržati bilo šta da odabere. Trenutno, samo hoće svog tatu“, smeje se Marko.

Inače, tokom praznika ćete biti u prilici da čitate intervju Marka Nikolića MOZZART Sportu.

FOTO: MN Press