J. TerzićMarko Nikolić: Kako da zaustavimo pritisak, da namerno ne budemo prvi?
Vreme čitanja: 4min | uto. 22.09.26. | 18:39
Trener AEK-a govorio na Adria Football Forumu u Beogradu
Titula koju je AEK osvojio prošle sezone u Grčkoj, u konkurenciji bogatijih Olimpijakosa i Panatinaikosa, pa i PAOK-a, za mnoge je došla neočekivano. Ali, šta da se radi…
U tom stilu slegnuo je ramenima Marko Nikolić upitan od moderadora na Adria Football Forumu u Beogradu da li je titula možda prerano osvojena već u prvoj sezoni po njegovom dolasku i da li je sada pritisak na njega i njegov tim još veći.
Izabrane vesti
Probao je Nikolić da pojasni situaciju kroz šalu…
“Nije mi prvi put da navijači imaju velika očekivanja. Kako napreduješ i praviš dobre rezulte, očekivanja rastu. I navijača i medija, pa i samog sebe. Ali kako to da zaustaviš, da namerno ne budeš prvi u prvoj sezoni, nego da čekaš drugu? Naravno da ćeš da iskoristiš šansu ako se ukaže. Mi u AEK-u smo, po budžetu, vrednosti ekipe i uloženom u prelaznom roku i dalje četvrti u Grčkoj. Ako to gledamo, onda jeste titula prerano stigla, ali često realnost nije činjenica na koju se obaziremo, što bi rekao jedan moj prijatelj. Evo, imamo uskoro utakmicu sa Real Madridom koji je mnogo skuplji tim od nas, ali naravno da ćemo izaći da se potučemo sa njima i probamo da pobedimo”.
Marko Nikolić je ovogodišnji dobitnik nagrade za najboljeg lidera koju dodeljuje Adria Football Forum, koji se bavi razvojem fudbala u regionu. Tokom izlaganja na bini prisetio se dolaska u Atinu i razgovora koji je imao sa Domagojem Vidom, tadašnjim kapitenom i najiskusnijim igračem AEK-a.
“Došao sam u novi klub i sačekao me je kapiten kog karakteriše borbeni mentalitet. Posle priprema mi je bilo jasno da neka druga dva mlađa, brža, jača i prosto bolja igrača moraju da imaju prednost. Iz respekta prema igraču sam ga pozvao na razgovor i direktno mu saopštio da mi je potreban kao lider drugačijeg tipa, ne toliko na terenu koliko u svlačionici. Na njemu je da prihvati ili ne tu ulogu. Naišao sam na pozitivan odgovor jer je reč o superkvalitetnoj osobi, kao što sam i imao informacije od nekih njegovih ranijih saigrača. Rekao mi je da mnogo ceni to što sam mu rekao na takav način i da poštuje iskren odnos. To je bio naš početak, imao je ulogu ‘back up’ igrača, sa dvadesedak utakmica, a tako ju je dobro odradio da sam smatrao da zaslužuje novi ugovor iako je imao 36 godina”.
Premotao je Nikolić film i na svoje trenerske početke.
“Ko je prošao školu kod Ranka Stojića u Radu, može da vodi klubove na najvišem nivou. Tu nema greške… Sve je to proces. Početna pozicija, ako ćemo objektivno nije bila nula nego -100. Kroz pomoć raznih ljudi, od Ranka Stojića preko Radomira Antića, došao sam tu gde jesam sada. Nadam se da to nije krajnja tačka, već da ima još mesta za napredak”.
Pričao je trener AEK-a i o kolegama.
“Nisam pristalica trenera koji se adaptiraju na sve, niti mogu da oprostim onima koji kažu da ih ne zanima rezultat. Svako od nas mora uvek da teži pobedi, ne samo fudbalu, nego i kada igra karte. Trenerski posao bi trebalo da bude da izvučeš najbolje iz svakog igrača. Nije to sve prosto, posebno ne ukloptii u kolektiv koji daje rezultat. Često se u fudbalu priča o lepoti, ali lepota je u oku posmatrača. Nije meni lepo isto što i nekome drugom i često smo počeli da preterujemo. I tu je odgovor balans”.
Tema je bio i odnos trenera sa igračima.
“Kao što kažu naši veliki košarkaški treneri: To njegovo veličanstvo igrač. I mi to ne smemo da zaboravimo. Ja svaki trening, svako poluvreme i utakmicu završavam sa obraćanjem igračima: ‘Ima li pitanja, sugestija’. Ako se neko javi to mi izaziva zadovoljstvo jer znači da su involvirani, da su posvećeni. Zato stalno provociram sugestiju, to radim i sa saradnicima. Hoću sukob mišljenja, hoću da me ubediš u to što misliš ili ću ja tebe da osporim, kako god, bitna je razmena mišljenja”.
Osvrnuo se Marko Nikolić i odnos sa sudijama, ponovivši da nije baš ljubitelj korišćenja tehnologije u fudbalu.
“Ja generalno imam odličnu komunikaciju sa sudijama. Imam poštovanje prema njima, jer to je dvosmerna ulica. Što je sudija većeg nivoa, komunikacija je lakša. To je moje iskustvo. Onaj sudija koji nije siguran, on ulazi iz greške u grešku. Poznato je da nisam ljubitelj ovih novih tehnologija. Mi svi živimo za jedan momenat, za tu vrhunsku emociju kada se postiže gol. A, došli smo dotle da se taj trenutak izgubio. Radi se provera i čeka nekoliko minuta, pa onda kao: jeeej, gol je. Ne sviđa mi se i što se povećao broj penala. Drugo, jako je neprijatno za sudiju da ga neko iz kancelarije zove i onda on ide da proverava nešto za šta misli da nije bilo i onda mu ceo stadion zviždi. Ne bih voleo da se sudija pretvori u svirača faulova na sredini terena. On bi trebalo da ostane onaj koji donosi glavne odluke, a ne neko ko nije na terenu. Ali, jako mi se sviđa tehnologija na gol-liniji, koja signalizira da li je lopta prešla liniju ili nije”, dodao je Nikolić.