Marakana još nikad nije pala tri puta zaredom

Nisu to tada mogli ni Španci, ni Italijani, ni Hrvati u po dva pokušaja, kao ni Francuzi. Dešavalo se da se naši fudbaleri ne plasiraju na neko veliko takmičenje (gotovo četvrt veka Evropsko prvenstvo bilo nam je nedostižno), ali najjači i najzvučniji protivnik u kvalifikacionoj grupi nije nas pobeđivao kao gost.

Štaviše, za sve vreme trajanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, kako god da se ona zvala – od ukidanja sankcija 1995. godine, pa do razdruživanja „dva oka u glavi“ 11 godina kasnije - naša reprezentacija doživela je na stadionu Crvene zvezde ukupno tri poraza: dva od Rusije i jedan od Norveške, od kojih je samo jedan bio u takmičarskim mečevima. Ono kad je Bata Đora na 0:1 menjao Kežmana i Drulića i utakmicu završio bez špica.

18.00: (7,75) Srbija (4,50) Holandija (1,45) MOZZART RELAX

Vremenom su Orlovi sve češće svoje rivale dočekivali na stadionu Partizana u Humskoj, a, tu i tamo, desio se po koji poraz na „Rajku Mitiću“ – od Belgije (0:3) pod Sinišom Mihajlovićem, od Portugalije (2:4) na selektorskom debiju Ljubiše Tumbakovića, dva puta, zanimljivo, od Mađara i jednom od Norvežana, na startu ciklusa Lige nacija koji je okončan našim plasmanom u „A“ diviziju.

Ukupno pet puta u više od čitave decenije razmaka. Ako pretragu proširimo na kompletnu istoriju ovdašnjeg reprezentativnog fudbala, na period velike Jugoslavije, kada smo, ruku na srce, utakmice kao domaćini igrali od Vardara do Triglava i imali intervale i od po nekoliko godina nastupa van Marakane, pronaći ćemo samo jedan slučaj da smo poraženi u dve utakmice zaredom na našem najvećem stadionu. Davne 1987. godine, u početnoj fazi selektorskog mandata Ivice Osima, od SSSR-a u prijateljskoj utakmici (0:1) i Engleske u kvalifikacijama za EP (1:4).

Tad, pa sad. Posle „petarde“ od Gordog Albiona pre tačno godinu dana i šoka u 90+5. minutu protiv Grka pre neko veče, našoj reprezentaciji danas protiv Holandije preti rušenje još jednog negativnog rekorda.

I pravo pitanje ovde bi glasilo, šta smo uopšte želeli sa ovim podatkom? Svakako ne da njime dodatno motivišemo izabranike Veljka Paunovića pred utakmicu sa Oranjem. Može im se prigovoriti štošta, ali ne i da im manjka želje kad obuku dres državnog tima. Ovo što nam se dešava sa reprezentacijom pre svega je pitanje kvaliteta. I kad smo bili neuporedivo jači, Holanđani su nam nabili traume za sva vremena, a večeras su pa tek izraziti favoriti.