Mančester propada na svim nivoima, a trener i igrači najbolji

U redovnim okolnostma ovo bi bila samo protokolarna vest. Jedva vidljiva. Pitanje je da li bi zasluživala plasman. Samo što su okolnosti u kojima obitava Mančester junajted vanredne i zato je u najmanju ruku čudno što su Crveni đavoli pokupili sve individualne nagrade za najbolje pojedince meseca novembra.

Erik ten Hag je proglašen za najboljeg trenera, Havi Megvajer za najboljeg fudbalera, a gol Alehandra Garnaća na Gudisonu je bio najefektniji minulog meseca. Kad se pogledaju statistika, pa i taj estetski doživljaj usled makazica Argentinca, deluje da su Crveni đavoli zasluženo leureati. Činjenica je da su dobili tri utakmice bez primljenog gola, pošto su savladali Fulam u gostima (uz napomenu da su se u Londonu mučili sve dok nije presudio Bruno Fernandeš iz jedanesterca), Luton kod kuće (po 1:0) i Everton u Liverpulu (3:0).

Kad se tako pogleda – priznanja zvaničnika Premijer lige opravdano su završila na Old Trafordu.

Problem nastaje kad se uoči šira slika, jer je Mančester junajted tokom novembra odigrao dve vratolomne utakmice u Ligi šampiona, poražen je u Kopenhagenu (3:4) i dvaput isputio po dva gola viška u Istanbulu sa Galatasarajem (3:3) i tako doveo pod veliki upitnik plasman u osminu finala elitnog kupa. U međuvremenu je i eliminisan iz Liga kupa Engleske, porazom od Njukasla.

Da, jeste Junajted dobio sve tri utakmice u prvenstvu, ali su mu to bila i jedna slavlja u prethodnom mesecu, jer preostala tri meča nije dobio. Pritom, one koje jeste nije baš igrački blistao. Sigurno ne kao u doba Nemanje Vidića koji je prethodni defanzivac Crvenih đavola dobitnik nagrade za igrača meseca, u januaru 2009.