Mančester junajted u svetu iluzija

Čelsi mu se crtao više puta. Ali kad god bi se mladi tim Frenka Lamparda spotakao Mančester junajted bi učinio isto. U klupskim kancelarijama bi se udarili po čelu, onda izvadili telefon iz džepa, na aplikaciji pogledali stanje na bankovnom računu i rekli: ma, sve je u redu. Samo što nije. I ne izgleda ni da će u skorije vreme biti. Jer Junajted kao da se pretvorio u jednu od onih velikih, najvećih kompanija, koje razmišljaju samo o privilegijama, zaboravljaju kako su do njih stigli, i polako sebe jedu iznutra. Bez plana šta dalje. U stvari, bez osećaja da nešto uopšte treba uraditi.

Tamo gde navijač vidi problem, porodica Glejzer i direktor Ed Vudvodrd vide profit. I sve te nule na računima vode u nove iluzije. Profit vidi štopera od 87.000.000 evra, najskupljeg u istoriji transfera. Navijači vide Harija Megvajera kako sa kapitenskom trakom kiksa za poraz od Barnlija i pitaju se kako je njima zapao on, a Liverpulu Virdžil van Dajk. Znaju da u Polu Pogbi imaju i ne tako davno najskupljeg fudbalera sveta i porede ga sa Kristijanom Ronaldom ili Nejmarom i shvataju da to nije to.

Primeri se nižu kao na traci. Vide da je Mančester Siti za 50.000.000 evra uzeo Bernarda Silva, a onda vide i Freda od 59.000.000. Vide Antonija Marsijala od 60.000.000 i na drugoj strani Roberta Firmina od 41.000.000. Sećaju se i Morgana Šnajderlina, Memfisa Depaja, Bastijana Švajnštajgera, Henrika Mhitarjana, Romelua Lukakua, Aleksisa Sančeza sa astronomskom platom… I sećaju se kako su ih sve vreme ubeđivali da je do trenera. Prvo do Dejvida Mojesa, pa Luja van Gala, zatim Žozea Murinja i sada Olea Gunara Solksjera.

I smučilo im se više. U poslednjim minutima u porazu od Barnlija (0:2) Teatar snova je zvrjao poluprazan. Kao da igra Arsenal, a ne Mančester junajted, do nedavno smatran za jedini klub koji može da pomuti veličinu jednog Reala iz Madrida.

A danas? Danas Junajted živi u svetu iluzija. Bez sposobnosti da prepozna problem. Bez ideje kako da ga ispravi. Mančester junajted je izgubio tri od poslednje četiri utakmice u Premijer ligi. Mančester junajted u poslednjih 30 godina nije osvojio ovako malo bodova u 24 prvenstvena kola. Mančester junajted je osvojio šest bodova manje nego u ovom period za mandata Dejvida Mojesa. Mančester junajted ima 11 bodova manje nego u ovo vreme prošle sezone.

Iliti kako je to primetio lokalni Mančester Ivning Njuz, Junajted ne ide napred, već nazad.
“Sedim ovde posramljen. Ovo ne možeš da braniš. Navijači idu sa tribina posle 85 minuta. Ljudi sa vrha bi trebalo da su ovde i da vide sve ovo. Trebalo bi da naprave plan. Ako se ovako nastavi deca u školama više neće nositi dresove Mančester junajteda. Neće sigurno dolaziti na Old Traford da gledaju ovo. Ne vidim ovde ništa što bi nagovestilo da su postavljeni neki temelji za budućnost. Ne vidim put. Ne vidim metu na zidu i način na koji bismo mogli do tamo. A trošilo se. I nema šta da se pokaže”, govori posle meča legendarni štoper Rio Ferdinand.

Barnlijevih 2:0 protiv Mančester junajteda je prva pobeda tog kluba na Old Trafordu posle 58 godina. Barnlijevih 2:0 protiv Mančester junajteda je tek druga pobeda tog kluba u poslednjoj 31 utakmici sa ekipama iz takozvane velike šestorke. Uostalom, otkako je Ole Gunar Solskjer prošlog marta i zvanično promovisan kao stalno rešenje u Mančesteru, Barnli je ostvario više pobeda od Junajteda.

Barnli. A Liverpul? Liverpul je 30 bodova ispred, iako je odigrao dve utakmice manje. Nisu navijači na Old Trafordu navikli na takve okolnosti. Uljuljkali su se u godinama potpune dominacije. A znate već dobro za onu staru da u fudbalu juče ne postoji. Pitajte samo navijače Arsenala, Milana, Intera, mada su se oni nekako i izvukli. Junajted još luta.
“To što će nas još neko vreme prepoznavati kao najveći brend u svetu fudbala neće trajatiu doveka. Nemojmo da nam se desi ono što se desilo Liverpulu. Trebalo im je 30 godina da se vrate na mesto na kome su sada. Ne smemo tamo”, upozorava Ferdinand.

Skot Mektomini, Pol Pogba i Markus Rašford jesu bili povređeni, ali to ne može da posluži kao opravdanje ako bismo poredili Junajted sa Liverpulom ili Sitijem. Ne sa Barnlijem. U Čelsiju bar znaju šta rade, Lampardu je poveren zadatak da podmladi ekipu. Poslednjih godina radili su to i u Sitiju i u Liverpulu.  Ali nisu izgledali baš ovako loše. Pusti sad i to peto mesto na tabeli, ova sezona će definitivno biti ona u kojoj će za plasman u Ligu šampiona biti potreban rekordno mali broj bodova. A Junajted svejedno kaska. Iako mu potpuna rekonstrukcija ekipe tek sledi.

Budu li se u tom procesu na Old Trafordu ponovo razbacivali novcem kao pijani milioneri, odbijajući da prihvate da novac ne može da reši sve probleme, zapretiće im pad u dubok i blatnjav kanal. A odatle se teško izlazi. Pitajte samo navijače Arsenala, Milana, pa i tog Liverpula.

(FOTO: Reuters)