Mamadu Mbođ: Pare se zaborave, Zvezdin dres ostaje, ceo Dakar je hteo da ga ima

Kad bismo nabrajali sve asove koji su igrali u dresu Crvene zvezde Mamadu Mbođ sigurno ne bi ušao ni u top 10 najboljih štopera u poslednjoj deceniji. Ali ako bismo brojali igrače koje je tribina iskreno volela – tu je negde pri vrhu. Delom zbog toga što je uvek izvlačio sve iz sebe, verovatno još više što se u njegovim objavama na društvenim mrežama osećala istinska ljubav prema klubu i Srbiji kao zemlji, Senegalac je ostao jedan od onih koje će navijači dugo pamtiti. A pamtiće i on njih što i ne krije u intervjuu za blog fudbalskog putnika Metjua Vajta.

“Poštovanje između navijača i mene mi je uvek bilo važno… U Crvenoj zvezdi sam se osećao kao kod kuće. Iskreno kažem da nikad ne bih otišao da sam igrao svake nedelje, nebitno da li bi bilo para ili ne, ostao bih 100 odsto. Otišao sam samo zato što nisam igrao, fudbaler ne može da bude srećan kad ne igra”, kaže Mbođ u razgovoru sa Vajtom.

Pričao je o svemu. I o tome kako je došao na probu i ostao, kako se mučio kao 21-godišnjak u stranoj zemlji, pa naravno i bivšim saigračima.

“U Zvezdi sam igrao sa mnogo dobrih fudbalera. Pogledajte Luku Jovića, imao je 17 godina tad, bio je neverovatan, na treningu niko nije mogao da ga zaustavi. Aleksandar Katai, top igrač, dribla sa lakoćom, daje golove sa lakoćom. Mičel Donald, neverovatan igrač. Moj najbolji prijatelj u Zvezdi. Dobar tip i na i van terena. Lider. Igrač koga bi svaki trener voleo u timu. Mnogo poštovanja prema njemu. Marko Grujić je bio još jedan talentovan igrač, Mihailo Ristić”.

Međutim…

“Omiljeni igrač mi je ipak bio Savo Pavićević. Tako tehnički potkovan. Agresivan. Obožavao sam da ga gledam kako igra. Sjajan fudbaler. Moje poštovanje”.

Dobro, da se vratimo ipak na navijačke priče. Jedan od načina na koji je Mbođ kupio naklonost navijača je i taj što je širio “zvezdaštvo” i u rodnom Senegalu deleći svima dresove crveno-belih.

“Ideja je potekla iz porodice. Svi me dole znaju, mene i brata, prate naše karijere već neko vreme. Prvo sam poklonio samo nekoliko dresova prijateljima sa kojima sam odrastao. Onda sam počeo da dobijam sve više zahteva preko interneta i uskoro je ceo Dakar tražio Zvezdin dres, imao sam problem. Previše je ljudi zvalo, nisam mogao svima da udovoljim”.

Sledi kultorološko objašnjenje…

“U Senegalu, poklon je svetinja, to je znak poštovanja. Kad nekom daš novac, to se brzo zaboravi. Poklon se pamti. Isto je i sa dresom. Svaki put kad ga obuku setiće me se”, rekao je Mbođ u intervjuu za Meta Vajta.