Malo mudriji Sami Kedira: Vinisijus će osvojiti tri Zlatne lopte… Kad postane džentlmen

Nije bio fudbaler koga su navijači obožavali, ali je bio fudbaler koga su treneri obožavali. Jer takvi su svima potrebni. A Sami Kedira je bio među boljima u konkurenciji. Možda u javnosti potcenjen, ali sva osporavanja padaju u vodu kada uzmemo u obzir da je igrajući za Real, Juventus i reprezentaciju Nemačke osvojio manje-više sve što je mogao pre nego što se 2021. penzionisao.

Danas je stručni konsultant u Nemačkoj i sa nekom tek stečenom dozom mudrosti s distance može da analizira situaciju u svetskom fudbalu. Mora u stvari, jer ne planira on da ide iz tog sveta.

“Pripremam se za drugu karijeru. Obrazujem se, putujem, učim, završavam licencu za sportskog direktora”, kaže Kedira u intervjuu za Marku primećujući s osmehom na licu glavnu razliku u odnosu na život profesionalnog fudbalera.

“Sada ne moram da putujem, ali sada želim da putujem”.

A, da li mu nedostaje da igra fudbal?

“Iskreno, ne! Obožavam sam da igram fudbal na najvišem nivou, ali kad ne možeš da izvučeš najbolje iz sebe loše se osećaš, a baš to se meni desilo. Imao sam mnogo operacija, kolena mi nisu bila dobra, onda sam bio tužan. To me je nateralo da sebi priznam da moram stanem. Telo više nije moglo da izdrži”.

Tu dolazimo do teme natrpanog kalendara.

“Nije problem broj utakmica, već vreme za oporavak i odmor. To je problem. Posle Svetskog prvenstva dobiješ tri nedelje pauze i to je to. A, to je greška. Pogledajte NBA ili NFL. Igraju mnogo utakmica, ali onda imaju tri meseca da se odmore i da odrade dobre pripreme. U fudbalu toga nema i to bi moralo da se reši, jer nije to samo fizički, već i psihički problem. I glava mora da se odmori”.

Neka da se odmori, neka da se promeni. O glavi Vinisijusa Žuniora nekadašnji vezista Reala govorio je odgovarajući na pitanje ko je ove godine zaslužio Zlatnu loptu. Jer svi su u Madridu bili besni što ona nije završila u Vinijevim rukama. Kedira je ipak surovo iskren.

“Ja sam bio vezista i obožavam kako Rodri igra. Kad vidiš kako Siti igra bez njega, shvatiš koliko je važan. Gledao sam ga na Evropskom prvenstvu, on svime upravlja. Postavi igrače na terenu i onda ih sve razigra. Neverovatan je. Vinisijus isto zaslužuje Zlatnu loptu. On menja tok utakmice. Kad Real ne zna šta će, da loptu Vinisijusu. Ali moram da primetime: njegovo ponašanje… Izgleda da je pun besa. Takav je bio i Kristijano Ronaldo kad je bio mlad, ali se brzo promenio. Ako Vinisijus hoće da bude kao Mesi, Zidan, Kristijano ili Ćavi mora da pokaže malo više poštovanja prema protivnicima, sudijama… To mora da se promeni. Fudbalski je broj jedan, a ako promeni malo ponašanje i postane džentlmen osvojiće tri ili četiri Zlatne lopte”.

Kad se već dotakosmo Ronalda moramo da se vratimo i na Benzemin period u Madridu, od 2010. do 2015. Tim nakrcan zvezdama, morao je neko da drži tu svlačionicu?

“Kasiljas je bio kapiten, ali lider je bio Serhio Ramos, jer je u sebi imao špansku krv i taj DNK madridskog Reala. Ali si imao i Kristijana Ronalda, koji je uvek bio spreman za najveće utakmice i sve nas je motivisao. Prišao bi ti, zgrabio te i onda počeo da priča ono što treba da čuješ: ‘Hajde, Sami, budi agresivan. Mesute, daj malo svoje magije. Di Marija, uzmi loptu…’ On nas je mentalno pripremao za velike utakmice, bio je motivator. Pa na klupi Murinjo, kakav je on genije, kako je spremao te mečeve. Naravno, tada je svima bila opsesija kako da zaustavimo Mesija, ne samo Murinjova, svačija. To su bili neverovatni dani”.

No, jedno lice Sami je posebno upamtio.

“Mesut Ozil je bio poseban. Onog dana kada je otišao, svi smo se pitali: ‘Ali zašto ga prodajete?’ Bukvalno svi smo to pitali . Benzema, Kristijano, Ramos… Ozil je bio apsolutni genije, istinski mađioničar. Igrao sam iza njega i kad mu baciš i loš pas on je nekom lakoćom umeo da iskontroliše loptu. Nikada nisam video igrače takve klase i kvaliteta… Mesut je igrao kao Zidan. Ozbiljno. Zizu je meni bio idol, a pogledajte njegove utakmice na Jutjubu i Mesutove… Mesut je isti kao Zizu”.

A ovaj sada Madrid? Sa Kilijanom Embapeom?

“Pojednostavljeno bi bilo reći da Realu nedostaje Toni Kros. Rekao je da ide još u maju, imao si dovoljno vremena. Ali ovog leta sam pričao sa Karankom, Mojesom, drugim trenerima, i svi smo se saglasili oko jednog: dolazak Embapea neće popuniti rupu nastalu posle odlaska Krosa. Njega ne možeš da zameniš drugim igračem, jer je Toni jedinstven i bio je posebno važan za Real. To je izazov za Ančelotija, jer sada mora da menja stil. Mora da igračima pronađe najbolje uloge, videlo se već protiv Štutgarta na startu Lige šampiona. Nisu znali šta će sa loptom ni kako da se brane. I u El Klasiku, u drugom poluvremenu, ravnoteže nije bilo. Lako je reći da Toni nije tu, ali nešto mora da se uradi… Ali Ančeloti zna šta radi. I radio je to mnogo puta. Kad sam se ja povredio 2013, izmislio je Di Mariju u centru terena. I savršeno je funkcionisalo, iako smo sasvim različiti igrači. Nije to ‘copy-paste’. Moraš da se ponovo pronađeš”.

Embape? Ne izgleda najbolje zasad.

“Embape je jedan od pet najboljih fudbalera na svetu, ali fudbal nije samo da kupiš najbolje i gurneš ih na teren. Mora svako da se prilagodi timu. Prvo treba da se vidi gde on igra, jer Embape je došao u tim gde je na njegovom mestu već jedan vrhunski fudbaler, Vinisijus. Drugo, Real nije Pari Sen Žermen. Real je najveći klub na svetu. Idi u Aziju, u Afriku, u SAD… I o čemu svi pričaju? O Realu! Sad se od Embapea očekuje da postigne 50 golova u sezoni. Nije to lako. Posebno kad promeniš ligu… Ali ako bih morao da se kladim, rekao bih da će uspeti. Pogledajte Modrića, niko nije na prvu verovao da će on postati ovakva legenda kluba”.

Kedira možda nije legenda, ali imao je neke legendarne mečeve. Učestvovao je u pohodu na Realovu “desimu”, a bilo je i onih 7:1 protiv Brazila u Belo Orizonteu. Dakle, koja je draža pobeda?

“Moram da kažem ta utakmica sa Brazilom. Samo zbog jednog razloga: to se neće desiti još 100 godina. I nije to zbog taktike ili kvaliteta, to je bio najbolji dan naših života”.

To je bilo nekad. Danas, Kedira prenosi mečeve.

“Zaista uživam u tome. I moram da se izvinim novinarima, jer kao igrač ne shvataš kako se oni pripremaju za utakmice, koliko rade, analiziraju, kopaju podatke. To tek sad vidim i sve mi je drugačije. Kao igrač to nisam razumeo, ignorisao sam medije i moram da se izvinim. Nisam dovoljno uvažavao i cenio njihov rad”, završava Kedira.