Mali Zeleni iz Kabaljita ili kako se kalio čelik

Proteklog vikenda startovala je Primera Nasional, drugoligaški karavan Argentine. A u njemu, tim sa šampionskom krunom najvišeg ranga u zemlji ­ Fero Karil Oeste.

Znate li priču o njemu?

Ko je zapravo Fero, mali gigant iz Kabaljita, klub neizmernog poštovanja svih fudbalski osvešćenih Argentinaca, ako drugi uopšte i postoje? Ne toliko poznat svetskoj javnosti kao neki velikani argentinskog fudbala poput Rivera, Boke, San Lorenca, Rasinga i drugih, ali svakako klub sa velikom istorijom i tradicijom. Fero je sve, ali nikako mali klub.

Kako ne bismo kretali i zalazili u ranu, pa i istoriju srednjih godina, jer već smo nagovestili da ovo nije mali klub i ako ime većini fudbalskih obožavaoca širom sveta možda ne znači ništa, pomenućemo tek neke osnovne teze, ali znajte to je samo kap u okeanu istorije. Klub Fero Karil Oeste, ili jednostavno poznat kao Fero je argentinski sportski klub sa sedištem u Kabaljitu, jednom od zapadnih barija Buenos Airesa, najpoznatiji po svojoj fudbalskoj sekciji.

Osnovan je 28. jula 1904. od strane radnika zaposlenih u „Zapadnoj železničkoj kompaniji“ koja je inače prva dovela „čeličnog konja“ na teritoriji Argentine. Bio je jedan od 18 osnivačkih klubova prvog profesionalnog prvenstva argentinske Primera divizije u kojoj je učestvovao tokom 80 sezona, sa više od 2.000 nastupa, gde zauzima 14. mesto na večnoj listi. A ono čega ćemo se mi dotaći u ovoj priči jeste najuspešniji period kluba koji proživljava početkom osamdesetih godina prošlog veka kada u dva navrata, 1982. i 1984. godine uspeva da ponese titulu nacionalnog šampiona.

Svog klasičnognavijači i igrači Feroa vide u klubu Velez Sarsfield sa kojim čine jedno od većih rivalstava unutar prestonice, poznatim kao Zapadni Klasiko (Clásico del Oeste). Boja koja je istorijski okarakterisala instituciju bila je zelena, ali ipak od samog nastanka to nije bilo prvenstveno opredeljenje. Prva uniforma kluba bila je kompletno bela, sa crvenom dijagonalom i crvenim štitom u obliku srca koji je stajao u predelu grudi i unutar koga su belim slovima bili izvezeni inicijali "FCO". Na inicijativu sekretara Emilija Langvaska klub je početkom 1912. godine promenio boje uniforma u zelenu po kojoj su i danas prepoznatljivi. Postoji nekoliko verzija zašto je Languasko odabrao baš zelenu: neki kažu da je to zato što zelena boja predstavlja nadu u bolju budućnost, dok drugi kažu da je zelena preuzeta sa tadašnje zastave Kompanije zapadne železnice. Inače to je bila boja koja je dominira tih godina Kabaljitom zbog brojnih kolonija irskih migranata koji su se naselili u ovom kraju Buenos Airesa.

ZLATNO DOBA

Krajem 1979. godine u klub na mesto šefa stručnog štaba dolazi Karlos Griguol , čovek koji će iza sebe ostaviti neizbrisiv trag ne samo u klupskoj istoriji Fera, već i čitavog argentinskog fudbala. Pored već postojećih igrača koje je Griguol imao na raspolaganju, nešto ranije iste godine u klub se iz Španije vraća Žeronimo Sakardi, potom u Fero na inicijativu trenera pristižu Adolfino Kanjete iz paragvajskog River Plejta i Roberto Gomez iz Temperleja. Prve godine tim okupljen oko povratnika Sakardija nije dao zapaženije rezultate, te u šampionatu Metropolitano završavaju tek kao 13. na tabeli, dok su u Nacionalnom šampionatu takmičenje okončali nakon prve faze, zauzevši treću poziciju u okviru Grupe C. Pružene partije tokom sezone 1980. nisu ni u najmanju ruku nagovestile ono što će uslediti tokom predstojećih godina.Naredne 1981. po prvi put u istoriji Fero je direktno bio uključen u borbu za titulu, čak u oba šampionata te godine ekipa iz Kabaljita završila je kao vicešampion. Neverovatne partije najpre su viđene u Metropolitano formatu kada su šampionat završili sa samo jednim podom manje od prvoplasirane Boke Juniors.

Ključni trenuci u kojima je Fero izgubio trku tokom Metropolitano šampionata bili su: prvenstveno izgubljen direktan okršaj na tri kola do kraja sa Bokom 2. avgusta na Bombonjeri, susret koji se završio rezultatom 1:0 za Đenovljane, a strelac jedniog gola u 80. minutu meča bio je Ugo Peroti na asistenciju Dijega Maradone. U trenutku odigravanja susreta Boka je bila prva na tabeli sa 47 bodova, dok ih je drugoplasirani Fero pratio sa bodom zaostatka. Međutim možda i bitniji susret odigrao se u narednom 33. kolu, Boka je izgubila sa 0:1 na gostovanju Rosario Sentralu, dok je Fero u jednoj krajnje čudnoj utakmici uspeo da izgubi čak tri gola prednosti nad Urakanom, da bi se nakon 90 minuta završio nerešenim ishodom od 3:3.

U poslednjem kolu Fero jeste uspeo da savlada Platense u gostima sa 3:0, ali Boki je bio dovoljan i remi od 1:1 sa Rasingom u Aveljanedi za 50. bod i jubilarnu 20., titulu. Mnogi su te sezone govorili kako je Fero bio dosta arbitražno oštećen tokom prvenstva, naročito u tom famoznom susretu sa Urakanom. Čak je i Maradona javno stao iza toga da su sudije tokom njihovih utakmica donosile veoma čudne odluke, kao i to da se kojim slučajem susret sa Bokom igrao na neutralnom terenu Fero bi bez sumnje na kraju postao prvak Metropolitano šampionata.

Tokom Metropolitano šampionata te 1981. godine postavljen je jedan rekord koji je do danas ostao neoboriv u profesionalnoj eri argentinskog fudbala. Naime tadašnji golmar Fera, Karlos Barizio uspeo je da svoju mrežu ostavi neteknutom čak 1.075 minuta, odnosno na 10 celih utakmica i dve u kojima je pogotke primio na samom startu i pri samom kraju susreta. Bez primljenog gola bio je u periodu od 31. maja kada ga je na meču sa San Lorencom nakon samo četiri minuta igre savladao Ektor Skota, do 26. jula i susreta sa Taljeresom iz Kordobe kada je u 89. minutu primio gol od strane napadača Umberta Brava.

Susreti bez primljenog gola, kao domaćin: 0:0 Independiente, 3:0 Velez Sarsfield, 0:0 Estudijantes La Plata, 4:0 Instituto, 2:0 Rosario Sentral. Kao gost: Njuels Old Bojs 0:1, River Plejt 0:1, Argentinos Juniors 0:­1, Kolon 0:0, Rasing Klub 0:1.

Dobri nastupi nastavili su se i u Nacionalnom šampionatu gde je Fero kroz prvu fazu krenuo u Grupi B, gde je pored River Plejta kao veliko iznenađenje i ozbiljnu konkurenciju činio klub Loma Negra (Club Social y Deportivo Loma Negra) koji ih je savladao u prvom kolu rezultatom 1:0. Bez obzira na ovaj poraz Fero je grupnu fazu završio kao prvoplasirani sa 22 osvojena boda, tri više od River Plejta, čime su obe ekipe prošle u eliminacionu fazu. U četvrtfinalu Fero je u oba susreta sa Gimnazijom iz Huhuja (Gimnasia y Esgrima de Jujuy) bio uspešniji,oba puta 1:0.

Za protivnika u polufinala imali su svog klasičnog rivala Velez Sarsfield. Prvi meč igran je Hose Amalfitanu i završio se reultatom 1:2 u korist gostujuće ekipe, dok je u Kabaljitu susret odigran pez pobednika, 1:1 čime su se plasirali u prvo istorijsko finale. Za protivnika u okršaju za šampionsku titulu put žreba ponovo ih je naveo na River Plejt, ekipu iz grupne faze. Prvi susret odigran je 16. decembra na Monumentalu i završen je minimalnom pobedom Rivera od 1:0. Nakon četiri dana odigran je i revanš susret u Kabaljitu u kojem je istim rezultatom triumfovala ekipa River Plejta, a Fero je tako i po drugi put za godinu dana poneo epitet vicešampiona. Zanimljivo je to da je Fero tokom grupne faze oba puta savladao River, prvo 1:0 u gostima, a zatim i kod kuće sa 2:1. Te godine ova dva kluba u šampionatima Metropolitano i Nasional ukupno su se sreli šest puta, sa po tri pobeda na obe strane, ali sa dva Riverova trijumfa u neizmerljivo važnijim susretima

Nekako ta 1982. bila je godina velikih turbulencija u Argentini, pored činjenice da je država stupila, po mišljenju racionalnih mozgova sveta, u nepromišljen rat sa Ujedinjenim Kraljevstvom za Foklandska ostrva (Malvini), u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, pa u Argentini može se reći i najvažnijoj i ako je državom u tom trenutku vladala vojna hunta, takođe je bilo turbulencija. Svetski Kup u Španiji, ispadanje velikana u Primeru B, odlazak najveće uzdanice argentinskog fudbala u Barselonu i kao da je to nekako ostavljeno po strani ­ prva šampionska titula za neki do tada mali klub iz centralnog Airesa.

Zbog održavanja Svetskog kupa u Španiji te 1982. godine šampionati Argentine koji su se igrali u formatima Metropolitano i Nasional zamenili su svoj redosled održavanja. Prvo je stupio šampionat Nasional pošto je okvirno manje trajao ­ sam naziv ovog formata takmičenja govori da se igrao na nacionalnom nivou koji je sadržao 32 kluba iz čitave zemlje podeljena u četiri grupe sa po osam učesnika u svakoj. Prva dva iz svake od grupa prolazili su dalje u eliminacionu fazu, a po prvi put u istoriji dogodilo se da niko iz velike petorke nije obezbedio prolazak.

Naravno ne bi to bila Argentina da ne postoji izgovor za sve, pa je tako za ovu pojavu glasio da je većina glavnih igrača iz velikih klubova bila na pripremam za SP, a neki su i prodati u evropske velikane kao što su Dijego Maradona, Danijel Pasarela, Ramona Dijaaz, Huan Barbaso, Danijel Bertoni, Gabrijel Kalderon, Enco Trosero, Ubaldo Fijo i drugi...Tako je Rasing u Grupi D završio kao poslednji, Boka kao treća u C, Independijente treći u B, a River tek kao šesti u A, dok Lorenco nije ni učestvovao zbog ispadanja u Primeru B. U ovoj kratkoj priči pratimo put jednog do tada malog kluba iz Kabaljita

Fero koji je pomenute sezone u formatu Nasional završio kao prvoplasirani u Grupi B, pa se tako u četvrtfinalu sastao sa Independijenteom iz Rividavije. Trijumf je ostvaren tek u gostima i to od 1:0, posle 0:0 iz prvog susreta. U polufinalu Fero se sastao sa Taljeresom iz Kordobe, dvomeč u kojem je viđena kiša golova (4:4) u Kordobi i ubedljivih 4:0 na Rikardo Ečeveriu. U velikom finalu dočekala ih je ekipa Kilmeša, nakon prvog susreta odigranog 20.jJuna bez pogodaka, finalni čin odigrao se nedelju dana kasnije u Kabaljitu gde je Fero slavio sa 2:0 golovima Hereza i Ročije. Prva titula šampiona za 'Zelene' koji su dve godine nakon ove upisali još jednu titulu i pobili do tada glasine koje su kružile Argentinom da i ''ćorava koka ubode po koje zrno''.

Fero je taj svoj prvi naslov šampiona osvojio bez poraza iz 16 pobeda (13 u grupnoj i tri u eliminacionoj fazi) i šest nerešenih ishoda (po tri u oba dela šampionata), a najbolji strelac šampionata bio je napadač zelenih Migel Huarez sa 22 postignuta gola. Do tada to je jedino pošlo za rukom San Lorencu u formatu Nasional 1972. Iste godine u Metroplitano šampionatu koji se igrao od kraja jula, Fero nije imao tako uspešne nastupe kao u predhodnom formatu. Na kraju samo deveto mesto, ali i za poziciju više od River Plejta.

DRUGA TITULA

U sezoni 1984. Nasional se za razliku od predhodne godine vratio na sistem takmičenja sa jednom grupnom fazom koja se sastojala od osam grupa sa po četiri kluba u svakoj. Fero se nalazio u okviru Grupe D, gde su još bili Platense, Instituto i klub Altos Ornos Zapla (Asociación Cultural y Deportiva Altos Hornos Zapla). Zeleni kroz grupnu fazu prolaze bez poraza kao prvoplasirani sa šest osvojenih bodova iz tri pobede i tri remija. U prvoj rundi eliminacione faze sastaju se sa Urakanom i nakon minimalnih pobeda obe ekipe pri ukupnom rezultatu 1:1 usledila je penal­serija u kojoj su uspešniji bili izvođači Fera sa 7:6.

Prvi četvrtfinalni duel odigran je 26. aprila u Kabaljitu protiv Independijentea iz Aveljanede, susret je završen nerešenim ishodom 1:1. Revanš meč usledio je 2. maja u Aveljanedi i gosti uspevaju da dođu do minimalnog triumfa od 0:1 golom Karlosa Aregvija. Onda je kao i 1982. godine usledio poznat put ka finalu, u polufinalu sastali su se sa Taljeresom iz Kordobe, prvi susret odigran je 9. maja u kojem je Fero kao domaćin slavio sa 1:0, dok je meč u Kordobi završen bez pobednika 1:1. Fero se tako našao po treći put u finalu Nacionalnog šampionata i po drugi put za protivnika je imao River Plejt. Međutim, ovog puta su za razliku od onog finala 1981. godine uloge bile drastično promenjene. U prvom susretu 24. maja na Monumentalu, Fero je uspeo da savlada River sa neverovatnih 3: golovima Kanjetea, Noremberga i Markisoa, što je izazvalo opši šok kod fudbalske javnosti u Argentini.

"Moja najbolja utakmica za Fero i jedna od najboljih u mom životu, nezaboravno, želeo sam da se nikad ne završi, Monumental je ćutao", izjava je Alberta Markisoa za El Grafiko nakon meča sa Riverom.

Drugi susret odigran je šest dana kasnije na Rikardo Ečeveriu pred 23.650 gledalaca, a glavni arbitar meča bio je po Fero već poznati sudija Teodor Niti. Na samom startu u drugom minutu meča Kanjete je postigao gol za 1:0, što je bio rezultat koji je ostao na snazi do 70. minuta kada je susret prekinut zbog opšteg haosa na tribinama i oko stadiona koji su izazvali Riverovi navijači revoltirani predstojećim porazom. Epilog nereda bio je veliki brojpovređenih navijača sa obe strane, povređenih je bilo i u redovima policije koja je bila primorana da interveniše, nažalost u ovim sukobima nastradala su dva navijača Rivera prilikom požara koji su izazvali na zapadnoj tribini stadiona. I ako susret nikada nije odigran do kraja, zvanično zaveden rezultat ostao je 1:0 za Fero, koji je sa ukupnih 4:0 ponizio veliki River za svoju drugu titulu šampiona Argentine.

"Igrači su baza, a da bi dostigli najviši nivo timskog duha, nisam dozvolio da dođe do izražaja individualnosti, verujem u sve svoje igrače, u dribling, u duel igru, u dobru postavku, u razumevanje između saigrača, sve to čini fudbal kakav mi volimo, ali i ono najvažnije, sve to čini ono čemu mi težimo, sve to čini ono što mi jesmo, tim!“, govorio je tada Karlos Griguol.

Učinak u šampionskoj sezoni iz 14 odigranih susreta bio je ­ 8 pobeda, 5 remija i 1 poraz od 0:1 od Urakana u osmini finala, ukupno 21 postignut i 9 primljenih pogodaka. I pored toga što su neki važni igrači iz predhodne šampionske generacije napustili Fero krajem 1982. i početkom 1983. godine (Sakardi, Ročia, Huarez), Karlos Griguol je stvorio potpuno nov odred mladih igrača, predvođen napadačem Albertom Markisom, pored njega pri ofanzivi isticao se Ugo Noremberg čovek koji je postigao oba pogotka protiv Taljeresa i jedan od tri u prvom finalnom susretu. Po levoj strani te sezone kao napadačko krilo delovao je mladi Oskar Akosta, u odbrambenoj liniji pored iskusnog Kupera stajao je fantastični Viktor Markezini, a na sredini terena tim se oslanjao na stamenog centralnog veznog igrača Horhea Brandonija (Jorge Alberto Brandoni), dok je povremena njegova zamena bio je mladi Hose Fantaguci.

Poslednju deceniju 20. veka Fero nije prolazio uzdignute glave, problemi u stručnom kadru pratili su i brojne finansijske probleme, ali uprkos tome klub je nekako uspevao da odoli i opstane u eliti iako su većim delom prvenstava koji su se igrali tokom devedesetih završavali u donjem delu tabele, neretko i na samoj ivici za ispadanje. U pokušaju da spase klub, nekadašnji predsednik i veliki stručnjak Santijago Lejden 1999.godine ponovo preuzima kormilo, ali ni on nije mogao da se izbori sa brojnim problemima, podnevši ostavku par meseci kasnije uz reči ''Ja ne mogu da upravljam bedom, izvinite''. Klub je dugovao preko 6.000.000 dolara, što je vodilo ka neizbežnom, Zeleni su 2000. godine nakon više od dve decenije ispali u Primeru B Nasional, gde se nalaze i danas. Nekoliko puta klub je bio nadomak povratka u elitu, ali nikako nije uspevao da prebrodi tu poslednju prepreku.

Večeras (21.10) Fero gostuje u Turaderi, jednom od krajeva Lomas de Zamore u Južnoj zoni Airesa, klubu koji takođe ima pozamašne godine nastupanja u Primeri, Temperleju. Obe ekipe jedne su od glavnih favorita za povratak u elitu.

ARGENTINA PRIMERA - 1. KOLO

Grupa A

21.10: (2,95) Templerej (2,60) Fero (2,80)

22.00: (2,15) Estudijantes Rio Kvarto (2,95) Deportivo Moron (3,60)

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ