Grizman (AFP)

Mali princ režira veliku dramu u Španiji: Atletiko je spreman kao nekad! Da ujeda, pati i slavi

Najnovije vesti

Fudbal

Sudija sa dva evropska finala deli pravdu Zvezdi i PSV-u

Vreme čitanja: 4min | ned. 08.12.24. | 23:11

Madriđani preokretom protiv Sevilje (4:3) istakli kandidaturu za naslov prvaka

Hoćete kvalitetan fudbal, gledajte Premijer ligu. Ako ste nostalgični usmerite pogled ka Italiji. Baš nas interesuje ko može da uživa u Ligi 1. U Bundesu se desilo ono sa Leverkuzenom „jednom u 100 godina“ i neće skorije. A Španci nude zabavu, goleadu i dramu. Deluje da bismo taj koktel mogli da konzumiramo do kraja prvenstva koje je odjednom dobilo novu dimenziju, jer La liga ima makar tri – a možda i četiri kandidata – za tron.

Barselona jeste izgledala nezaustavljivo, pre nego što je počela da posrće. Real je uvek opasan, čak i kad beleži cik-cak rezultate. A Atletiko je – Atletiko! Kao nekad! Ili kao uvek. Zavisi kako ko gleda. Do kraja, do iznemoglosti, do pucanja, do emcoija kakve retko ko još na Pirinejima proizvodi. Do aktivnog uključivanja u borbu za naslov prvaka, pošto posle 18. kola tim Dijega Simeonea ima samo bod manje u odnosu na prvaka i tek tri zaostatka od lidera, kome će gostovati 21. decembra.

Izabrane vesti

Zbog načina na koji je preživeo susret sa Seviljom i iščupao projektovane bodove Čolov tim može, a Bogami i mora, da se smatra legitimnim kandidatom za tron. Kao u onim sezonama kad je u napadu imao Dijega Kostu i Luisa Suaresa. Sad ima Antoana Grizmana, koji ne igra fudbal života, ali se uvek pojavi kad je Kolčonjerosima bitno. Dva gola Malog princa u drugom poluvremenu, od kojih je pobednosni, u nadoknadi, pravo umetničko delo – zbog prijema i realizacije – označili su pad Andalužana i produžetak Atletikovog niza na devet pobeda – 4:3.

Delovalo je da bi klubovi iz Sevilje mogli da budu fatalni po crveno-bele. Betis ih je dobio jedini u prvenstvu, Sevilja imala čak dva gola viška, međutim, ovaj tim, uz sve mane, ispoljene i tokom susreta na Metrpolitanu, nudi senzaciije. Nikad ne odustaje. Videlo se to u završnih pola sata, kad je pritisnuo kao da mu je poslednje u životu, kao da sutra neće svanuti. I takav pristup naplatio. Zasluženo, jer drugi ishod ne bi bio pravedan zbog količine emocija kakve su se razlile terenom u trenucima kad je delovalo da bi mogao prvi put da poklekne pred svojim navijačima.

Nije, jer ima fudbalere sposobne da pogađaju i kad se, možda, to od njih ne očekuje. Na primer, Rodriga de Pola, tipičnog zadnjeg veznog čiji je hitac nagovestio goleadu; rezervistu Samuela Lina, koji je po ulasku odapeo strelu sa više od 25 metara; spretnog Grizmana da nagovesti da nije kraj i kad je bilo 1:3. Prva tri gola bila su slična, postignuta sa distance. Poslednji je bio efektan da je zasenio sve, jer je povratnik iz Barselone doslovce izmislio način kako da prevari Kikea Salasa i matira Alvara Fernandesa, iako je golman gostiju prethodno ukrotio bar tri zicera Aleksandra Serlota.

Sevilja je uradila sve da popravi imidž. I jeste. Samo što joj nije bilo dovoljno da popravi poziciju na tabeli, iako je mogla čak u gornji dom da je slavila. Malo ko je očekivao da će biti u stanju da se odupre na jednom od najzehtevnijih gostovanja u La ligi, pogotovo posle zaostatka već u desetom minutu, ali malo bolja izdanja u poslednje vreme u odnosu na razočaravajući početak sezona, dala su joj krila.

Baš su krilni igrači odradili veliki posao u ofanzivi. Dodi Lukebakio je potvrdio da je najbolji igrač tima, a Huanlu Sančes demonstrirao spretnost, dok je centralni napadač Isak Romero napokon dao gol posle više od 1.000 minuta posta. Taman kad se činilo da će sastav Garsije Pimijente (sa Nemanjom Gudeljom kao startnim štoperom) zasvetlucati u Madridu desio se – Mali princ.

Tako Atletikovi navijači tepaju Antoanu Grizmanu. Inako ga vole. Obožavaće ga zauvek i napraviće mu bistu ako ih u maju dovede do pehara. Sve je više onih koji veruju. Posle ovakvog obrta – naročito.