Maleni klub, džinovski stadion i ugovor koji ih rastavlja posle više od veka

Kao dugogodišnji navijač, istoričar i bivši predsednik Kvins Parka Džim Hesti je gledao toliko utakmica na domaćem terenu da se navikao na šablon. Uvek se, kako kaže, na njihovim mečevima događaju iste stvari: Mnogo pre početnog udarca igrači Kvins Parka izlaze iz svlačionica, mnogo ranije nego što je predviđeno, zajedno sa gostima, da se zagrevaju.

Za većinu fudbalera zagrevanje je nešto dosadno, ali kada Kvins Park igra kod kuće, za gostujući tim zagrevanje na njegovom stadionu je pravi spektakl. Trude se da što više vremena provedu na samom terenu radije nego u svlačionici, uživajući u svakom trenutku.

I nema veze što je veliki stadion napravljen za 52.000 gledalaca privukao svega nekoliko stotina na utakmicu sa Stirlingom pre dve nedelje pa je zapravo više gostiju bilo na venčanju u jednoj od luksuznih loža ovog drevnog fudbalskog zdanja. To je i dalje bio dan koji će igrači Stirlinga pamtiti: dan kada su igrali na Hempden Parku.

Hempden je oduvek vodio dvostruki život. Kao Bananamen. To je dom škotske fudbalske reprezentacije i mesto predviđeno za finala FA i Liga kupa, ali i jedan od najelitnijih evropskih stadiona koji su svi smatrali kultnim fudbalskim zdanjem. Na tom istom Hempdenu 1937. godine čak 150.000 ljudi gledalo je Škotsku i Englesku, a to je mesto na kojem je Zinedin Zidan 2002. postigao možda i najlepši gol u istoriji finala Lige šampiona.

Ali, s vremena na vreme, Hempden je i usputna stanica za fudbalere iz nižeg ranga škotskog fudbala koji igraju protiv Kvins Parka u utakmicama gde su tiribine gotovo sve prazne, a gde je famoznu dreku sa tribina zamenio šapat.

Kvins Park je najstariji škotski klub i istorijski možda i najznačajniji za tamošnji fudbal. Kao unikat u odnosu na sve ostale, ostao je do danas amaterski, koji vodi nekoliko stotina članova i desetina volontera kao što je Hasti - sa timom čiji igrači ne zarađuju ništa, već igraju iz ljubavi. U poslednjih nekoliko godina uglavom je imao jo-jo status u škotskim nižim divizijama. Za Kvins Park stadion Hempden Park je jedini dom - barem zasad, verovatno do 2020. godine, kada će klub koji ga je i izgradio biti primoran da se iseli iz svog doma.

Prošle godine, Fudbalska asocijacija je najavila da će preispitati svoje odnose sa Hempdenom jer više od jednog veka selekcija Škotske igra na tom stadionu kao zakupac od pravog vlasnika Kvins Parka: Prvobitno kao kratkoročni korisnik, a u poslednje vreme kao višedecinijski i jedini investitor u infrastrukturu Hempdena.

Trenutni ugovor ističe im 2020. godine - nakon Evropskog prvenstva, čiji će Hempden biti jedan od domaćina - i FA Škotske je najavila da će posle toga razmotriti trajnije rešenje. Škotima je nuđeno da se presele na Marejfild u Edinburgu, dom ragbista Škotske, a i velikani Seltik i Rendžers predložili su svoje stadione kao novi dom nacionalnom timu. Pojedinci su tražili i da reprezentaciju ubuduće igra širom zemlje, ali izgleda da od toga neće biti ništa.

Posle svega, Fudbalska asocijacija je odlučila da joj je najbolje da otkupi Hempden Park od Kvins Parka i to za 5.000.000 funti (5.700.000 evra), s tim da je ova organizacija u dugovima od 19.000.000 funti, pa su im dvojica najbogatijih Škota “pritrčala” u pomoć i pozajmili 1.000.000 funti za kupovinu stadiona.

Generalno, cena od 5.000.000 za stadion čini se kao vrlo jeftina pogotovo jer uz objekat kupuju i 13,5 hektara u južnom delu Glazgova, deset minuta vožnje od centra grada. Inače, komisija koju je je angažovao Kvins Park i koja je uradila procenu imovine ustanovila je da samo zemljište bez stadiona vredi 30.000.000 evra!

Ali Kvins Park nije imao mnogo izbora. Ono što dobija od Saveza trenutno za iznajmljivanje stadiona (300.000 funti) deo je od ukupne godišnje zarade (750.000).
“Nije potrebno biti genije pa shvatiti da bi odlazak Škotske sa Hempdena imao teške posledice po klub”, kaže Hasti.

Zato je posao sklopljen. Počevši od 2020. Kvins Park više neće igrati na Hempdenu, što će značiti i prekid 115-godišnje istorije. Umesto toga, Kvins Park će novac od prodaje upotrebiti za rekonstrukciju Manjeg Hempdena - administrativne ustanove u okviru velikog stadiona - gde će napraviti svoj novi dom.

Mnogi oko Kvins Parka smatraju da odluka kluba o prodaji stadiona nije bila ispravna, iako je Hempden škotski duhovni fudbalski dom, barem kako tvrde dva možda najveća fudbalska imena u istoriji Krejg Braun i Keni Dalgliš. I ako je napuštanje svog višedecinijskog doma anatema, moralo se misliti i na budućnost istog tog četvrtoligaša, ali...

Geri Krauli, predsednik kluba, obelodanio je da preseljenje na Manji Hempden “nije sređena situacija”, iako je ubeđen da će 5.000.000 biti dovoljno da se napravi novi dom i obezbedi jednako funkcionisanje kluba kao i do sada.

Navijači, s druge strane, strahuju za sudbinu kluba. Kit Mekalister, 61-godišnji ljubitelj Kvins Parka prati ovaj tim više od tri decenije. Odrastao je nekoliko ulica od Hempdena, i kaže da je do danas propustio možda samo tri gostovanja od 1979. godine. Zapretio je čak i ćerki da će, ako se bude udavala tokom sezone, morati da organizuje venčanje u petak, nikako vikendom.

Na domaćim utakmicama, Kit prodaje klupske suvenire na Hempdenu. Većinom nedelja, kako kaže, provodi sa gomilom stranih turista koji posećuju Kvins Park.
“Dosta njih dolazi iz Engleske, a bilo je Španaca i Nemaca”, kaže Kit.

Oni ne dolaze samo zbog gomile velikana koje je ovaj klub podario svetskom fudbalu - kao što su Aleks Ferguson, doživotni član Kvins Parka, i Endi Robertson defanzivac Livepula i kapiten selekcije Škotske - već kako bi uklazali čast jedinstvenom fudbalskom klubu koji još gaji ovu igru u izvornom obliku. I zaista, možda više od bilo kog kluba na svetu Kvins Park je doprineo fudbalu koji gledamo danas.

Iako je ova igra prvobitno nastala u Engleskoj, za većinu onih koji su živeli u 19. veku fudbal je bio “igra saplitanja i driblinga” u kojoj igrači trče s loptom dok ne bivaju oboreni na travu, bilo da se radi o fer startu ili faulu. Kvins Park je najzaslužniji za kreiranje takozvanih “kombinacija” jer je bio kreator “škotskog stila”. To je klub koji je izmislio dodavanje (pas).
“I postoji pisani trag o tome”, odgovara Hesti.
“Kvins Park je uveo metodiku u fudbal i promenio sistem isve što ide uz to. U pogledu stila fudbala, Kvins Park i reprezentacija Škotske bili su ispred vremena. Engleska nije mogla da im primiriše”

Valjda je zato dva puta, tokom 80-ih godina 19. veka, Kvins Park igrao finala FA kupa Engleske i bio jedini škotski klub koji je ikada to uradio. Čak je i u nekoliko reprezentativnih utakmica dao kompletan tim umesto reprezentacije Škotske.
“Zato su engleski velikani krajem 19. veka dovodili najbolje škotske fudbalere”, odgovara Hasti.

Ti klubovi škotskih iseljenika među kojima su Preston, Sanderlend i Liverpul koji su bili uspešni u tom periodu postali su poznati kao “škotski profesori”.

U ono vreme, mnogi u Glazgovu su smatrali da je Kvins Park ljubimac Škotske i simbol ponosa. Umesto toga, danas se klub suočava sa napuštanjem svog drevnog doma, a mnogi veruju da postoji mogućnost i totalnog gašenja.
“Šta bi neka druga odgovorna država uradila u ovom slučaju, kada bi imala klub koji je doprineo fudbalskoj istoriji u ovolikoj meri?”, pita se Makalister.
“To je bio nekada najbolji fudbalski tim na svetu. Zato je ovo tužno vreme za fudbal, a ovo je grad koji je lud za fudbalom i koji se odnosi prema Kvins Parku kao prema običnom amateru. Klub će preživeti, ali bez Hempdena neće biti to što jeste.”

Hesti deli zabrinutost navijača. U poslednje vreme, klub pokušava da se ustroji kao potencijalni poligon za razvoj mladih fudbalera koje ne može da privuče zaradom, već mogućnošću da im priušti “najbolje uslove za trening i trenere”, pored Seltika i Rendžersa. Staza koju je utabao Liverpulov bek Robertson deo je budućeg plana.
“Danas svi hoće da nose trojku Kvins Parka u njegovu čast”, kaže Hesti, a tu je i mogućnost da Hempden nazovu svojim domom.

Zato bi selidba predstavljala dvostruki udarac za Kvins Park: osam timova podmlatka koji treniraju na Manjem Hempdenu nemaju pojma gde će morati da se presele, ako seniori taj teren pretvore u svoj novi dom. To, zajedno sa gubitkom jedinstvene prilike da igraju svakog drugog vikenda na nacionalnom stadionu, moglo bi da upropasti sav dobar rad Kvins Parka.

Ipak, ono što najviše brine sve je nešto mnogo manje opipljivo. Za one koji su život proveli gledajući Kvins Park ili radeći za njega, Hempden je centralni deo klupskog identiteta. Taj stadion je njihov dom već punih 116 godina. Klub je bio njegov vlasnik, graditelj i čuvar, a vremenom se osetio kao “nepoželjni podstanar”.

Znaju svi da je došlo vreme za prodaju, za smanjivanje troškova, ali pojedini članovi kluba su se nadali, možda da bi im Fudbalska asocijacija dozvolila da budu podstanari. Zato je strah od potpune selidbe bojazan da se Kvins Park rastaje sa svojom dušom, sa svojim važnim delom, sa ciglom i malterom i praznim stolicama Hempden Parka.
“Kvins Park i Hempden su tesno povezani. Stadion je naša istorija, naš razlog postojanja. Ako izgubimo Hempden izgubićemo i status nacionalne institucije. Izgubićemo sve.”

Foto: Reuters