Maksimović o razlozima odlaska iz Španije: Hoću da budem šampion i igram Evropu

Kao u pesmi, na kraju Nemanja Maksimović pamti samo lepe stvari. Bilo je tužnih, komplikovani, ali kad se osvrne preko ramena Srbin vidi poštovanje. Izgradio ga je tokom šestogodišnjeg boravka u Hetafe, zbog čega mu rastanak teško pada, ali je vreme da jednu stranicu karijere zatvori, a drugu otvori.

U subotu će poslednji put obući plavi dres, istrčati na teren stadiona „Alfonso Peres“, naspram njega će biti Maljorka, u 222 utakmici za klub iz Madrida. Odatle ga put vodi u Grčku, pošto je već proimovisan u novog člana Panatinaikosa.

Vreme je za oproštaj.

„Odluka nije bila laka. Svi znate da je to privatna i lična odluka. Smatrao sam da je to najbolje za moju porodicu i mene. Želeo sam da budem blizu kuće, da budem šampion i da igram u Evropi. Veoma sam zahvalan predsedniku i treneru koji ništa nisu promenili od kada je moj odlazak ozvaničen. Želim da napustim Hetafe tako što ću proći na velika vrata, da još jedno osetim ljubav kluba i navijača. Osećam kao da je moj put ovde završen“, primetna je emocija u rečima Maksimovića.

Sa Hetafeom ništa nije osvojio, ali jeste srca publike. Zato što je davao celog sebe otkako je stigao iz Valensije i izrastao u stabilnu ličnost.

„Za igrača koji dolazi iz inostranstva teško je da dobije naklonost publike, ali uvek sam osećao ljubav. Kada bih morao da biram neke utakmice, izabrao bih one protiv Ajaksa, Valensije i Valjadolida“.

Taj duel u Amsterdamu je bila najviša tačka na koju se popeo sa Hetafeom, jer su Španci eliminisali sjajan holandski tim u Ligi Evrope. Najniža je umalo bila prošle sezone kad se spasao ispadanja u poslednjm kolu. Između ta dva detalja smestio se i neuspeh u sudaru sa prvim klubom na teritoriji Pirinejskog poluostrva.

„Poraz u Kupu od Valensije 2019. je bio komplikovan. Bila mi je to prva godina i bolelo me. Bila je to veoma komplikovana utakmica i primili smo dva gola u nadoknadi (imali 1:0 iz Madrida, vodili 1:0 na Mestalji, a poraženi su 1:3, pogocima Rodriga u 90+2. i 90+3. minutu). Taj meč nam je dugo ostao u mislima. S druge strane, prošle godine u Valjadolidu sam prvi put u životu osetio strah. Udarcem Gonsala Plate video sam sebe u Drugoj diviziji“, i dalje je Maksimoviću pred očima šansa napadala Valjadolida kojim bi, da ju je pretvorio u gol, poslao Hetafe u niži rang.

Ovako, ispostavilo se da je agažman Hosea Pepea Bordalasa spasao plavi tim. I ove sezone je izboren opstanak. Sada komotno. Ujedno pokazao koliko je temperamentni stručnjak poistovetio sa Hetafeom.

„Ako Bordalas nije bio najvažniji trener u mojoj karijeri, sigurno je jedan od najbitnijih. Verovao mi je od prvog treninga. Imali smo dobrih i manje dobrih trenutaka, ali, duboko u sebi, više je bilo lepih dana. Zahvaljujemo se njemu i njegovom stručnom štabu koji su mi uvek verovali.”

Ostala je još samo jedna utakmica, da se završi ciklus.

„Želim da iskoristim taj trenutak, da damo poslednji napor, osvojimo tri boda za naše navijače i u lepom ambijentu okončamo prvnestvo, a ja svoj boravak ovde“, rekao je Nemanja Maksimović.