Maks Alegri protiv lap-top trenera: Konje gledaš u noge, tako i igrače

Evo već šest meseci bez angažmana. Ne zato što nema ponuda. Arsenal se poslednji pominjao. Ali posle deceniju i kusur bez odmora, posebno posle onih pet sezona u Juventusu, Masimilijano Alegri je zaslužio da odmori dušu. I uživa u tom luksuzu kakvo donosi neobavezno ćaskanje. Uostalom, ako pitate Alegrija treneri se malo precenjuju.
“Kad lopta stigne do Ronalda, Dibale, Ronaldinja, Sedorfa ili Pirla.. Moje je da samo da ostale igrače postavim tako da im je doture. A kad im je doture oni će da odluče šta će sa njom. Sin mi ima osam godina i svako malo na Jutjubu gledamo velike igrače, neverovatne stvari koje su radili u napadu i odbrani. Jer fudbal je umetnost. A u Italiji je taktika, šeme… To su sve budalaštine. Fudbal je umetnost, a umetnici su vrhunski fudbaleri. Ne treba ti njih ništa da učiš. Treba samo da im se diviš. I da im obezbediš najbolje moguće uslove da pruže svoj maksimum”, kaže Alegri u intervjuu za italijanski ESPN.

Nije naravno da treneri ništa ne rade, naprotiv. Ali Alegri je uveren da fudbal ide u pogrešnom smeru kad se od igre pravi nauka. Ne voli Alegri lap-top trenere.
“Ja kompjuter ni nema. Imam Ajped koji mi je Juventus poklonio. Gledam utakmice na njemu, izvučem poneku statistiku. Srećom, imam dobro pamćenje pa se uglavnom sećam šta sam video na utakmici”, smeje se 52-godišnji strateg iz Livona.

Jedan plastičan primer da dočara šta želi da kaže.,
“Federiko Tesio, jedan od najboljih trenera konja u istoriji, uvek je govorio da konje moraš da posmatraš ujutru, da mu gledaš u noge i da vidiš kako se kreće. Isto je sa igračima. Odeš i pogledaš ga, pogledaš ga u noge, vidiš kako se kreće. Tako vidiš da li je igrač u dobrom stanju ili  ne. Onda odeš, pogledaš statistiku, čisto da potvrdi ono što si već video… Jer ako vidim da je igrač pretrčao malo, recimo tri kilometra, i da mu je puls ubrzan, ja znam da nije u kondiciji. Ali ako ga ne vidim, nego samo pogledam rezultate na monitoru, izgleda mi da je samo imao trening sa visokim intenzitetom... Uvek govorim mojim asistentima: gledajte u noge igrača, ne u kompjuter”.

Možete dakle da pretpostavite koliko se Alegriju nije dopalo to što su Italijani počeli da svakom članu stručnog štaba u Serije A poklanjaju tablet sa instaliranom aplikacijom Virtual Coach (Virtualni trener).
“Ako budemo sve mehanizovali izgubićemo igrače koji razmišljaju”.

Evo i tu jedne plasitčne doskočice. Dok pokazuje na vrata hotela u kojem je sedeo…
“Ako su igrači navikli da prolaze kroz ova vrata i vrata su zaključana na kraju će svi da završe tako što će da se sudaraju glavama. Ali ako ih navikneš da razmišljaju oni će da potraže drugi izlaz”.

Isto važi i za trenere, samo  u obrnutom smeru. Sad se taktici posvećuje tolika pažnja da se u Italiji čak povela debata o tome da li bi trenerima bilo mudrije da sede na tribinama, jer tako imaju širu sliku. Valjda su ideju dobili od video igrica? Alegri to naziva “mega budalaštinom”
“Možda i najveća budalaština za koju sam u životu čuo”.

Pojašnjava.
“Trener mora da bude uz liniju. Mora da diše utakmice, da oseti kad je trenutak za izmenu. Kako to možeš da osetiš sa tribina? Ne čuješ teren. Ne vidiš igrača. Ne možeš da mu dovikneš nešto. Samo možeš da preko telefona kažeš nekom: Izvedi ga. To rade i navijači. Osećaj kraj aut linije je sasvim drugačiji. A ljudi pokušavaju da on fudbala naprave egzaktnu nauku. U tom slučaju, trener može da ode i u bioskop”.

A trener, da se vratimo i na njegovu ulogu, ima svoju funkciju. I opet, ne baš toliku koliku joj mnogi pridaju.
“Pre 30 godina, trener u Kaljariju mi je bio Bruno Đorđi, jedan od trenera stare škole koje sada svi razapinju. Umeo je na table da nacrta igrače u parovi i zaokruži ih. I onda bi rekao: ‘Ko dobije više duela, dobiće i utakmicu’. Tad sam mislio: Šta priča ovaj? Ali to je fudbal. Ispred tebe je protivnik i ti treba da ga pobediš. Ako dobiješ vazdušni duel, imaš loptu na 70 metara od svog gola, umesot na 20. Ako dobiješ 18 od 20 duela teško da će rival da ti da gol”, skromno će Alegri.

Prvak Italije sa Milanom, petostruki šampion sa Juventusom, dva puta finalista Lige šampiona. Da ne pominjamo sve kup trofeje.

(FOTO: Reuters)