Magija Veštica ili beli očnjaci ranjenih Vukova - Klasiko Platense

La Plata je grad, koji je pre njegovog samog osnivanja planiran, a kasnije i izgrađen sa posebnim dizajnom kako bi služio kao glavni grad provincije, pošto je Buenos Ajres proglašen saveznim okrugom 1880. godine. Pored toga, glavni je politički, administrativni i obrazovni centar provincije, a udaljen je nepunih 50 kilometara jugoistočno od prestonice. Poseban grad. Grad sa istorijom i tradicijom, ali pre svega i sa istaknutim evropskim naglaskom.

Najraniji temelji ovog mesta povezani su sa prisustvom Španaca, koji su za vreme vladavine Karlosa III, stvorili vicekraljevstvo Rio de la Plata 1776. godine, kako bi branili svoje kolonije od stranih upada. Kamen temeljac danas poznatog grada postavljen je 1882. godine, tokom prvog predsedavanja Hulija Argentina Roče. Njegova blizina Velikom Buenos Ajresu i rastuća suburbanizacija oba aglomerata doprinela su njihovom spajanju u jedinstvenu celinu sa preko 13 miliona stanovnika, zvanu Regija Metropolitana de Buenos Ajres, iako identitet obe regije ima različita težišta. Zato što se glavni grad pokrajine La Plata i njena okolina, ne smatraju delom unutrašnjosti pokrajine, kao ni delom unutrašnjosti države.

Poznat je i kao grad dijagonala, po svom savršenom geometrijskom rasporedu ulica i trgova, koji čine piramide i rombove unutar njegove konture, sa parkovima postavljenim na tačno svakih šest blokova. Kao jedan od najlepših gradova na čitavom kontinentu, on je i dom za dva nadaleko poznata kluba, dva entiteta koja imaju posebno mesto na argentinskoj fudbalskoj sceni, reklo bi se, samo za sebe.

Magija Veštica ili beli očnjaci ranjenih Vukova, odnosno Estudijantes i Himnasija u 181. izdanju predstave, koja se na velikoj pozornici igra već duže od jednog veka. Klasiko Platense!

20.45: (2,15) Estudijantes (3,05) Himnasija La Plata (3,50) 

Period i datum nastanka Himnasije, 3. jun 1887. godine, daje joj za pravo da se diči činjenicom da je najstariji fudbalski klub koji još učestvuje u argentinskoj ligi. Štaviše, smatra se najstarijim klubom na čitavom kontinentu. Mada, isprava njena osnovna delatnost nije bila danas najpopularniji sport na svetu. Prvenstveno, Himnasija je osnovana kao gimnastičarski i mačevalački klub - Himnasija i Esgrima - dva sporta koji su mu inače i nametnuli ime. Godinama kasnije, postepeno su se uključivale i druge aktivnosti, kao što su streljaštvo, atletika, kriket, a fudbal je došao samom inercijom i svojom sve većom popularnošću u društvu i ubrzo je postao glavna sportska aktivnost kluba.

Institucija je nekoliko puta menjala ime, u periodu od aprila do decembra 1897. godine zvala se samo Mačevalački klub, jer je to trenutno bila jedina zastupljena delatnost entiteta. Početkom naredne godine, vratili su se izvornom imenu, a gotovo pola veka kasnije, između 1952. i 1955. godine, klub je nosio ime Gimnastičarski i Mačevalački klub Eve Peron, zbog činjenice da je sam grad La Plata poneo ime u čast preminule prve dame Argentine. Grad je vratio svoje prethodno ime, a sa njim i klub tokom vladavine Oslobodilačke revolucije.

Prvi dom i adresa Himnasije bio je trg Huegos Atletikos, trg atletskih igara, sadašnje mesto na kojem se nalazi Fakultet fizičkih i matematičkih nauka. S obzirom na to da je to mesto kasnije 1905. pripalo gradskoj vlasti, klub je bio primoran da napusti ovaj prostor, a samim tim i fudbalsku praksu, posvećujući se isključivo društvenim aktivnostima i pojedinim individualnim sportovima. To je prouzrokovalo da deo članova koji je činio fudbalsku sekciju, napusti kolektiv i osnuje sopstveni klub, fokusirajući se isključivo na jednu granu sporta - fudbal. A, novonastali klub poneo je ime, Estudijantes de La Plata.

Kasnije, 1912. godine i u novonastalom timu je došlo do nesuglasica, pa se tako određeni deo članova pridružio Independensiji. Ovaj sastav se dve godine kasnije spojio sa Himnasijom, koja se na taj način vratila fudbalskoj praksi. Za razliku od ostalih klubova koji su do elitnog ranga morali da prođu niže kategorije, fuzijom Gimnastičara i Mačevaoca sa Independensijom, ostvarena je direktna promocija u Primera diviziju argentinskog fudbala. Iste godine, klub je osvojio dva pehara u gradskim kupovima Adolfo Bulrih i Intermedijat Kup 1914.

Deceniju kasnije 1924, svečano je otvoren stadion smešten na raskrsnici 60. i 118. ulice, koji je poneo ime po prvom predsedniku kluba Huanu Karlosu Zerilju. Krajem dvadesetih godina prošlog veka, Himnasija je osvojila prvi i do danas jedini pehar namenjen nacionalnom prvaku. U sezoni odigranoj 1929. godine, a sa zvaničnim finalom koje se održalo 9. februara naredne godine, popularni Vukovi, kako glasi jedan od nadimaka kluba, savladali su Boku Juniors sa 2:1 posle preokreta golovima Martina Maleanija. Na ovaj način Himnasija je postala prvi klub koji je titulu izneo van Buenos Ajresa.

Početkom tridesetih ekipa iz La Plate postala je prvi argentinski sastav koji je krenuo na turneju po Evropi igrajući utakmice u Portugaliji, tadašnjoj Čehoslovačkoj, Austriji i Italiji. Klub može da se pohvali i nekim drugim rekordima, kao i time što je bio prvi u Argentini koji je imao stranog trenera, mađarskog stručnjaka Emerika Hiršla. Igrač Himnasije Karlos Danton Sepakuersija postigao je najbrži gol u istoriji fudbala u zemlji Gaučosa na meču sa Urakanom 18. marta 1979. godine, posle samo pet sekundi igre. Takođe, Himnasija je prvi klub u Argentini koji je krenuo sa praksom povlačenja dresova iz upotrebe. U junu 2006. uniformu sa brojem 21 niko više neće nositi među Vukovima u čast legendarnog Pedra Trolja.

Istorija Estudijantesa započela je 4. avgusta 1905. godine, u jednoj prodavnici cipela, na inicijativu grupe mladih ljudi zainteresovanih za fudbala, koji su uglavnom bili nekadašnji članovi nedavno ugašene fudbalske sekcije Himnasija i Esgrime. Tog dana osnovan je Estudijantes, a ime je dobio po stanju svojih tadašnjih članova osnivača, koji su uglavnom bili studenti sa lokalnog Univerziteta. Osnovna i prva delatnost bila je fudbal, a kasnije, kako se klub širio, usvojene su i druge discipline poput rukometa, tenisa, plivanja, golfa, hokeja na travi i košarke.

Crvene i bele vertikalne pruge, boje i dizajn zvanične uniforme koju klub i danas koristi, uspostavljene su 1906. po ugledu na Alumni, najistaknutiji argentinski klub prve decenije 20. veka, koji je osvojio 10 titula prvaka između 1900. i 1911. godine. Navijači Estudijantesa imaju nadimak Los Pincharratas, što bi u slobodnom prevodu značilo Pacovski noževi. Nadimak aludira na instrument koji su koristili studenti veterine za eksperimente nad ovim životinjama, a među kojima je klub imao veliku popularnost. Međutim, klub oslovljavaju nadimkom El Leon iliti Lav.

Prvi stadion Estudijantesa otvoren je 7. novembra 1905. godine i bio je smešten na raskrsnici dijagonala 19. i 53. Premijerna zvanična titula prisvojena je 1908, proglašavajući se prvakom turnira četvrte divizije, pobedivši River Plejt u finalnom meču sa 3:1. Tri godine kasnije Etudijantes je stigao do Prve divizije pobedivši u finalu Independijente rezultatom 3:0. Samo dve godine posle promocije u najjači rang argentinskog fudbala, Estudijantes je 1913. osvojio svoju prvu nacionalnu krunu.

Sa popularnim Studentima u najvišoj kategoriji, i Himnasija i Esgrima je 1916. unapređena u Prvu ligu. Iste godine 27. avgusta, započeta je priča o jednom od najpopularnijih klasika u državi. U prvom ikada odigranom susretu ovih timova Estudijantes je na svom terenu poražen od Himnasije minimalnim rezultatom i istorijskim golom Ludovika Pastorea.

Popularni Lav iz La Plate, zajedno sa suparničkim Vukovima, bio je osnivač i član prve argentinske profesionalne lige odigrane 1931. godine. Krajem dekade tridesetih u Estudijantesu se pojavio jedan od najvažnijih napadača u istoriji argentinskog fudbala, Manuel Pelegrina. Čuveni El Pajo je u dresu Albirohosa odigrao 489 utakmica i postigao 234 gola, čime se nalazi na četvrtom mestu najboljih strelaca u istoriji argentinskog prvenstva.

Dobrim kampanjama tokom četrdesetih godina, klub je osvojio nacionalni Kup 1945. godine i bio je na pomolu da konačno osvoji i titulu u profesionalnoj eri. Međutim, dotadašnja dostignuća naglo su zaustavljena. Estudijantes je optužen za bojkot "pravosudne doktrine" zbog skrivanja oko 2.000 primeraka obavezne lektire u srednjim školama u sedištu kluba i nedistribucije među saradnicima, a radilo se o autobiografskom delu Eve Duarte de Peron, pod nazivom "Razlog mog života". Zbog nesportskih problema koje su prouzrokavali politički neistomišljenici, nacionalna vlada, kojom je upravljao Huan Domingo Peron, intervenisala je u klubu, a Estudijantes je prvi put u svojoj istoriji 1953. godine proteran u drugu kategoriju.

Uprkos neprijatnostima koje je izazvao spor sa političkom moći, za samo godinu dana klub se institucijalno oporavio i vratio u najvišu kategoriju, proglašavajući se šampionom druge divizije. Vremešni Pelegrina je i dalje nastupao za voljeni klub i sve do svojih ranih četrdesetih godina bio aktivan igrač. Njegovim odlaskom u igračku penziju Estudijantes je ušao u dekadu šezdesetih godina prošlog veka, poznatu kao zlatna era ovog kluba.

U sezoni 1967. za format Metropolitano, Studenti su postali prvi tim koji je osvajanjem titule šampiona prekinuo višedecenijsku vladavinu velike petorke argentinskog fudbala. Štaviše u pomenutoj dekadi pod vođstvom čuvenog stručnjaka Osvalda Zubeldije, a na terenu predvođeni legendarnim kapitenom Huanom Ramonom Veronom, popularnom Vešticom, kako je glasio nadimak ovog igrača. Estudijantes je u pomenutom periodu osvojio tri pehara Kopa Libertadores, a 1968. godine u finalu Interkontinentalnog kupa, i golom koji je upravo Ramon Veron postigao protiv Mančester Junajteda nasred Old Traforda, krunisan je i za klupskog vladara sveta. Iste godine Studenti su zabeležili jednu od najubedljivijih pobeda nad svojim večitim rivalom, kada su 7. juna 1968. slavili sa 6:1.

Krajem sedamdesetih godina nastao je period u kom se Lavovi i Vukovi nisu sukobljavali čitavih sedam godina. U razdoblju od avgusta 1978. i septembra 1985, Himnasija je svoja učešća prebacila u drugu kategoriju argentinskog fudbala, pa iz tog razloga duel ovih rivala nije bio moguć na redovnim poljima. Meč odigran 15. septembra 1985. bio je prvi posle sedam godina, u ujedno je bio i jubilarni 100. Klasik La Plate, u kojem je Estudijantes trijumfovao minimalnim rezultatom.

Ipak, jedan od najpoznatijih susreta odigran je 5. aprila 1992. godine, koji ima posebno mesto u istoriji Himnasije, ali i derbija La Plate. U pitanju je čuveni "zemljotres gol", pogodak koji je postigao Hose Perdomo u 54. minutu iz slobodnog udarca. Lopta je sa nekih 30 metara završila u maloj mreži Estudijantesovog gola. Novinarski naslovi iz tog vremena pisali su kako je prilikom postignutog pogotka, vibracija koja je prouzrokovana skokom Himnasijinih navijača na jednom delu stadiona, zabeležena od strane seizmiološkog zavoda koji se nalazi na udaljenosti od nekih pola kilometra od stadiona na kom se odigrao čuveni susret.

Godinu dana kasnije, Vukovi su u prvoj rundi Stogodišnjeg kupa Argentine eliminisali svog gradskog rivala, a kasnije u samom finalu bili bolji od River Plejta 3:1, što se beleži kao drugi najvažniji trofej u istoriji kluba. U formatu Klausura za 1995. godinu, titula im je izmakla u poslednjem kolu, kada su na svom terenu poraženi od Independijentea, dok je sa druge strane San Lorenco slavio u Rosariju, čime ih je za bod pretekao na tabeli i prisvojio svoju 13. titulu.

Mnogi smatraju da je to bila poslednja generacija Lobosa koja je mogla da se dokopa titule u profesionalnoj eri. Bili su predvođeni čuvenim stručnjakom Karlosom Grigulom, koji je osamdesetih godina čuda pravio sa Ferom, tada malim klubom iz Kabaljita, kada je u dva navrata pokorio stadione širom Argentine, a u timu Himnasije nastupala su i braća Gustavo i Giljermo Baros Skeloto, kasnije poznati po nastupima, kao i trenerskim angažmanima u Boki Juniors.

Himnasija ima dužu istoriju, ali po broju trofeja ne može da se poredi sa Estudijantesom koji pored četiri pehara Oslobodioca Amerike poseduje i šest titula nacionalnog prvaka. U međusobnim duelima, Lavovi takođe imaju dominaciju sa 66 pobeda naspram 50 koliko su ostvarili Vukovi, dok je u 64 navrata susret završen bez pobednika. Ta dominacija u značajnoj meri krunisana je 15. oktobra 2006. godine kada je Estudijantes predvođen legendarnim kapitenom Huanom Sebastijanom Veronom, Malom Vešticom, aludirajući na nadimak njegovog oca Huana Ramona Verona, savladao rivala na gradskom stadionu Siudad de La Plata sa neverovatnih 7:0, čime mu je naneo najteži poraz u istoriji ovog rivalstva.

Večeras je na programu 181. izdanje Klasika La Plate, možda još jedan od istorijskog značaja. Veoma je moguće da se upravo u predstojećem derbiju oproba i treća generacija čuvene porodice Veron, u liku i delu Dejana Verona, sina Sebastijana i unuka Huana Ramona Verona.

Što se tiče međusobnih duela u relativno skorijem vremenskom periodu, na poslednjih 10 susrerta ovih ekipa, samo jedan tim je trijumfovao. To je Estudijantes, koji je ostvario šest pobeda i na preostala četiri dvoboja odigrao nerešeno. Poslednja pobeda Himnasije izvojevana je 3. februara 2010. godine, rezultatom 3:1 i to na svom terenu, dok u gostima nije slavila još od 20. aprila 2003.

Estudijantes je trećeplasiran u Grupi A ovogodišnjeg izdanja Liga kupa Argentine, dok je Himnasija tek na 10. mestu u Grupi B, sa malim izgledima da se do kraja takmičenja dokopa plej-ofa.

Meč Estudijantes - Himnasija možete da pogledate u direktnom prenosu na sajtu mozzartbet.com. Dovoljno je samo da budete registrovani, a registracija je besplatna.

LIGA KUP ARGENTINE – 10. KOLO

Petak

Taljeres Kordoba – Union Santa Fe 3:0 (1:0)

Aldosivi – Rosario 0:1 (0:0)

Subota

Velez Sarsfild - Urakan 2:0 (0:0)

Sentral Kordoba - River Plejt 0:5 (0:1)

Sarmijento - Lanus 1:0 (0:0)

San Lorenco - Argentinos Juniors 1:1 (1:0)

Nedelja

Boka Juniors - Atletiko Tukuman 3:1 (2:1)

Njuels Old Bojs - Patronato 2:0 (1:0)

Arsenal - Rasing u toku

20.45: (2,15) Estudijantes (3,05) Himnasija La Plata (3,50)

23.00: (2,45) Independijente (3,00) Defensa i Hustisija (2,95)

Ponedeljak

02.00: (1,75) Kolon (3,50) Godoj Kruz (4,50)

Utorak

02.15: (1,95) Banfild (3,25) Platense (3,80)

***kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ