Maestralni recital fudbalske barabe
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pet. 13.02.26. | 10:57
Nikad u eri Čola Simeonea Atletiko nije rasturio Barsu kao sinoć, Jorgandžije su na korak od prvog finala u Kupu Kralja posle 13 godina
“Zvezdana noć” je jedno od najvećih remek dela Vinsenta van Goga i jedna od najprepoznatljivjih slika u istoriji umetnosti. Kad bi “Zvezdana noć” bila fudbalska izvedba nekog tima, to bio bio Atletiko Madrid u sinoćnjoj utakmici protiv Barselone u prvoj utakmici polufinala Kupu Kralja (4:0). Jorgandžije nisu pobedile, nego pretvorile Barsu u prah i pepeo, ostavili je da se batrga i guši u sopstvenoj nemoći u paklu Metropolitana. Sve to je sa zadovoljstvom na klupi pratio Dijego Simeone.
Tim Hansija Flika imao je ulogu apsolutnog favorita. Aktuelni šampion, osvajač Superkupa Španije, aktuelni branilac trofeja u Kupu Kralja. Međutim, ekipa kojoj se fudbalski svet divi i koja pomera granice u lepoti igre ostala je modra i izudarana po celom telu. Još je dobro prošla. Neko će reći da je ovo samo Kup Kralja, nije Liga šampiona, nije pobeda koja donosi trofej i biće u pravu, ali ostaje činjenica da od dolaska nemačkog stručnjaka u Kataloniju, Barsa nikad nije ovako nadigrana.
Izabrane vesti
Bio je to doktorat Čola Simeonea nad Hansijem Flikom i ne samo to. Od kad je argentinski ekscentrik seo na klupu Jorgandžija protiv Barse je vodio 42 meča, pobedio samo na sedam, ali je ovaj poslednji daleko najubedljiviji, a ako idemo dublje u istoriju, ekipa iz Madrida je poslednji put u duelu protiv velikog rivala ovako efikasna bila pre skoro 37 godina. Isto je bio Kup Kralja, opet je Atletiko bio domaćin i rezultat je bio isti (4:0).
Tad je na klupi Barse sedeo Johan Krojf, a ono što su te večeri osetili Gari Lineker, Hulio Salinas, Andoni Zubizareta i Hose Ramon Aleksanko, skoro četiri decenije kasnije ušlo je pod kožu Laminu Jamalu, Daniju Olmu, Frenkiju de Jongu i Eriku Garsiji. Čolo je isklesao jednu od pobeda o kojima će se dugo pričati, bio je to matrealni recital fudbalske barabe koju svako malo otpisuju, a on uvek pronađe način da funkcioniše i svima zapuši usta.
"Imali smo neverovatno energiju na tribinama, morali smo to da iskoristimo. Četvorica ofanzivnih igrača su odlično čitala prostor. Ima dana kada smatram da nam nedostaje odlučnosti, ovu utakmicu ćemo pamtiti po odlučnosti i energiji. Igrači su to predstavili na najbolji način", rekao je Simeone posle utakmice.
Jedan detalj vezan za samu taktiku pokazuje svo majstorstvo Simeonea. Promenio je poziciju Antoanu Grizmanu, Navikli smo da iskusnog Francuza vidimo u špicu, obično igra zajedno sa Hulijanom Alvarezom, ređe sa Aleksanderom Serlotom. Čolo se opredelio za taktičko iznenađenje, Antoan je utakmicu počeo kao vezni igrač. Bio je podrška kapitenu Kokeu i Markosu Ljorenteu. Kakav je to pogodak u centar bio. Ne samo što je Francuz postigao drugi gol, nego je bio metronom ekipe, sve konce u igri povlačio je on i odigraoveličanstveno. Grizman je zamenjen u poslednjih 20 minuta, ali je do tog trenutka Barsa bila toliko ošamućena da više nije bilo potrebe da bude u igri.
Takođe, veliku ulogu odigrali su Đulijano SImeone i Ljorente. Oni su ti koji su presingom davili Barsu i onemogućili joj da igra kako želi. Uostalom pogledajte kako Đulijano u 97. minutu trči u presing kao da je prošlo pola sata utakmice. Nije ni čudo što su rastrgli Barsu.
"Imam veru u tim, u ono što radimo, u naše ljude. Nisam vračar koji može da predvidi šta će se desiti. Osećao sam da ekipa može da igra na način na koji je igrala. Način na koji smo ulazili u duele sa protivnicma bio je neverovatan. Ono što su Đulijano i Markos radili bilo je fantastično", izlazilo je iz usta prezadovoljnog Čola.
Mnogi su ostali zapanjeni kad je Atletiko u prethodnoj rundi razmontirao Betis (5:0), 99 od 100 ljudi smatralo je da će Barsa ponovo demonstrirati moć i činjenicu da u ovom trenutku ne postoji bolji tim u Španiji. Na kraju je Čolo servirao otrov u maloj bočici i Katalonce je spopala mučnina od koje nisu mogli da se oporave do kraja utakmice. U Čolovoj eri, Atletiko nikad nije rasturio Barsu kao sinoć. Jorgandžije su na korak od prvog finala Kupa Kralja posle 13 godina.
Te godine ga je i osvojio i bio je to prvi Atletikov pehar u Čolovoj eri. Sezonu kasnije oplemenjen i onom čuvenom titulom. Posle toga uzeo je i jedan Superkup, pa Ligu Evrope, još jednu titulu, ali su ga sve vreme pratile priče da je istrošen, da je njegov fudbal prevaziđen, da su Real i Barselona otišli daleko. Izgleda da ipak još ima šta da ponudi...
Ostao je još taj revanš na stadionu Kamp Nou, ali da Barselona sada Atletiko da pet komada? Deluje istinski kao nemoguća misija,
.jpg.webp)
