V. TomkovićLukinih pet minuta
.webp.webp)
Vreme čitanja: 3min | sre. 23.09.26. | 08:38
Bilo bi nepošteno i nesportski reći da će Jović dobiti šansu zato što su Vlahović i Mitrović povređeni - ne, on je svoje mesto startera zaslužio
Selektoru Veljku Paunoviću se izbor za startnog napadača za meč sa Grčkom sam skratio. Na neželjen način – povredom Dušana Vlahovića. Odranije se zna da su slični problemi izbacili i Aleksandra Mitrovića iz konkurencije za ove prve četiri utakmice Lige nacija. Sve onda sugeriše da će mesto vođe napada reprezentacije Srbije zauzeti Luka Jović.
Ali...
Izabrane vesti
Bilo bi nepošteno i nesportski reći da će Jović dobiti šansu zato što su Vlahović i Mitrović povređeni. Ne, Luka Jović je svoje mesto startera zaslužio, kako zbog sjajnih igara za AEK u poslednjih godinu dana, kako zbog golgeterske forme u kojoj je od početka sezone i značaja koji ima za svoj klub, tako i zbog strpljenja i odnosa prema dresu reprezentacije Srbije svih ovih godina kada nije bio u prvom planu.
Samo Veljko Paunović zna kome bi dodelio ulogu startnog špica protiv Grčke da su sva trojica Orlova zdrava i prava, ali Jovićeve šanse da bude u prvih 11 ne bi bile ništa manje nego Vlahovićeve ili Mitrovićeve. Štaviše, u poslednjih pola godine – godinu, Luka ima više fudbala i više golova u nogama nego druga dvojica istaknutih srpskih napadača, koje su mučili i muče zdravstveni problemi.
Naravno, ne treba smetnuti s uma i ostalu trojicu pozvanih napadača: Mihajla Cvetkovića, Dejana Joveljića i Jovana Miloševića. U četiri utakmice u 15 dana lako može da se dogodi da bude mesta i prostora za sve. Ali, jasno je da su Jovićeva fudbalska specifična težina i forma ispred svih njih.
Ovo je Lukinih pet minuta, koje je dugo i strpljivo čekao u dresu reprezentacije Srbije. Na papiru gledano, Jović ima 52 odigrane utakmice u dresu državnog tima, što i nije tako mali broj, mada i jeste za fudbalera takvog talenta, takvih mogućnosti.
Varka u tom broju je što je Jović na samo 18 mečeva bio starter. Na svim ostalim je ulazio sa klupe. Kada se njegov broj utakmica podeli sa minutažom, dobije se da je u proseku igrao manje od poluvremena za Srbiju. A, opet, stigao je da postigne 11 golova, od kojih su neki bili dragoceni: pogodak za penale protiv Škotske, pogodak da se izbegne poraz od Slovenije na Evropskom prvenstvu ili gol za pobedu u Švedskoj u Ligi nacija.
Drugi razlog je što ni Jović nije uvek bio u formi u kakvoj je danas. Imao je probleme sa minutažom u klubovima, od Real Madrida, preko Fjorentine do Milana. I tek dolaskom u AEK je počeo da se fudbalski vraća u život. A, dok se on borio za svoje mesto pod suncem, Mitrović je postao apsolutna legenda reprezentacije, čovek koji je maltene svaki dodir lopte pretvarao u gol, dok je i Vlahović bio mnogo više na terenu tokom klupske karijere i bio mnogo golgeterski efikasniji od Jovića.
Ali danas je situacija drugačija, Luka je prošlu sezonu završio kao najefikasniji srpski napadač, dok je i u ovoj dao šest pogodaka na devet mečeva, direktno uveo AEK u Ligu šampiona i jedan je od malobrojnih srpskih reprezentativaca koji igra u tom elitnom evropskom kupu.
Sve kada se složi: ovo je pet minuta Luke Jovića, koje je dugo čekao, bez reči, bez galame i dočekao. I to baš protiv reprezentacije zemlje u kojoj se fudbalski preporodio – Grčke.
