Poštenje. Čestitost. Autonomija u radu. Stručnost pre svega

U špicu Nikola Žigić, po krilima Milan Jovanović i Miloš Krasić. Ako je Žigić i bio poznat širom sveta, Jovanović i Krasić, iako sa već zavidnim stažom i uglednom u Belgiji i Rusiji, predstavljali su veliku enigmu za sve evropske rivale. I savršeno su to koristili. Krasić je u kvalifikacijama koje smo završili ispred ekipe kakva je Francuske postigao dva gola i namestio još šest, Jovanović se pet puta upisao u listu strelaca. Krasić je time zavredio transfer u Juventus, Jovanović je otišao u Liverpul... Karijere na vrhuncu. I jedan i drugi će otvoreno reći: zasluga Radomira Antića!

Obojica se zato se posebnom emocijom saradnje sa Misterom. Mada nam Jovanović kaže da je uveren da je cela nacija s tugom primila vest o Antićevoj smrti.
“S razlikom što sam ja, na moju sreću, bio neposredan akter uspeha koji je obeležio jednu generaciji i epohu srpskog fudbala“, počinje Jovanović razgovor za MOZZART Sport.

► Radomir – misli, život i fudbal

► Antićevi klinci: Gleda fudbal na nekoliko ekrana i dva lap topa, žena mu iz kuhinje prenosi šta se dešava…

Nastavlja u dahu.
“Kompletna ličnost. I taj njegov sportski opus, njegovo znanje, samopouzdanje, stručnost, aurotitet... Sve je to verifikovao rezultatima, takođe i činjenicom da je jedini u istoriji trenirao tri najveća španska kluba, a to ima veliku težinu posebno ako znamo što je to uradio neko ko nije Španac. A ono što je kao čovek pokazivao, te neke ljudske vrline koje je inkorporirao u taj sportski opus, to mu daje poseban format. Bio je čovek od koga je moglo da se nauči puno. I o fudbalu i o životu, a mi koji smo živeli s njim, učili od njega, s posebnom emocijom ćemo nositi uspomenu na Radomira Antića“.

Jovanović na svom primeru može da objasni koliko je u stvari Antić želeo rezultat. Na početku njegovog selektorskog mandata naime Jovanović nije baš bio standardan u reprezentaciji. Štaviše, za mečeve sa Farskim Ostrvima i Francuskom nije ni pozvan, ali onda povreda Stefana Babovića uoči sudara sa Litvanijom i u novinarskim krugovima dobro poznata konferencija Antić nagovestio da bi zbog prilježnog rada na treninzima Jovanović mogao da bude nagrađen. Protiv Litvanije Jovanović je bio starter, Srbija je slavila sa 3:0 i do kraja kvalifikacija popularni Lane bio je neizostavni deo državnog tima. Niko nije imao protekciju kod Antića, svako je morao da se izbori za svoje mesto.
“Činjenica da sam za pet dana prošao od statusa naknadno pozvanog igrača do prvotimca govori malo o meni, ali mnogo više o njemu kao čoveku, o njegovim profesionalnim i ljudskim pogledima. Suština je da je upravo tim činom Antić istakao niz vrlina koje je posedovao. I čestitost. I samopouzdanje. I autonomiju u radu. Stručnost pre svega. Moja satisfakcija u svemu ovome je da sam bar delom uspeo da mu vratim i to je ono što me uspokojava“, kaže Jovanović i dodaje.
“Ne samo kad sam ja u pitanju, nego većina igrača iz te generacije, on je od nas napravio i bolje igrače i bolje ljude i dao poseban pečat našim karijeriema što je opšti utisak. I nas i javnosti koja je nam je svima tada sudila“.

Zbog svega toga, kaže nam Jovanović, teško je izabrati neki detalj, neku scenu koja će mu biti prva asocijacija na Antića. Jer...
“Možda ćete me bolje razumeti ako vam kažem da je Antić svojom pojavom, svakim kontaktom, razgovorom, proizvodio neku scenu, a zaista mislim da ne preterujem, to je bar moj doživljaj. Mnogo se od njega moglo naučiti. Od sportske do životne kulture, pogleda, načina razmišljanja, navika... A sećam se mnogih stvari. Recimo, nema veze što nije bila takmičarska utakmica, meni je lično mnogo značila. Bio je oproštaj Save Miloševića, 6:1 protiv Bugarske. To je prva ’desetka’ koju sam dobio od naših novinara. Drugi put se desilo protiv Rumunije. I to je nešto što meni ostaje za ponos. A to sam uspeo samo pod Antićevim mandatom. I nikad više u karijeri“.

► Antićev Atletiko, priča koja se nikad neće zaboraviti

► Testament veličine: Antićev Drim tim

► Realova istorijska nepravda: Kako je Mendoza smenio Antića i poklonio titulu Barseloni

A šta je to Antić radio tako drugačije od drugih, pa da mu skoro cela ekipa igra fudbal života?
“Vrlo posto je to, veličina, znanje, stručnost svakog trenera se ogleda upravo u činjenici da je dovoljno kreativan da iz svakog igrača maksimum. A onda da od najboljih pojedinaca napravi i sistem koje funkcioniše. Sad to izgleda jednostavno, ali praksa nam pokazuje da baš i nije tako, zar ne? Mnogo puta smo imali dobre pojedince, ali u sistemu ne funkcionišu. Antić je to uspeo. I mnogi od nas mogu da žale što nismo mnogo ranije u karijerama počeli da sarađujemo. Sigurni bismo bili bolji fudbaleri“, završava Jovanović, kome je vest o Antićevoj smrti javio baš kum Miloš Krasić.
“Stvarno me je pogodila vest. Tužna vest za naš fudbal, za celu naciju. Čovek je stvarno bio legenda  i sad je i otišao među legende. Najdublje i najiskrenije saučešće celoj porodici“ , bile su prve Krasićeve reči kad smo ga pozvali da upitamo za njegove uspomene na Antića.

Ne krije Krasić...
“Mogu slobodno da kažem da su te dve godine najlepši period u karijeri. Bilo je rezultata, bilo je atmosfere, dobrih igara, nekakve hemija sa  narodom, toga ranije nije bilo“.

Igrači su naravno prvi mogli da naslute šta čeka Orlove pod Antićevom komandom. Evo kako je izgledalo...
“Od prvog dana, videli smo koliko je autoritet. To sve njegovo znanje, iskustvo, odmah je preneo na nas. Tačno se osetilo kakav je čovek. Jedan gospodin. S tim da sve što je preneo na nas, mi smo mu vratili na terenu. Lako je bilo sarađivati sa takvim stručnjakom. Do detalja ti objasni svaku akciju, svaki trening“.

Lako se Krasić setio i detalja po kojem je najviše pamtio Antića.
“Najviše se sećam toga da nam je  od samog dolaska usadio u glave da hoćemo mi da budemo mi, da igramo naš fudbal, da budemo prepoznatljiviji. Iskreno vam kažem, uostalom svi su mogli i da vide na terenu. Odrađivali smo tamo sve ono što je govorio, pa je i nacija prepoznala, svi ljuibitelji fudbala. Ostavili smo neki pečat. I ostala je ta rečenica: mi da budemo mi“.

I zaista, sa ove distance od dugih 10 godina čini se da je Antićeva Srbija bila poslednja generacija iza koje je jedinstveno stala cela zemlja.
“Naravno! To i hoću da kažem. Mislim da smo tada vratili nadu u naš fudbal. I nadam se da će srpski fudbal biti opet na tom nivou, jer imamo i dobre trenere i dobre mlade igrače. Samo što je Antić kao retko ko znao sa svakim igračem. Umeo je da iz svakog da izvuče maksimum“, vrti film Jovanović.

(Foto: ©AFP)